U fudbalu novac vodi glavnu reč. Privlači najbolje menadžere, kupuje najbolje igrače - pomaže čak i povratku fudbala nakon pandemije.
Po svemu sudeći, on vodi ka slavi i radosti. Nekim od manjih klubova, često se čini da je on neophodan za uspon ka vrhu.
Ali postoji jedan klub, ušuškan u nemačkoj drugoj ligi, koji stvari radi na nešto drugačiji način. Sent Pauli je politički tim bez pardona.
Fudbal ovde nikada nije bio u glavnoj ulozi. Nema velikih trofeja za vitrine kluba.
- Liverpul konačno osvojio titulu, zemlje bivše Jugoslavije slave: „Stigla naplata dugova"
- „Noć mi te Samjuel": Fudbalski melos ponovo osvaja Srbiju
- Darko Pančev: „Jugoslavija za desetku, ostali ni za peticu“
Sent Pauli je u svojoj istoriji proveo samo 8 godina u Bundes ligi, a 2011. godinu su završili na dnu i to je za njih jedino učešće u najjačem takmičenju u poslednjih 18 godina.
Ove sezone su stigli blizu ispadanja u treću ligu, a prodaja dresova je i dalje bila slabija samo od tri najveća nemačka kluba. Na dan kada se igra utakmica, u normalna vremena, teško je pronaći kartu za meč.
Grozničava podrška Sent Pauliju nema mnogo veze sa onim što se događa na samom terenu, ali ima sve sa kulturnim obrascem koji ga okružuje.
I sada, u vreme kada će se mnogi klubovi naći na ivici ponora kada prođe epidemija korona virusa, oni otvaraju novi prozor ka održivijom budućnošću modernog fudbala.
Transparenti i zastave koji odbacuju fašizam, rasizam, homofobiju i seksizam su uobičajeni inventar na Milerntoru, stadionu koji prima 29.500 gledalaca, na kojem je ,,način života" Sent Paulija hrabro istaknut.
Nije uvek bilo ovako. Sent Pauli je osnovan 1910, ali sve do sredine 80-ih on nije bio žila kucavica radničke klase u ovom delu grada. Čak i tada, ponovno rađanje se desilo pukom slučajnošću.
Dom ozloglašenih hamburških kvartova kao što su ulica crvenih fenjera i neonska ,,grešna milja", poznata i kao Riperban, i socijalna dinamika u odmetnutom lučkom gradu, postali su temelj za vrstu identiteta koja sada ujedinjuje više od 400 zvaničnih navijačkih klubova širom sveta.
Ali nije to bila ideja vodilja kada je jedan navijač iz skvotova u ulici Hafenštrase počeo da maše gusarskom zastavom sa svoje terasu u znak otpora siromašnog Sent Paulija u borbi sa bogatašima.
Ali se to dogodilo kada su Sent Pauli kao fudbalski dom prihvatili oni koji su bili u potrazi za nekim drugim putem.
Nekada skromni Milerntor koji je obično privlačio nekoliko hiljada posetilaca, bio je transformisan.
Poruka koja ja stajala iza gusarskog simbola konsolidovala je navijačku bazu kojoj su na prvom mestu bile društvene i političke vrednosti.
Uz sveopštu vašarsku atmosferu koja je oslikavala alternativnu scenu tog kraja i uz napredovanje tima iz treće u prvu ligu 1988. godine, prodaja karata je donela rasprodate tribine i posetu veću od 20.000 navijača.
A od kada su planovi za izgradnju novog, multifunkcionalnog stadiona bili odbačeni nakon protesta navijača 1989. godine, Sent Pauli je nastavio da ponosno predstavlja možda i najveću fudbalsku posvetu navijačkoj snazi - o čemu može da posvedoči i Mihael Pal, predsednik klupskog muzeja kojeg su sami fanovi i osnovali.
„Sent Pauli je potpuno autentičan", kaže on. „Ovde se sve radi drugačije, sami određujemo svoj put i ostajemo verni svojim vrednostima koliko je god to moguće u ovom komercijalizovanom okruženju.
To je ono čemu Sent Pauli teži decenijama.
„I to je bitka koja će se večno voditi".
Iako su se izazovi promenili, klub ostaje neodvojiv od nepokolebljivog aktivizma ugrađenog u navijačko jezgro.
Vrednosti koje definišu duh Sent Paulija su zaštićene sa 15 principa koji se kreću od posvećenosti društvenoj odgovornosti kluba do lobiranja za određivanje satnice utakmica u skladu sa željama navijača.
Ključni element je otvoreni dijalog sa navijačima. Oni su glasali protiv prodaje imena stadiona sponzoru, što je klub koštalo milione.
Minuti pre početka meča su rezervisani za navijačka skandiranja koja ne smeju da budu prekidana komercijalnim porukama.
- Kako je Klop vratio Liverpulu šampionski sjaj
- Kako je Didije Drogba pomogao da se zaustavi građanski rat u Obali Slonovače
- U fotografijama: Noć koju su navijači Liverpula čekali 30 godina
Reklame za seksističke časopise su proterane sa stadiona na kojem su se, tokom Svetskog prvenstva 2006. godine, igrale utakmice između zemalja koje FIFA ne priznaje.
Nema sumnje da je fudbal izuzetno važan, ali on mora da se uklopi sa širom slikom.
Pal, koji je ko-autor jubilarnog, stotog klupskog godišnjaka iz 2010, od svoje prve utakmice u 1987, kada je imao samo 14 godina, samo je gledao unapred.
Svedok scena sa balkona, njegova fascinacija klubom razvijala se paralelno sa njegovom političkom svešću.
„Klub je razvio kulturu slušanja različitih mišljenja i pokušaja za pronalaženjem kompromisa", kaže on. „Nije uvek moguće da svakoga usrećite, ali to je nešto za šta se Sent Pauli zalaže i zbog čega je i poznat".
„Uradi sam princip je veoma jak u navijačkoj zajednici i po tome se oni razlikuju. To definiše sve ono što i jeste Sent Pauli. Ako nešto hoću da promenim, ja to i mogu. Kada se navijači organizuju i aktiviraju, velike stvari mogu da se dogode".
„Sent Pauli je zaista moj klub. Ja odlučujem o tome ko upravlja klubom i mogu da iskažem svoje mišljenje. Za mene je to od izuzetnog značaja i po tome se klub razlikuje od ostalih".
Postoje neizbežni dnevni izazovi za fudbalski klub kojem su održivost i etičke vrednosti osnovni postulat u komercijalizovanom svetu. Samo pogledajte primer „utakmica duhova".
Od kada je takmičenje u nemačkom fudbalu nastavljeno 16. maja, nakon dvomesečnog prekida zbog pandemije korona virusa, utakmice se pod striktnim bezbednosnim protokolima igraju iza zatvorenih vrata.
Španija, Italija i Engleska su takođe krenuli tim putem.
Odsustvo navijača poznatih po svojoj strasnoj podršci - naročito u Bundes ligi koja ima najveću prosečnu posetu u „ligama petice" - otupelo je napetu atmosferu i emocije. Otud i termin „utakmice duhova" ili Geisterspiele.
I dok je povratak fudbala korisna i dobrodošla distrakcija za mnoge, finansijska motivacija u formi ispunjavanja obaveza prema nosiocima TV prava je drugima stvarala nelagodu.
Za Okea Getliha, predsednika Sent Paulija, trenutna kriza predstavlja idealnu priliku da se priča o budućnosti fudbala.
„U igri je ogromna količina novca, tako da smo sada primorani da igramo za televizije, a ne za navijače", kaže on.
„To uopšte nije dobro jer se fudbal uvek igrao za posetioce i jer je donosio zajedništvo. Ako ste klub koji se oslanja na lokalnu zajednicu i regiju, onda je za vas fudbal bez gledalaca pravi košmar".
- Liverpul konačno osvojio titulu, zemlje bivše Jugoslavije slave: „Stigla naplata dugova"
- OFK Beograd: Romantičari koji i dalje veruju
- Predrag Mijatović: Jugoslavija je mogla da bude prvak sveta u fudbalu
Getlih, koji ima 44 godine, je i sam dugogodišnji navijač. On je osnovao diskografsku kuću i pre nego što je od članova navijačkog kluba izabran za predsednika 2014, a takođe je izabran i za člana odbora Nemačke fudbalske lige avgusta te godine.
„Moramo da se zapitamo šta to radimo? Da li je ovo sport ili ekonomska kategorija?" dodaje on.
„Za mene, ovo je sport i to je prioritet broj jedan. Imamo priliv velike količine novca od TV prava i način na koji trošimo taj novac je izuzetno važan. Da li je takmičenje u kojem učestvujemo zanimljivo ili je ovo takmičenje u kojem uvek pobeđuje 4 ili 5 klubova?
Kovid 19 donosi moguću promenu u načinu razmišljanja i Getlih je jako pozitivan po tom pitanju.
„Fudbal koji se oslanja na zajednicu jeste održiv model zato što ga stvaraju građani. Nemamo jednog investitora, već mnogo onih kojima je stalo do ovoga", navodi on.
„Ali ne smemo da budemo ni previše romantični oko cele stvari, to možemo samo dok rukovodstvo uspeva da iskoristi sve resurse koje ima na raspolaganju", ističe.
Tvrdi da su u Sent Pauliju uspeli da izgrade samoodrživ model kojim izbegava divlje investicije.
„Trenutno se nalazimo usred faze uspostavljanja ekonomskog balansa u procesu stvaranja samoodrživog fudbalskog tima".
Postojala su i vremena kada je fudbal u Sent Pauliju bio toliko slab da je i sam opstanak kluba bio ugrožen.
Uzastopna ispadanja u treću ligu dovela su klub na ivicu bankrota 2003. godine, pre nego što su navijači uspeli da sakupe 1,95 miliona evra prodajom smeđih majci.
Još jedno potonuće u treću ligu je izbegnuto za samo bod 2015, a tim Josa Luhukaja je i ove godine bio blizu ispadanja.
„Definitivno nam je potreban ambiciozniji pristup", kaže Getlih. „Pokušavamo da pronađemo balans između toga koliko vredimo i načina na koji ćemo da budemo čvršći i organizovaniji kao fudbalski klub.
- Najstariji fudbalski klubovi u Srbiji - od ledine do trofeja
- Čovek koji je izgradio Enfild i Stamford Bridž
Getlih kaže da je cve stvar balansa - dok god navijači i članovi kluba žele da igraju profesionalni fudbal, oni znaju da im je za to potreban priliv novca.
„Definitivno želimo da budemo uspešni jer fudbal vidimo kao platformu za ostvarivanje stvari bitnih za društvo. Mnogo bolje će nas čuti ako budemo bili uspešni", rekao je on.
„Umetnost upravljanja je u tome da pokušaš da doneseš više dobrih nego loših odluka. Vrlo pažljivo slušamo šta se govori na sastancima sa članovima i to uvek vodi ka pozitivnom ishodu. I upravo je to ono što Sent Pauli predstavlja".
Lobanja i ukrštene kosti - simbol koji je sinonim za Sent Pauli - hrabro se nosi ili se njime maše na tribinama bez obzira na rezultate.
Napetost se pojavljuje kada se naruši delikatan balans između biznisa i vrednosti za koje se fanovi zalažu.
Konstantni nagoveštaji komercijalizacije koji su se čuli tokom sezone 2011, kada se klub takmičio u Bundes ligi, izazvali su reakciju navijača koji su se plašili da klub gubi svoj identitet.
Uvođenje velikog broja sponzorskih sedišta na centralnoj tribini stadiona, kao i korporativne lože od kojih je jednu čak zakupio lokalni striptiz klub, predstavljali su osnov za nemir navijača.
Veliki LED ekran koji je dozvoljavao navijačima da javno prikazuju svoje plaćene poruke, predstavljao je još jednu kap.
Pismo naslovljeno sa ,,Sad je stvarno bilo dosta", navijači su poslali klubu.
Totenkopf, nekada naivni simbol borbe protiv bogatih, kasnije otkupljen od strane kluba zbog svog komercijalnog potencijala, u znak protesta bio je ofarban u crveno.
„Navijači su smatrali da se značenje samog simbola potrošilo, pa su napravili novi, ne bi li povratili inicijativu i svoj klub", objašnjava Pal.
„To je dovelo do rasprave. Uvek se razgovara o tome kako možemo da nabavimo dovoljno novca bez prevelikog žrtvovanja sopstvenih vrednosti. Klub konstantno pokušava da nađe pravi put i oko toga se uvek vodi živa rasprava".
Pal tvrdi da donošenjem takvih odluka sebi ništa ne olakšavaju.
„Mi sebi samo uspostavljamo neke limite, ali svi moraju da prihvate to da se gubljenjem izvora prihoda smanjuje i očekivanje da će klub biti u vrhu nemačkog fudbala".
Dok se upravni odbor bori da obezbedi takmičarski fudbal u skladu sa klupskom samoproklamovanom društvenom odgovornošću, navijači nastavljaju da se bave društvenim akcijama kao što su podrška skvoterima, izbeglicama i ostalim ranjivim gradskim grupama.
Obavljanje posla na ovakav način kakav može da se vidi kod Sent Paulija - na stranu ova neobična sezona u nemačkom fudbalu - može da znači i sporo napredovanje u fudbalskom smislu.
Ali ako fudbal i nije tako bitan, čini se da učestvovanje u akcijama na Milerntoru svakako jeste.
„Ljudi mogu da kažu da bismo mogli da postignemo i više, naročito ako uvidite kakve su sve mogućnosti pred klubom", objašnjava Pal.
„Klub je uspešan jer se zalaže za nešto. Zato je privlačan tolikom broju ljudi.
Takav imidž, kakav klub ima, za mene je čudesan. Videti kako se ljudi poistovećuju sa klubom i vrednostima koje dele i za koje se zalažu navijački klubovi širom sveta - ima nečeg potpuno fascinantnog u tome".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
