Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se pre nekoliko dana pohvalio da je upisao studije.
Drugi studentski indeks, ovog puta Više trenerske škole, poslužiće da, kako kaže, ostvari dečačke snove i postane košarkaški trener za mlade.
U zemlji košarke, kako se nazivala Jugoslavija, a zatim i Srbija, basket se oduvek „pikao" - na pravim ili improvizovanim terenima.
Na ulici, u dvorištu, u školskom i danas ima koševa pod kojima su neki klinci počinjali uspešne i manje uspešne košarkaške karijere.
- „Čovek koji je zauvek promenio košarku": Preminuo Bora Stanković
- Kako su koševi iz ulice, kraja i školskog stvorili „Zemlju košarke“
- Ko pobedi - ostaje: Kako je ulični basket podigao srpsku košarku
Mnogi od njih danas na tim mestima stoje tek da podsećaju da se nekada igralo, a kroz neke lopta i dalje prolazi.
Kačili su se o drvo, drvene bandere, pa kad su došle betonske sa uličnom rasvetom, znalo se gde treba staviti tablu.
I kao da se igra pod reflektorima.
Ali ni zid nije loša opcija.
Pravi teren je uvek najbolji izbor.
Tu su i novi koševi, mrežice su na mestu, a table očuvane.
Nekad su umesto pravih obruča, lopte prolazile i kroz točkove bicikala. Važno je da je okruglo i da može da se zakuca.
Generacije su igrale na njima, o čemu svedoči i ova kratka istorija košarke na ovim zemunskim obručima.
A i ovi iz Osijeka otkrivaju svoju priču.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
