Nije stvar u tome koliko radimo, već u tome koliko ljubavi ulažemo u to. To pravi razliku", govorila je verovatno najpoznatija katolička kaluđerica na svetu - Majka Tereza, koja je potiče iz albanske katoličke porodice iz Skoplja.
Zbog toga što je ceo život poklonila bolesnima i siromašnima, pre svega u Indiji, gde je provela najveći deo života, decembra 1979. godine dobila je Nobelovu nagradu za mir, a 4. septembra 2016. Vatikan ju je proglasio svetiteljkom.
„Majka Tereza je savremeni primer duge tradicije hrišćanstva i rimokatoličanstva među Albancima i narodima Balkana", kaže za BBC na srpskom Gzim Aljpion predavač sa Univerziteta u Birmingemu i dodaje da bi njen primer trebalo da slede svi kako bi se ponovo gradili mostovi na Balkanu.
Njen život, međutim, pratile su i kontroverze i nikada dokazane optužbe da je zloupotrebljavala novac, a u Indiji je protiv nje pokrenuta istraga zbog navodne prodaje beba.
- Organizacija Majke Tereze pod istragom
- Papa Franja na Balkanu: Pokušaj pomirenja dve crkve
- Papa Franja prvi put u Severnoj Makedoniji
Isus umesto oca
Majka Tereza je rođena 26. avgusta 1910. u Skoplju u Severnoj Makedoniji kao Agnesa Gondža Bojadžiju.
„Gondže na albanskom znači pupoljak ruže, a njeno prezime Bojadžiju govori o porodičnom poslu: ukrašavanju kuća ili prodavcima boja", navodi Aljpion, koji se u više navrata bavio životom i delom ove svetiteljke.
Gondže je, kažu biografi, imala srećno detinjstvo do devete godine.
„Detinjstvo joj je bilo predivno na skopskim ulicama, koje je i tada krasila šarenolikost ljudi i stilova življenja", kaže makedonska spisateljica Jasmina Mironski, autorka knjige „Majka Tereza: Svetiljka još gori".
Preci su joj se u makedonsku prestonicu doselili s Kosova.
„Otac Kole (skraćeno od Nikole) bio je poreklom iz Prizrena, na Kosovu. Bio je uspešan biznismen, filantrop, poliglota, čovek koji je dosta putovao i bio član gradskog veća Skoplja.
„Njena majka Drane (na albanskom „Drandofile", znači ruža) bila je poznata i kao Roza, iz porodice poreklom je iz Novosela kod Đakovice na Kosovu", navodi Aljpion.
Ipak, Majka Tereza se kasnije deklarisala „kao građanka sveta", iako su se brojne balkanske zemlje nadmetale za njeno nasleđe.
„Nije htela da govori o privatnom životu nikad ništa, čak ni biografima, govorila je da je iz Skoplja, volela je taj grad u kom je živela do osme godine", kaže Mironski.
Tada se dogodila iznenadna smrt njenog oca koja je preokrenula život čitave porodice.
Agnes se, navodno, nikada nije pomirila sa očevom smrću.
Profesor Aljpion je u više navrata, kaže u pisanom odgovoru, isticao da ju je verovatno „gubitak oca privukao Isusu koji je postao nešto kao surogat ili duhovni otac".
Ipak, posvećenost religiji ponela je i iz kuće.
„Njena majka je, kažu, bila jako dobra žena, a vrlo pobožna. Pritom, gajila je tradiciju ovdašnjih naroda da na su kući vrata uvek otvorena, da je red ugostiti i rođake i prijatelje koji dođu na kafu i kolač", navodi Mironski.
Živeli su u Latinskom kvartu gde su uglavnom bili katolici, blizu katoličke crkve.
„Slušajući misionare koji su dolazili i pričali interesantne priče, zainteresovala se za misionarstvo", dodaje Mironski.
Misionari putuju po inostranstvu i propovedaju religijska uverenja onima koji tamo žive.
Veruje se da je već sa 12 godina rešila da tako provede život.
To je i ispunila sa 18 godina - septembra 1928. - kada je otišla u Irsku i zamonašila se u Institutu Blažene Device Marije, gde dobija kaluđersko ime Marija Tereza, po svetoj Terezi od Lizjea.
U decembru je napustila Irsku da bi otputovala u Indiju, stigavši u Kalkutu 6. januara 1929. godine da predaje u ženskoj školi.
Od 1937. godine postala je poznata kao Majka Tereza, ali tek naredne godine će joj zauvek promeniti život.
Putovanje vozom koje je promenilo život
Tokom jednog putovanja vozom Majka Tereza je, kako je kasnije govorila, dobila „inspiraciju" da izvrši ono što je opisala kao Božje delo i da se posveti pomaganju ljudima koji su živeli u sirotinjskim četvrti Kalkute.
Jasmina Mironski kaže da je Majka Tereza napustila školu za bogate, gde je bila direktorka, i otišla da živi bukvalno na ulici.
„Taj grad zovu gradom pakla, jer je mračan i strašan. Čovek kome je Majka Tereza dala prvi intervju zapisao je `Ja sam došao i otišao, ona je došla i ostala`, to je ta razlika", opisuje spisateljica njen životni put.
„Posvetila se ljudima koji se rađaju, žive i umiru na ulici - najsiromašnijima među siromašnima", navodi Mironski.
Zato su je neki još za života smatrali sveticom.
„Propovedanjem i 'ljubavlju na delu' za siromašne, marginalizovane i one koji su bili zaboravljeni ili napušteni, Majka Tereza je došla i pokazala saosećanje i ljubav prema ljudima, bez obzira na njihovu etničku, nacionalnu, versku pripadnost ili socijalni status", kaže i Aljpion.
Dana 17. avgusta 1948. godine Majka Tereza prvi put se pojavila u svom belo-plavom sariju, po kojem je sada toliko poznata.
Dve godine kasnije 1950. osnovala je organizaciju Misionari ljubavi, koja je sestrinstvo posvećeno pomaganju siromašnima.
Vremenom su rasli i danas okupljaju oko 4.500 monahinja i 400 braće iz 87 zemalja, koje sve brinu o ljudima u siromašnim četvrtima oko 160 gradova širom sveta.
Jasmina Mironski nije nikad lično upoznala humanitarku.
Kada je trebalo da se to konačno desi, tokom puta ka Indiji, Majka Tereza je preminula i stigla je na sahranu.
Međutim, videla je okolnosti u kojima je njeno sestrinstvo radilo.
„Uverila sam se lično da tamo ljudi žive u blatu, opkoljeni miševima koji ih grizu dok spavaju noću, ali su srećni jer znaju da neko misli na njih, daje im kašiku pirinča.
„Ne možete da zamislite tu prljavštinu, bedu, haos, a oni nasmejani. Neverovatna psihologija da se voli život i raduje životu kakav god bio", navodi Mironski.
Njen rad ljudi na Balkanu i čitav svet podrobnije su upoznali tek posle dobijanja Nobelove nagrade.
„Majka Tereza je imala sposobnost da skrene pažnju sveta na siromašne. Ljudski život i dostojanstvo svakog čoveka smatrala je svetim.
„Ona sažima najbolje iz ovog problematičnog regiona i dobro bi bilo da koristeći njen primer političari, verske organizacije, ali i akademske i obrazovne institucije, umetnici i aktivisti civilnog društva grade mostove među zemljama na Balkanu i šire".
Aljpion smatra da će ona „uvek biti veoma poštovana humanitarka ne samo za hrišćane uopšte i rimokatolike posebno, već i za ljude drugih vera i one koji se ne vezuju ni za jednu religiju".
Kontroverze oko trošenja para
Ipak, mnogo puta je bila na meti kritičara, najviše zbog toga što nije pažljivo vodila knjige o donacijama koje je primala.
„Kritikuju je da je zloupotrebljavala novac, ali te tvrdnje nisu dokazane. Tvrdili su da je koristila te jadne ljude i neke još gore stvari, a da je sve to bilo u dosluhu sa Katoličkom crkvom", napominje Mironski.
Pre dve godine Indija je otvorila istragu protiv humanitarne organizacije Majke Tereze Misionari milosrđa zbog navodne prodaje beba.
Sudski epilog ovog slučaja nije poznat.
Među naglasnijim kritičarima je Indijac Arup Čatarje koji je u više navrata dovodio u pitanje njen rad, a američki pisac Kristofer Hičins nazvao ju je „Anđeo pakla".
S druge strane, oni koji je cene smatraju da je „Majka Tereza više činila nego propovedala".
„I mi bi, sledeći njen primer, uvek trebalo da pomognemo bližnjima kojima je naša pomoć potrebna, a ne da čekamo da drugi i vlade učine nešto", navodi Aljpion.
Govorila je i da najveća nevolja nije nemaština, nego biti usamljen.
„To smo u ovo vreme epidemije i izolacija svi shvatili. Treba da pošutujemo jedni druge i volimo i darujemo. To bi bila i njena poruka za nas danas", zaključuje Mironski.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
