IZABRANA VEĆINOM GLASOVA REPUBLIKANACA

Trampov izbor: Ko je nova sutkinja Vrhovnog suda i kako može da promijeni SAD?

Njeno imenovanje doprinijelo je jakoj većini konzervativaca u najvišem pravosudnom tijelu Amerike - šest prema tri

3077 pregleda 1 komentar(a)
Beret, Foto: Reuters
Beret, Foto: Reuters

Trampova nominacija Ejmi Koni Beret za Vrhovni sud nikoga nije iznenadila.

Kao dugogodišnja akademkinja, ova sutkinja apelacionog suda i majka sedmoro dece bila je veliki favorit za upražnjeno mesto u Vrhovnom sudu.

Donald Tramp - koji kao aktuelni predsednik ima pravo da nominuje kandidate - navodno je jednom izjavio da nju „čuva" upravo za ovaj trenutak: kad starija sutkinja Rut Bejder Ginsberg premine i uprazni se njeno mesto u devetočlanom sudskom veću.

Predsedniku je trebalo malo više od nedelju dana da po ubrzanom postupku sprovede ovu 48-godišnju konzervativnu intelektualku kroz čitavu proceduru i ona je izabrana posle četvorodnevnog saslušanja pred senatskim odborom.

Beret je izabrana kasno u ponedeljak većinom glasova republikanaca, uprkos oštrom protivljenju demokratske manjine u Senatu.

Njeno imenovanje doprinelo je jakoj većini konzervativaca u najvišem pravosudnom telu Amerike - šest prema tri.

Ovo je bila jedinstvena prilika za Trampa da Vrhovni sud usmeri još više na stranu desnice pred predsedničke izbore, na kojima bi mogao da izgubi vlast.

Istorijat sutkinje Beret kad su u pitanju pravo na nošenje oružja i imigracija ukazuje na to da bi ona mogla da bude jednako pouzdani glas desnice na sudu kao što je Ginzberg bila za levicu, prema Džonatanu Terliju, profesoru prava na Univerzitetu Džordž Vašington.

„Ginsberg je održala jedan od najdoslednijih liberalnih glasačkih učinaka u istoriji ovog suda. Beret poseduje istu doslednost i posvećenost", rekao je on.

„Ona nije neko ko se još formira kao neki drugi kandidati. Od nje se može očekivati da redovno glasa konzervativno."

A njen glas, uz konzervativnu većinu, mogao bi da čini razliku decenijama koje su pred nama, naročito u slučaju polarizujućih pitanja kao što su pravo na abortus i Zakon o dostupnoj zdravstvenoj nezi (zdravstveno osiguranje iz vremena Obame).

Pravna mišljenja i opaske sutkinje Beret o abortusu i gej braku učinile su je popularnom među religioznom desnicom, ali je istovremeno stekla energične protivnike među liberalima.

Ali kao velika katolkinja, ona je u više navrata insistirala da njena vera ne utiče na njen rad.

Sutkinja Beret živi u Saut Bendu, u državi Indijani, sa mužem Džesijem, bivšim federalnim tužiocem koji sada radi za privatnu firmu. Njih dvoje imaju sedmoro dece, uključujući dvoje usvojeno sa Haitija. Ona je i sama najstarija od sedmoro dece.

Reuters

Poznata po britkom umu, studirala je Pravni fakultet na Univerzitetu Notr Dam, diplomiravši kao najbolja u klasi, a stažirala je kod sudije Antonina Skalije, koji je, prema njenim rečima, bio „najstroži konzervativac" u Vrhovnom sudu u to vreme.

Kao i njen mentor Skalija, ona je „originalista" - veruje da sudije treba da tumače slovo Ustava onako kako su ga njegovi prvobitni autori tumačili u vreme kad je bio pisan.

Mnogi liberali protive se takvom strogom pristupu, tvrdeći da mora da se dela u skladu sa vremenima.

Tokom njenog svedočanstva pred Senatom, ona se trudila da umanji bilo kakvu sugestiju da zastupa partijske ili lične stavove.

„Sudija mora da primeni zakon onako kako je on pisan, a ne onako kako bi sudija voleo da je pisan", rekla je.

Sutkinja Beret takođe je rekla da su izabrani političari oni koji donose „političke odluke i vagaju procene", a ne sudije Vrhovnog suda.

Ali vrlo malo demokrata ili republikanaca veruje da će ona biti bilo šta sem dosledna konzervativna članica suda.

Bitka za Vrhovni sud

EPA

Sutkinja Beret provela je veći deo karijere kao profesorka na univerzitetu na kom je diplomirala, Notr Dejm, gde je više puta bila izglasana za profesora godine.

Jedan od njenih studenata, Deion Katava, koji je pohađao njena predavanja početkom godine, rekao je za BBC da je ona popularna zašto što uključuje svakoga u rasprave.

Stekao je utisak da je „kolegijalna, uglađena, pravična, intelektualno britka i posvećena vladavini prava koju garantuje Ustav."

Jedan drugi student rekao je za informativni sajt WBEZ: „Osećanja su mi pomalo pomešana… zato što je ona sjajan profesor.

„Nikad nije pominjala politiku u učionici… Ali ja se uopšte ne slažem sa njenom ideologijom. Ne mislim da će biti dobra po ovu zemlji i Vrhovni sud."

Sutkinju Beret je Tramp odabrao 2017. godine da služi kao sutkinja u federalnom apelacionom sudu, zaduženom za Sedmi okrug, sa sedištem u Čikagu.

Ona redovno putuje na sud od svoje kuće - koja je udaljena više od sat i po vožnje. Saut Bend Tribjun jednom prilikom je objavio intervju sa njenim prijateljem koji je ispričao da je ona ranoranilac, ustajući između 04:00 i 05:00.

„To je istina", kaže Paolo Karoca, profesor sa Notr Dejma. „Viđam je u teretani nedugo posle toga."

Profesor Karoca je gledao kako sutkinja Beret od studentkinje postaje profesorka pa vodeća sutkinja i o njoj govori u superlativima.

„To je mala, zbijena zajednica, tako da je poznajem i društveno. Ona je obična, topla, dobrodušna."

Budući da je i sam religiozan, on smatra da je razumno dovesti u pitanje da li će kandidatovo uverenje uticati na njegov rad.

„Ali ona je odgovorila na ta pitanja ubedljivo… Plašim se da je sada svedena na ideološku karikaturu i to me boli, znajući koliko je ona jedna bogata i promišljena osoba."

Tokom njenog saslušanja za potvrdu za apelacioni sud dogodio se i danas slavni susret sa senatorkom Dajen Fajnstin, koja je izrazila zabrinutost kako njena vera može da utiče na njeno tumačenje zakona.

„Dogma živi glasno u vama", izjavila je Fajnstin optuživačkim tonom. Prkosni katolici usvojili su taj izraz kao ironični slogan na šoljama za kafu.

Reuters

Sutkinja Beret je morala da se brani u više navrata.

„Ističem da moja lična povezanost sa crkvom ili moja verska uverenja nemaju nikakvog uticaja na moje odluke kao sutkinje", rekla je ona.

Međutim, njene veza sa posebno konzervativnom hrišćanskom verskom grupom Ljudi od slavopojke često se pominje u američkih štampi.

LGBT grupe su upozorile da mreža škola koju vodi ova grupa širi uverenje da do seksualnih odnosa sme da dođe samo između heteroseksualnih bračnih partnera.

Organizacija Hjuman rajts kempejn, koja se bori za prava LGBT zajednice, izrazila je oštro protivljenje potvrđivanju nominacije sutkinje Beret proglasivši je „apsolutnom pretnjom po LGBT prava".

Institut Gatmaher, istraživačka organizacija koja se bori za pravo na abortus, odbio je da komentariše sutkinju Beret konkretno, ali je rekao da bi imenovanje bilo kog novog konzervativnog sudije u Vrhovni sud bilo „poražavajuće za seksualno i reproduktivno zdravlje i prava".

Profesor Terli misli da je Beret pokazala „uglađen i nepokolebljiv stav" tokom agresivnog ispitivanja za imenovanje u federalni apelacioni sud.

„Ona je neko ko je do sada pokazao neverovatnu pribranost i staloženost…

„Njeno saslušanje povodom potvrde imenovanja u apelacioni sud bilo je samo generalna proba za potvrđivanje u Vrhovni sud. Ona je već igrala u Svetskoj ligi."