priča o tome kako se ona nametnula u najsurovijem mogućem okruženju.

Obnovljivi izvori energije: Čemu industrija heroina može da nas nauči u vezi sa solarnom energijom

U ovoj delatnosti ne postoje subvencije. Niko ne razmišlja o klimatskim promenama - niti o bilo kom drugom etičkom problemu

20026 pregleda 1 komentar(a)
Foto: BBC
Foto: BBC

Ako ste se ikada zapitali da li solarna energija može biti tehnologija koja menja svet, na pravom ste mestu.

Ovo je priča o tome kako se ona nametnula u najsurovijem mogućem okruženju.

Tržište o kom govorim je, po svoj prilici, najočigledniji primer kapitalizma na planeti.

U ovoj delatnosti ne postoje subvencije. Niko ne razmišlja o klimatskim promenama - niti o bilo kom drugom etičkom problemu.

Ovo je priča o malim preduzetnicima koji pokušavaju da naprave profit.

O tome kako su se avganistanski uzgajivači opijuma preorijentisali na solarnu energiju i značajno povećali snabdevanje globalnog tržišta heroina.

Crni soko nad Helmandom

Bio sam u vojnom helikopteru koji je grmeo nad bujnim plantažama maka u avganistanskoj dolini Helmand kada sam ugledao prvi solarni panel.

Možda ste čuli za Helmand, najopasniju pokrajinu Avganistana.

Od 454 britanskih vojnika nastradalih tokom nedavnih sukoba u toj zemlji, svi osim njih petoro izgubili su život u Helmandu.

Takođe, smeštena je u samom središtu daleko najplodnije oblasti na svetu za uzgajanje opijuma.

Najveća količina opijuma prerađuje se u heroin, drogu koja spada u red najopasnijih na svetu kad je reč o stvaranju osećaja zavisnosti usled konzumiranja.

Prema podacima UNODC, kancelarije UN za praćenje i suzbijanje ilegalne proizvodnje narkotika, skoro 80 odsto opijuma proizvedenog u Avganistanu dolazi sa jugozapada zemlje, što obuhvata i Helmand.

To znači - gotovo dve trećine ukupnih globalnih zaliha.

Dakle, to nije mesto od kog bi se očekivalo da će prednjačiti u naporima za dekarbonizaciju privrede.

Međutim, posle prvog solarnog panela koji sam video, usledilo ih je još mnogo.


Avganistan: Kartanje i noćni život u epicentru rata


Zapravo, delovalo je kao da postoji nekoliko manjih nizova solarnih panela smeštenih na obodima većine plantaža, a govorimo o 2016. godini.

Ali tek sada se razmera revolucije u proizvodnji heroina kojoj sam prisustvovao može predstaviti brojkama.

Razlog leži u tome što nisam bio jedini koji je primetio da su se avganistanski zemljoradnici zainteresovali za nove tehnologije sa smanjenom emisijom ugljenika.

Dokaz iz svemira

Ričard Briten se sav pogrbio pred kompjuterom u bezličnoj kancelariji na industrijskom posedu kraj Gildforda, na jugu Engleske.

On pregleda poslednji izlistani niz satelitskih slika iz Avganistana.

Briten je bivši britanski vojnik, vlasnik kompanije Alsis, specijalizovane za satelitsku analizu nečega što on naziva „složenim okruženjima."

To je blaža reč za opasna mesta. Između ostalog, Briten je stručnjak za industriju droge u Avganistanu.

Zumira najzabačenije područje u nenaseljenim delovima Helmanda.

Pre nekoliko godina na ovom prostoru nije bilo ničega. Sada se tu nalazi imanje okruženo poljima.

Kada se još malo uveća, jasno se vide grupa solarnih panela i veliki rezervoar.

Nadesno odatle, vidi se još jedna farma. Obrazac je isti: solarni paneli i rezervoar.

Maxar

Skrolovali smo po čitavoj slici i uvek iznova nailazili na isti prizor.

„Jednostavno, tako se danas gaji opijumski mak", kaže mi gospodin Briten.

„U zemlji, blizu podzemnih voda, izbuši se rupa dubine oko 100 metara, postavi se električna pumpa, poveže se sa nekoliko panela i voda počinje da protiče."

Veoma brzo je usvojena ova nova tehnologija.

Prvi zabeleženi slučaj avganistanskog zemljoradnika koji koristi solarnu energiju zabeležen je 2013. godine.

Naredne godine trgovci su isporučili nekoliko solarnih panela u Laškar Gah, glavni grad provincije Helmand.

Otada potražnja beleži konstantan rast. Broj solarnih panela postavljenih na farmama svake godine se udvostručuje.

Do 2019. tim gospodina Britena je izbrojao 67.000 skupina solarnih panela u dolini Helmand.

Na pijaci u Laškar Gahu, paneli se sada slažu na gomile visoke poput zgrade sa tri sprata.

BBC

Nije teško razumeti zašto prodaja ide tako dobro.

Solarna tehnologija je transformisala produktivnost u regionu.

U julu sam dobio video snimak koji prikazuje opijumsku farmu na prostoru gde je nekada bila pustinja.

Na snimku nam zemljoradnik pokazuje dva niza od po 18 solarnih panela. Oni snabdevaju energijom dve električne pumpe koje koristi za punjenje velikog rezervoara.

Snimio je mali kanal koji mu omogućava da koristi vodu za navodnjavanje zemljišta. Svuda unaokolo, njegova polja deluju bujno.

Obrao je rod opijuma u maju. Sada uzgaja paradajz.

„Solarna energija je promenila živote tim zemljoradnicima", kaže doktor Dejvid Mensfild dok gledamo video.

Dr Mensfild je autor izveštaja o uzgajanju maka u jugozapadnom Avganistanu.

Proučavao je proizvodnju opijuma u toj zemlji tokom 25 godina i kaže mi da je uvođenje solarne energije daleko najvažnija tehnološka promena koju je video u tom periodu.

Kupovina dizela kao goriva pumpe za podzemne vode nekada je bio najveći trošak zemljoradnika.

„A ne radi se samo o ceni", nastavlja dr Mensfild.

„U tim zabačenim oblastima dizel je veoma prljav tako da se pumpe i generatori stalno kvare. To je veliki problem za zemljoradnike."

Sada je to potpuno druga pesma.

Ako plate unapred 5.000 dolara, mogu dobiti jedan niz solarnih panela i električnu pumpu. Od trenutka kada ih instaliraju, nemaju dodatne izdatke.

BBC

To je mnogo novca, priznaje on - iznos prosečnog miraza je 7.000 dolara - ali produktivnost je nemerljivo veća i bilo koji zajam može biti vraćen u roku od par godina.

„Od tog trenutka, voda je praktično besplatna", kaže.

To znači da mogu uzgajati daleko veću količinu maka - kao i druge kulture.

Mnoge plantaže sada imaju dve berbe godišnje, a poneke i tri.

I to nije jedini napredak. Zahvaljujući korišćenju solarne energije, zemljoradnici sada mogu uzgajati mak i na terenu koji su ranije izbegavali kao nepogodan za obradu.

U pustinju

Vraćamo se u kancelariju u Gildfordu, gde Ričard Briten otvara novi prozor na kompjuteru.

Na njemu se vidi čitava dolina Helmand.

Iznad je postavio sliku sa obrađivanom površinom u 2012. godini.

U to vreme, zemljoradnici su obrađivali 157.000 hektara.


Neprijatelji u životu, ujedinjeni u smrti


Niz slika pokazuje kako se vremenom to promenilo.

Vidi se da su se farme proširile na pustinju nakon što su farmeri počeli da koriste solarnu tehnologiju.

Prostor liči na gljive koje niču. Samo što govorimo o mnogo većoj razmeri.

Oblast koja se obrađuje svake godine se uvećavala za desetine hiljada hektara.

Do 2018. udvostručila se na 317.000 hektara. U 2019. bilo je 344.000 hektara obrađivane površine.

„Taj broj nastavlja da raste", kaže Briten.


Istovremeno, zemlja postaje još plodnija.

Na njegovoj mapi se vidi prelaz nijansi, od tamno ljubičaste do svetlo zelene, koja označava najplodniju zemlju.

Tamo gde su se zemljoradnici preorijentisali na solarnu energiju, povećavaju se oblasti iznijansirane zelenom bojom.

„Sva ta voda dovela je do toga da pustinje procvetaju", kaže Briten.

Sa povećanjem područja pod obradom, rastao je i broj stanovnika.

Briten procenjuje da se samo tokom poslednjih pet godina pola miliona ljudi preselilo u pustinjsku oblast Helmand.

Njegov tim je izbrojao 48.000 novoizgrađenih kuća u tom periodu.

Korišćenje nove tehnologije je dovelo i do drastičnog porasta globalnog snabdevanja opijumom.

Ujedinjene Nacije svake godine objave globalnu procenu količine prozvedenih ilegalnih opijata.

Prema tim podacima, u 2012 - pre prelaska na solarnu energiju - Avganistan je ukupno proizveo 3.700 tona opijuma.

Do 2016. proizvodnja je porasla na 4.800 tona.

Godine 2017. zabeležena je izdašna žetva, daleko najveća u istoriji Avganistana - 9.000 tona opijuma.

To je bila tolika količina, da je cena opijuma naglo pala.

Zatim se događa nešto veoma zanimljivo.

Oblast uzgajanja maka u najvećem delu Avganistana umanjena je 2018. i 2019, osim na jugo-zapadu, gde su zemljoradnici puno investirali u solarnu tehnologiju.

U tom predelu je proizvodnja čak i porasla.

U 2019. proizvodnja opijuma u toj oblasti je iznosila gotovo 5.000 tona, od 6.400 tona koliko je proizvedeno u čitavoj zemlji.

Posledice ove dotad nezamislive produktivnosti osećale su se širom sveta.

Piramidalna šema kao dobročinstvo

Britanska policija je prošlog septembra zaplenila 1,3 tone heroina čija vrednost se procenjuje na 120 miliona funti, što je najveća akcija tog tipa ikada sprovedena u ovoj zemlji.

Ne čudi onda što posao cveta za Bunar (The Well), dobrotvornu organizaciju za odvikavanje od zavisnosti koju vodi Dejv Hajam.

Pristup borbi protiv zavisnosti koji koristi Hajam zasniva se na holivudskom filmu Prosledi dalje.

Suština je da ne vraćaš uslugu - umesto toga, činiš veliku uslugu tako što pomažeš ljudima koje ne znaš.

To je neka vrsta piramidalne šeme, s tim što ovde nije reč o trgovini, već o dobročinstvu i izgleda da dobro funkcioniše.

Centar koji Bunar ima u britanskom gradiću Barou-in-Furnes prepun je ljudi.

U njemu borave ili zavisnici ili bivši zavisnici koji „prosleđuju dalje".

The Well

Hajam je bio heroinski zavisnik 25 godina i kaže da je zapazio kako se poslednjih godina povećalo snabdevanje heroinom.

Zavisnici kojima pomaže kažu da je heroin koji kupuju mnogo boljeg kvaliteta i da nema nestašica - problemi sa kojima se Hajam, prema sopstvenim rečima, često suočavao tokom četiri decenije koliko je bio zavisnik.

Većina njegovih klijenata spada u grupu od procenjenih 260.000 do 300.000 britanskih heroinskih ovisnika sa dugim stažom.

BBC

Međutim, on kaže da se pojavila „nova generacija" zavisnika koji dolaze da traže pomoć.

Poput mnogih drugih, Hajam je naviku konzumiranja heroina stekao 1980-ih, kada je broj nezaposlenih dostigao cifru od tri miliona i kada je visokokvalitetni avganistanski heroin počeo da stiže u Britaniju.

Kao i mnogi drugi aktivisti u borbi protiv zavisnosti, veoma ga plaši duboka recesija zbog epidemije korona virusa.

Sluti da će se ogromna, dugoročna nezaposlenost poklopiti sa periodom u kom obilne zalihe dolaze iz Avganistana zahvaljujući solarnoj energiji.

Ukoliko do toga dođe, upozorava, kriminal će se razbuktati, pošto većina zavisnika pribegava krađi da bi mogli da nabave drogu.

Što se tiče solarne energije - kakav zaključak treba izvući iz ove priče?

To je jednostavno.

Priča o revoluciji u avganistanskoj proizvodnji heroina pokazuje koliko solarna energija može biti transformativna.

Ne treba je zamišljati kao neku vrstu bezopasne „zelene" tehnologije.

Zbog toga što postaje sve jeftinija, u stanju je da suštinski promeni način na koji obavljamo različite poslove, što može uticati na čitav svet.

Na mnogim tržištima, solarna energija je već jeftinija od fosilnih goriva.

Štaviše, formiranje njene cene prati logiku koja stoji iza svake proizvodnje - što se više proizvede i instalira, to je jeftinija.

To znači da u narednim godinama možemo očekivati da još više energije koju svi koristimo dolazi od Sunca.

A promene u avganistanskoj proizvodnji opijuma pokazuju da izvor energije koji je nezavisan od bilo kakvog oblika električne mreže - ili zalihe fosilnog goriva - može dovesti do značajne inovacije.

Takođe pokazuje da posledice ne moraju uvek biti pozitivne.

To važi i za avganistanske zemljoradnike i za heroinske ovisnike.

Danas se eksploatiše tolika količina vode da nivo pozemnih voda u Helmandu, prema procenama, godišnje opada za tri metra.

Postoji bojazan da će uskoro biti iskorišćena sva raspoloživa voda.

„Možda ovaj brzi rast neće trajati duže od 10 godina", kaže Orzala Nemat, čelnica avganistanske Kancelarije za istraživanje i procenu, najvećeg stručnog tela u zemlji.

BBC

To neće uticati samo na ljude koji su se preselili u pustinjske oblasti, kaže ona, već i na celokupni region.

Može se desiti da više od 1,5 miliona ljudi bude moralo da se odseli.

Neki će otići u druge delove Avganistana, veruje ona, ali biće i mnogo onih koji će pokušati da napuste zemlju i otputuju u Evropu i Ameriku pošto su ubeđeni da tamo imaju veće šanse.

Deluje samouvereno kada govori o posledicama.

„Velika kriza je na pomolu", kaže.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk