Većina u Evropskom parlamentu izglasala novi tim buduće predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lejen.
Poslanici Evropskog parlamenta potvrdili su novu komisiju i to sa 461 glasova za i 157 protiv. Bilo je 89 uzdržanih.
Novi tim će preuzeti kabinet prvog decembra, sa mesec dana zakašnjenja u odnosu na prvobitno planiran termin.
Fon der Lejen, prva žena koja će predsedavati Evropskom komisijom, izjavila je da će njen tim „pružiti Evropi novi start", usredsredivši se na klimatske promene.
Za potvrdu izbora kandidata bila je neophodna prosta većina na glasanju u Evropskom parlamentu u Strazburu.
Političari EU ne mogu da se dogovore oko najviših funkcija
Fon der Lejen prva žena na čelu Evropske komisije
Fon der Lejen, nekadašnja nemačka ministarka odbrane i bliska saradnica kancelarke Angele Markel, zaklela se da će oformiti tim koji će voditi najvažniju instituciju Evropske unije, sastavljen od jednakog broja muških i ženskih članova.
Na njenoj listi od 27 članova za odlučujućim stolom našlo se 12 žena - uključujući i nju - i to nekoliko nedelja nakon što je Evropskoi parlament odložio glasanje jer su pojedini poslanici bili nezadovoljni nekim od kandidata za komesare.
Britanija nema svog komesara. Premijer Velike Britanije Boris Džonson odlučio da ne nominuje kandidata, iako Britanija još uvek nije napustila uniju, a EU je od tada pokrenula pravni postupak.
„Jedan član naše porodice želi da napusti uniju", izjavila je Von der Lejen neposredno pre glasanja u sredu, što je praćeno aplauzom britanski poslanika iz Bregzit stranke.
„Većina članova ovog parlamenta je veoma srećna što mala [Bregzit] grupa više neće tako glasno aplaudirati", dodala je.
Neki od poslanika Evropskog parlamenta izrazili su zabrinutost zbog izbora pojedinih kandidata, ističući sukob interesa.
Pa, koja su ključna imena na koja treba obratiti pažnju?
Tijeri Breton (Francuska): Unutrašnje tržište i usluga
„Rasprodao sam sve akcije", izjavio je bivši direktor francuskog tehnološkog giganta Atos, kada su članovi Evropskog parlamenta ranije ovog meseca doveli u pitanje sukob interesa.
Ovaj 64-godišnjak je bio drugi kandidat Francuske za tim Fon der Lejen, nakon što je Silvija Gular, Makronova lična favoritkinja, odbijena.
Margarete Vestager (Danska): Potpredsednica - koja će kooridinisati poslove oko digitalne agende
Veliko ime u Danskoj politici, nekadašnja ministarka ekonomije i unutrašnjih poslova.
Vestager je provela pet godina kao komesarka za konkurenciju, vodeći istrage protiv monopola na tržištu koje su rezultirale velikim kaznama za američke tehnološke gigante Gugl i Epl.
Već je zadobila pažnju američkog predsednika Donalda Trampa. „Ona žena zadužena za vaš porez, ona baš mrzi Ameriku", navodno je rekao Tramp njenom prethodniku Žan-Klod Junkeru.
Oliver Varhelji (Mađarska): Komesar za susedstvo i proširenje
Varhelji je dobio zeleno svetlo tek prošle nedelje - potez koji premijer Mađarske Viktor Orban predstavlja kao „najveći diplomatski uspeh" države u poslednjoj deceniji.
Mađarska je proteklih godina imala sukob sa EU oko zakona o migraciji - donevši nekoliko zakona koji se kose sa principima EU.
Orban je izjavio da Mađari sada mogu da „povećaju uticaj na evropsku politiku" u oblastima poput migracije kroz balkanske zemlje kandidatkinje za ulazak u EU.
Varhelji insistira da neće primati naređenja iz Budimpešte.
Dubravka Šuica (Hrvatska): Potpredsednica za demokratiju i demografiju
Šuica je poslanica Evropskog parlamenta otkako je Hrvatska postala članica 2013. godine i zarekla se da će koristiti njenu poziciju kako bi se suočavala sa demografskim izazovima, koje je opisala kao „razlog zbog kojeg neki ljudi gube veru u demokratiju".
Bivša gradonačelnica Dubrovnika - prva žena koja je preuzela tu ulogu - takođe je rekla da će se posvetiti „vladavini prava i transparentnosti".
Međutim, Šuica se našla na udaru zbog nedostatka transparentnosti kada je reč o njenom ličnom bogatstvu.
„Da li možete da otkrijete kako ste zaradili više od pet miliona evra?", upitana je na saslušanju.
Rekla je kako ta cifra uključuje zaradu njenog supruga, koji je imao veliku platu, radeći kao morski kapetan i da je sve „jasno i transparentno".
Frans Timermans (Holandija): Potpredsednik za Evropski Zeleni sporazum
Političar levog centra pokazao je spremnost da se uhvati u koštac sa klimatskom krizom, trudeći se da progura zabranu upotrebe plastičnih slamčica.
Ovaj 58-godišnji poliglota dočekan je ovacijama kada je ranije ovog meseca predložio „ključnu ulogu" za vodonik u Evropi.
Takođe je vodio pregovore između EU i Turske 2016. godine, kako bi se smanjio upliv migranata i upozoravao je na rizik od nacionalizma.
Margaritis Shinas (Grčka): Potpredsednik za promovisanje evropskog načina života
Nova uloga daje Shinasu nadzor nad migracijom, bezbednošću, zapošljavanjem i obrazovanjem.
Prema rečima grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa, Shinina dva glavna prioriteta su reforma sistema azila EU i pojačana granična kontrola.
Juta Urpilainen (Finska): Međunarodno partnerstvo
Urpilainen, prva žena koja se našla na čelu Finske Socijal-demokratske partije 2008. godine, kaže da rodna jednakost mora da bude glavni prioritet za sve postojeće i predstojeće evropske programe.
Obraćajući se članovima Evropskog parlamenta u oktobru, ova 44-godišnja političarka opisala je EU agendu za ciljeve održivog razvoja za 2030. godinu kao „zlatnu priliku" za Evropu da predvodi misiju iskorenjivanja siromaštva širom sveta.
Fil Hogan (Irska): Trgovina
Hogan - koga mnogi znaju kao „Velikog Fila" - postao je glavna figura u trgovinskim pregovorima sa EU.
Ali, iako nije jasno ko će voditi buduće pregovore na strani Velike Britanije, Hogan je podrugljivo govorio o Džonsonu i njegovom pristupu Brekitu.
Ilva Johanson (Švedska): Unutrašnji poslovi
Nedavno je poslanicima rekla da će jedan od njenih glavnih zadataka unovoj ulozi biti predlaganje novog dogovora o migraciji i azilu, koji bi omogućio legalne i sigurne puteve za migrante.
Od priliva migranata i izbeglica u periodu između 2015. i 2016. godine, zemlje EU imaju poteškoća oko dogovora za način za primanje ljudi.
„Teško je, ali neuspeh ne postoji kao opcija", rekla je 55-godišnja političarka u oktobru.
Ko je još na listi?
Johanes Han (Austrija), Budžet i administracija; Didije Rejnders (Belgija) - komesar za pravdu; Marija Gabrijel (Bugarska) - komesarka za inovacije i mlade; Stela Kiriakides (Kipar) - komesarka za zdravstvo; Vera Jurova (Češka) - potpredsednica za vrednosti i transparentnost; Kadri Simson (Estonija) - komesarka za energetiku; Paolo Đentiloni (Italija) - komesar za ekonomiju; Valdis Dombrovskis (Letonija) - izvršni potpredsednik koji će koordinisati rad na ekonomiji koja radi za ljude; Virginijus Sinkevičius (Litvanija) - komesar za životnu sredinu, okeane i ribarstvo; Nikolas Šmit (Luksemburg) - komesar za radna mesta i socijalna prava;Helena Dali (Malta) - komesarka za ravnopravnost; Januš Vojćehovski (Poljska) - komesar za poljoprivredu; Eliza Fereira (Portugalija) - komesarka za koheziju i reforme; Adina Valean (Rumunija) - komesarka za transport; Maroš Šefčovič (Slovačka) - zadužen za međuinstitucionalne odnose i predviđanje; Janez Lenarčič (Slovenija) - komesar za upravljanje krizama;
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
