Naftom bogati Azerbejdžan prerastao je u protekle dve decenije iz nesigurne mlade nezavisne zemlje u velikog regionalnog energetskog igrača.
Sporazumi sa međunarodnim proizvođačima energenata omogućili su zemlji da iskoristi energetske resurse za stvaranje vladinog fonda za učešće u međunarodnim projektima.
Zemlja je takođe iskoristila resurse da obnovi vojsku, koja se smatra prioritetom vlade dok se zemlja bori protiv Jermenije oko teritorije Nagorno-Karabah.
Uprkos bogatstvu i povećanom uticaju u širem regionu, razvoj Azerbejdžana nastavljaju da ometaju siromaštvo i korupcija.
Napadi vlade na borce za ljudska prava i novinare izazivaju zabrinutost da je mlada azerbejdžanska demokratija ugrožena.
- Oružani sukobi u Nagorno Karabahu, poginulo najmanje 31 ljudi
- „Umri ili priznaj": Kako su u Azerbejdžanu mučili ljude da bi otkrili špijune
- Kako opozicioni aktivisti u Azerbejdžanu ostaju bez posla
Republika Azerbejdžan
- Glavni grad: Baku
- Broj stanovnika: 9,7 miliona
- Površina: 86.600 kvadratnih kilometara
- Glavni jezici: azerski, ruski
- Glavna vera:islam
- Životni vek: 69 godina (muškarci), 75 godina (žene)
- Glavni izvoz: nafta, naftni derivati
Izvor: UN, Svetska banka
Predsednik: Ilham Alijev
Ilham Alijev preuzeo je predsedničku dužnost od oca Hejdara 2003. godine.
Alijev je osigurao poslednji mandat 2018. godine, na izborima za koje su zapadni posmatrači tvrdili da nisu ispunili demokratske standarde.
Zakon koji ne dozvoljava predsedniku da služi više od dva mandata ukinut je nakon što je ova izmena odobrena na referendumu održanom u martu 2009. godine - stvorivši uslove za Alijevljev treći petogodišnji mandat počev od 2013. godine.
Glasači su na referendumu 2016. godine odobrili ustavne promene za proširenje predsedničkih ovlašćenja - uključujući kontroverzni predlog da se smanji starosno ograničenje za predsedničke kandidate.
Opozicija je tvrdila da je namera bila da se osigura trajna vladavina porodice predsednika Alijeva, sa 19-godišnjim sinom viđenim za potencijalnog naslednika.
Pod njegovom vladavinom, Azerbejdžan je unapredio međunarodni status, postavši između ostalog domaćin prvih ikad Evropskih igara u Bakuu 2015. godine.
Ali grupe za zaštitu ljudskih prava optužile su vladu za ugrožavanje slobode izražavanja i hapšenja aktivista i novinara.
Mediji
U glavnim medijima opoziciuoinih glasova gotovo da nema, a kritički nastrojeni novinari rizikuju hapšenje i zatvaranje.
Najpopularniji medij je televizija. Izveštavanje svih kanala u Azerbejdžanu ide na vladinu vodenicu.
Kao platforme slobodnog izražavanja i aktivizma koriste se društvene mreže. Vodeća društvena mreža je Fejsbuk.
Neki od ključnih datuma u istoriji Azerbejdžana:
- 1828. - Prema Turkmenhajskom sporazumu Rusije i Persije, Azerbejdžan se deli. Teritorija današnjeg Azerbejdžana postaje deo Carske Rusije, dok južni Azerbejdžan postaje deo Persije. Dvadeset godina kasnije, južno od Bakua nastaje prva naftna bušotina na svetu.
- 1918. - Proglašena je Nezavisna Republika Azerbejdžan, ali zemlja postaje Sovjetska Socijalistička Republika svega dve godine kasnije kad u nju upada Crvena armija.
- 1988. - Oblast Nagorno-Karabah želi da postane deo Jermenije. Etnički Azeri počinju da napuštaju Karabah i Jermeniju, a etnički Jermeni napuštaju Azerbejdžan. Etničke razmirice između Jermenije i Azerbejdžana 1992. godine prerastaju u pravi pravcati rat.
- 1991. - Azerbejdžanski parlament izglasava povratak nezavisnosti.
- 1994. - Jermenija, Azerbejdžan i Nagorno-Karabah potpisuju sporazum o primirju. Karabah ostaje pod kontrolom etničkih Jermena, baš kao i veliki delovi azerbejdžanske teritorije oko njega.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
