Američki predsednik Donald Tramp i njegov protivnik Džo Bajden kandidat Demokratske stranke izbegli su da odgovore na neka od ključnih pitanja tokom razgovora sa biračima koji su organizovana u gradskim skupštinama u Majamiju i Filadelfiji i prenošeni uživo na televiziji.
Republikanac Tramp, nije želeo da odbaci bizarnu onlajn teoriju zavere kao netačnu, dok demokrata Bajden nije hteo da otkrije kakvi su mu planovi u vezi sa američkim Vrhovnim sudom.
Obojica kandidata su u više navrata zauzimala poprilično odbrambeni stav kada su govorili o stavovima koje su izricali u prošlosti - Tramp o više različitih tema, a Bajden o rasnim problemima.
Većina istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Bajden ima stabilnu prednost u odnosu na Trampa. Ipak, u nekoliko ključnih država očekuje se veoma neizvesna borba koja može da presudno utiče na ishod izbora.
Više od 18 miliona ljudi je već glasalo na biračkim mestima ili poštom, a predsednički izbori održavaju se 3. novembra.
- Tramp ili Bajden - ko vodi u predizbornim anketama
- Ko će biti sledeći američki predsednik? Vi birajte
- Jednostavan vodič za razumevanje američkih izbora
Koji su bili ključni momenti za Trampa
Ovaj televizijski događaj organizovala je televizija NBC u Majamiju, a predsednik Tramp dobio je pitanje o QAnon teoriji zavere.
Pristalice ove teorije veruju da se Tramp bori protiv tajne mreže društvenih elita sačinjenih od satanista i ljudi koji se bave trgovinom dece.
Kada je voditeljka Savana Gatri upitala Trampa da li odbacuje ovakvu teoriju, on je odgovorio: „Ne znam ništa o QAnon teoriji".
Voditeljka je zatim navela da mu je upravo ispričala osnove te teorije, čije pristalice je FBI označio kao moguću teroristički pretnju.
„Ne znam ništa o tome, ali mi je poznato da se oni snažno bore protiv pedofilije", kazao je predsednik Tramp.
On je umesto toga „okrenuo priču" na organizaciju Antifa, koju uglavnom čine pristalice ekstremne levice, a američko ministarstvo pravde ih smatra odgovornim za izazivanje nemira tokom antirasističkih demonstracija širom SAD prethodnih meseci.
- Američki okršaj iz drugog plana - ko su Kamala Haris i Majk Pens
- Ko je Ejmi Koni Beret - Trampova kandidatkinja za sutkinju Vrhovnog suda
Prvi put tokom kampanje, Tramp je javno rekao da bi prihvatio mirnu primopredaju vlasti ako izgubi na izborima, iako je izrazio zabrinutost zbog mogućeg narušavanja integriteta glasanja.
Ipak, američki zvaničnici zaduženi za izbore saopštili su da ne postoje dokazi o mogućim nepravilnostima.
„I svi me pitaju - da li ću prihvatiti mirnu primopredaju vlasti. Odgovor je - da, hoću. Ali kao i svi ostali, želim da izbori budu pošteni", objasnio je Tramp.
Predsednik je izbegao da odgovori na pitanja o zdravstvenom osiguranju, povraćaju poreza i o tome da li se testirao na korona virus na dan prve debate sa Bajdenom.
„Moguće da jesam, a moguće i da nisam".
Dosta vremena tokom duela Tramp je proveo raspravljajući se sa voditeljkom koja je osporavala nekoliko njegovih izjava.
Ali se ozračio kada mu je jedna od gledateljki u studiju pre postavljanja pitanja rekla:
„Veoma ste zgodni kada se smejete".
Analiza
Entoni Zurčer, BBC reporter
Predsednik Tramp je bio borben tokom cele večeri. Voditeljka Savana Gatri je pokušavala da mu „zabiberi" situacije u kojima je delovalo da izbegava odgovore.
Ali Tramp se brzo vraćao na noge i delovao je simpatičnije nego u prvoj debati, ali nema sumnje da je ponovo često morao da se brani.
U drugoj gradskoj većnici, gde je Bajden odgovarao na pitanja, tok je bio nešto mirniji. Voditelj Džordž Stefanopulos dozvolio je bivšem potpredsedniku duge odgovore, koji su nekad delovali kao da zaobilazi suštinu.
Izgledalo je kao da se radi o nekoj vrsti opuštenijeg televizijskog razgovora, a u pojedinim trenucima bilo je i svečanog čitanja odlomaka iz američkog ustava.
Događaj u kojem je učestvovao Tramp definitivno je bio zabavniji za gledaoce i gotovo je izvesno da će statitistika pokazati da je bio gledaniji.
Ali to može da bude i dobro i loše ako američki birači žele u novembru nešto što je, pa, recimo tako, malo dosadnije.
Koji su bili ključni trenuci za Bajdena?
Kandidat Demokratske stranke oklevao je da odgovori na pitanje novinara televizije ABC u gradskoj skupštini u Filadelfiji da li se zalaže za proširivanje broja sudija Vrhovnog suda kako bi predložio kandidate i kandidatkinje koji bi u ideološkom smislu uravnotežili odnos snaga.
Nije prvi put da Bajden izbegava odgovor na to pitanje, što konzervativci koriste kao argument za tvrdnju da demokratski kandidat želi da se meša u sudsku vlast.
Bivši američki potpredsednik u administraciji Baraka Obame, ponovo je dao nejasan odgovor.
„Nisam pristalica prenatrpavanja Vrhovnog suda".
Potom ga je voditelj pitao da li se zalaže za povećanje broja sudija ako bude prihvaćena kandidatkinja republikanaca Ejmi Koni Beret.
„Spreman sam da razmotrim šta će se dešavati posle toga. Zavisiće i o toga kako oni budu postupali po ovom pitanju", dodao je on.
- Tramp na mitingu sedam dana pošto je izašao iz bolnice
- Haotična debata - Bajden o „klovnu“ Trampu, predsednik mu pominjao sina i kokainsku zavisnost
Bajden je još jednom odbio da jasno odgovori na pitanje o ulozi koju je imao u usvajanju zakona o borbi protiv kriminala iz 1994, koji pristalice pokreta „Crni životi su važni" vide kao pravni osnov da diskriminaciju i policijsku brutalnost prema Afroamerikancima.
„Da, to je bila greška. Ali greška se odnosila na to kako su savezne države postupale na lokalnom nivou".
„U tom zakonu je bilo i drugih stvari koje su se pokazale kao dobre i loše", dodao je.
Bajden nije direktno odgovorio ni na pitanje da li se zalaže za to da vakcina protiv korona virusa bude obavezna.
Sledeća predsednička debata zakazana je za 22. oktobar, ali još nije odlučeno da li će se održati i u kom formatu.
Prvu predsedničku debatu obeležile su međusobne uvrede kandidata.
Pogledajte video o izgledu društvenih mreža tokom kampanje za predsedničke izbore
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
