Dok su imena koja će se naći na glasačkom listiću u drugom krugu predsedničkih izbora u Hrvatskoj bila očekivana, njihov redosled u prvom krugu unosi značajnu dozu političkog uzbuđenja.
Kandidat opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) Zoran Milanović u prvom krugu izbora ostvario je gotovo tri odsto prednosti u odnosu na aktuelnu predsednicu, kandidatkinju vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Kolindu Grabar Kitarović.
„Idemo u drugi krug, ali ne idemo u rat - ratovi su gotovi i to govorim od samog početka.
„Idemo u civilizovanu građansku utakmicu u kojoj treba da pobedi bolji, a verujem da sam taj bolji ja", poručio je Milanović posle objavljivanja izbornih rezultata.
Trećeplasirani u trci bio je nezavisni kandidat Miroslav Škoro koga je podržao i deo birača HDZ-a, pa je aktuelna predsednica pozvala glasače da se u drugom krugu ujedine iza njenog programa.
„Čula sam poruku onih koji nisu glasali za mene i jasna mi je, ali sada nije vreme za podele na nas i njih - godinama smo radili da te podele nema i ne smemo se sada na to vraćati, zbog snage Hrvatske.
„Možete ne voleti mene, možete ne voleti neku stranku koja me je podržala, ali ne možete kao domoljubi ne voleti Hrvatsku", rekla je Grabar Kitarović u izbornoj noći.
Predsednik Hrvatske postaće kandidat koji u drugom izbornom krugu, 5. januara, osvoji više glasova.
Ovo su sedmi predsednički izbori otkad je Hrvatska stekla nezavisnost i na njima se nadmetalo jedanaest kandidata.
Prvi krug izbora za predsednika Hrvatske
prema podacima Državne izborne komisije, sa 99,88 odsto biračkih mesta
- Zoran Milanović (SDP) 29,57 odsto
- Kolinda Grabar Kitarović (HDZ) 26,65 odsto
- Miroslav Škoro (nezavisni) 24,42 odsto
- Mislav Kolakušić (nezavisni) 5,87 odsto
Preokret povratnika
Kada je Zoran Milanović, nekadašnji premijer Hrvatske koji je sa strankom čak dvaput izgubio parlamentarne izbore, rešio da se vrati u politiku kao kandidat za predsednika, važio je za jednog od najozbiljnijih kandidata.
Ipak, ubedljiva prednost u prvom krugu delovala je kao scenario koji se mogao opisati kao nerealno dobar.
„Pre nešto malo manje od godinu dana, kada se činilo da je SDP potonuo i da od SDP-a neće biti ništa, rekao sam da je čak i ovakav SDP spejs šatl za sve ostale stranke u Hrvatskoj.
„Stojim iza tih reči i tom stavu su počeli da se priklanjaju i građani Hrvatske", kaže za BBC na srpskom Peđa Grbin, funkcioner SDP-a.
Međutim, jasno je da osim konsolidovanog SDP-a, uzrok dobrog rezultata Zorana Milanovića leži i u tome što se pojavio snažan trećeplasirani - što se dugo nije dogodilo na hrvatskim predsedničkim izborima.
Sličnost biračkog tela Miroslava Škora sa pristalicama Grabar Kitarović, uz očigledno nezadovoljstvo dela glasača radom aktuelne predsednice, rezultirao je velikom podelom glasova na desnici.
Da ni HDZ nije učinio sve kako treba nevoljno u razgovoru za BBC na srpskom priznaje veteran hrvatske politike Vladimir Šeks.
„To što nije urađeno biće predmet analiza", procediće Šeks kroz zube, i ne pokušavajući da negira da je rezultat Grabar Kitarović lošiji od očekivanog.
On dodaje i da je Milanović kandidat ujedinjene levice koji na tom polu političke scene nije imao snažnog rivala - čime donekle opravdava rezultat kandidatkinje HDZ-a.
„Nije ovo samo upozorenje HDZ-u - u celoj Evropi se događaju velike tektonske promene.
„U velikom su naletu populističke stranke, stranke ekstremne desnice i levice, anarhistički pokreti koji svi osporavaju legitimitet demokratskih poredaka i traže zamenu, doduše nenasilnim putem", kaže Šeks.
Ključ je u Škori i izlaznosti
Kada se sabere rezultat Kolinde Grabar Kitarović i Miroslava Škora, dođe se gotovo do u promil tačno do magične brojke od 51 odsto.
Upravo takva računica želja je Vladimira Šeksa, doajena HDZ-a.
„Rezervoar glasova za drugi krug je upravo u biračkom telu koje je sada glasalo za Škoru", kaže Šeks.
On veruje da će njegova stranka uspeti da ubedi birače da je Zoran Milanović lošije rešenje za Hrvatsku do čijeg izbora bi dovelo njihovo nezadovoljstvo Kolindom Grabar Kitarović.
Njen konačni rezultat mogao bi da odredi i politički put ove stranke i njenog lidera, premijera Andreja Plenkovića, koga sledeće godine čekaju unutarstranački i parlamentarni izbori.
Sa druge strane, u SDP-u računaju da su glasači Miroslava Škora suštinski i trajno nezadovoljni aktuelnom predsednicom.
„Veliki broj građanki i građana Hrvatske o Miroslavu Škori nije razmišljao kao o kandidatu krajnje desnice, nego kao o osobi koja ide protiv establišmenta i političkog sistema.
„Tri četvrtine građanki i građana nisu bili zadovoljni onim što smo imali prethodnih pet godina i nekako mi je teško za očekivati da će se onaj ko danas nije bio za ostanak Kolinde Grabar Kitarović na funkciji predomisliti u naredne dve nedelje", kaže poslanik SDP-a Peđa Grbin.
Važan element rezultata u drugom krugu biće i broj birača koji će se odlučiti da izađu na glasanje.
U odnosu na prethodne izbore 2014. godine, kada je Ivo Josipović u prvom krugu imao minimalnu prednost nad Kolindom Grabar Kitarović koju nije uspeo da očuva u drugom krugu, broj glasalih bio je viši za 110 hiljada.
Od motivisanosti birača, pre svega onih koji u prvom krugu nisu glasali za Milanovića ili Kolindu Grabar Kitarović, zavisiće i izbor budućeg predsednika Hrvatske.
Bitka će se voditi i u velikim gradovima koji su u prvom krugu listom pripali Milanoviću - Zagreb, pa čak i Split i Zadar, i tradicionalno ubedljivo Rijeka i Pula.
Miroslav Škoro slavio je na istoku - u Osijeku, Slavonskom Brodu i Vukovaru.
Izborni meni kao slika kampanje
Štab Kolinde Grabar Kitarović opredelio se da izborne rezultate čeka u jednoj od zagrebačkih kongresnih dvorana gde se održavaju i druge svečanosti, poput svadbi. S druge strane, tim Zorana Milanovića novinare i pristalice okupio je u „Tvornici kulture", simbolično smeštenoj u nekadašnjem Radničkom domu „Đuro Salaj". Posluženje za goste može da posluži i kao simbolika slike iz izborne kampanje.
Ko će želeti da zaboravi ove izbore
Očekivano četvrto mesto, ali sa manje glasova od očekivanih, zauzeo je nezavisni kandidat, nekadašnji sudija, a današnji poslanik Evropskog parlamenta Mislav Kolakušić.
Malo zbog rezultata, malo zbog tradicije da ne daje izjave u izbornoj noći, Kolakušić nije komentarisao učinak koji ga ipak ostavlja u Briselu.
Zadovoljan petim mestom bio je Dario Juričan, svojevrsni kandidat antipolitike, koji je na izbore želeo pod imenom zagrebačkog gradonačelnika Milana Bandića.
Manje glasova od kandidata koji je na izborima nastupio sa puno parodije i ironije, osvojili su političari koji pretenduju da postanu lideri dve različite vrste „trećeg puta" u politici Hrvatske - Dalija Orešković i Ivan Pernar.
Magičnu granicu od jedan odsto glasova prešla je još levičarka Katarina Peović, što nije uspelo liberalu Dejanu Kovaču.
Konačno, dvojica desničara - Anto Đapić i Nedjeljko Babić - „uspeli" su da iz prvog kruga izađu sa neslavnim rezultatima.
Ni Đapić sa oko četiri, ni Babić sa oko tri hiljade glasova nisu osvojili ni upola onoliko glasova koliko im je potpisa uopšte bilo potrebno da bi predali kandidaturu za predsednika Hrvatske.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
