Pored senatorke Kamale Haris kao istorijski prve kandidatkinje za potpredsednicu Amerike, u ovom izbornom ciklusu nemoguće je izbeći temu roda - ali da li su pravila izborne trke zaista drugačije za žene?
Evo kako njena nominacija ističe probleme sa kojim su se žene u politici suočavale decenijama - i kako se stvari menjaju - u analizi Debi Volš, direktorke Centra za američke žene i politiku sa Univerziteta Ratgers (Rutgers University).
Umeti ne biti besan
Žene u politici moraju da znaju da hodaju po tankoj liniji između asertivnog i agresivnog.
Istraživanje pokazuje da postojeće nesvesne rodne predrasude mogu da dovedu do toga da žene deluju nadmeno dok njihovi muški rivali u istoj situaciji prosto deluju samouvereno.
- Kako Tramp govori o ženama – i koliko je to važno
- Sve o optužbama protiv Džoa Bajdena za seksualni napad
- Sve što treba da znate o izborima u Americi
Za žene iz manjinskih grupa, ove rodne predrasude dodatno su pojačane rasnim predrasudama.
A u SAD, arhetip „besne crne žene" je stari, podmukao stereotip.
Ovaj arhetip, koji se javio još u 19. veku, karakterisao je crnkinje kao neženstvene, iracionalne i drske.
Kako Velš objašnjava: „Žene se optužuju da nisu dovoljno snažne i čvrste da bi bile predsednice ili potpredsednice, ali, s druge strane, kako da pokažete snagu, a da vas ne dožive kao besnu?".
Ona smatra da je Haris uradila dobar posao hodajući po toj tankoj liniji tokom potpredsedničke debate sa Majkom Pensom, ali dodaje da su postojali trenuci kada je delovala kao da se suzdržava - iako je njena ljubazna reakcija na upadice bila „briljantna" i u njoj su odmah mogle da se prepoznaju sve žene koje su nekada u životu bile nadglasane.
- Ko su žene u sukobu sa Trampom
- Američki okršaj iz drugog plana - ko su Kamala Haris i Majk Pens
- Tramp ili Bajden - ko vodi u predizbornim anketama
Da li je sposobna da vodi?
Neki analitičari tvrde da žene moraju da se dokazuju tokom turneje u izbornoj kampanji onako kako muškarci ne moraju, čak i ako rod nije od primarne važnosti za glasače.
Dok ljudi odmah pretpostavljaju da je neki muškarac sposoban, žene to moraju i da dokazuju.
Ankete Ekonomista/JuGova u avgustu pokazale su da je aktuelni potpredsednik Majk Pens imao blago vođstvo u odnosu na Kamalu Haris.
Četvrtina anketiranih Amerikanaca rekla je da nisu sigurni šta misle o Kamali Haris, dok je 14 odsto njih reklo isto za Pensa.
Posle debate potpredsedničkih kandidata, većina glasača smatrala je da je Haris pobedila. Ali kad su upitani šta misle ko bi bio bolji da mora da preuzme dužnost predsednika, neke ankete su izgledale malo drugačije.
U anketi JuGov-a većina Amerikanaca - 56 odsto njih - smatrala je da najbolje da Pens preuzme predsedničku funkciju ukoliko Donald Tramp ne može da izvršava dužnost, dok su ostali isto to rekli za Kamalu Haris.
U ključnom nezavisnom glasačkom bloku, 53 odsto njih reklo je da ima poverenje u Pensove sposobnosti, za razliku od 44 odsto njih koji su isto rekli za Kamalu Haris.
Iako neki ispitanici u anketi prosto možda misle da je aktuelni potpredsednik kvalifikovaniji za vodeći posao u državi nego senatorka u prvom mandatu, zagovornici žena u politici odavno tvrde da one moraju da dokazuju sposobnost više nego njihove muške kolege.
- Šta god piše u zakonu, žene su na marginama politike u Srbiji
- „Otkud žena na frontu": O pitanju Dariji Kisić Tepavčević, ženama u ratu i gomili ordenja
- Borba za pravo glasa - kada su žene izjednačavane sa „sumanutim licima“
Biti „Momala"
Kad je prihvatila nominaciju Demokratske stranke za kandidatkinju za potpredsednicu, Haris je rekla da bi titula potpredsednice bila sjajna, „ali da joj 'momala' znači najviše".
Dok se predstavljala Americi, Haris je često isticala svoj porodični život (ona je maćeha dvoje dece) i vrednosti. Način na koji ju je odgojila samohrana majka u paru sa njenom novom porodicom bile su ključne tačke na koje se Haris pozivala kao kandidatkinja.
Za muškarce u politici, objašnjava Volš, hvalisanje porodicom je „oduvek bila dodata vrednost".
Ali žene u politici su tek odnedavno počele takođe da koriste ta iskustva kao kvalifikacije.
To je „tamni vilajet za žene", kaže ona, zato što ako nemaju decu ili ne govore o njima, onda se postavlja pitanje „zašto ne?".
„A, onda, ako govorite o njima i ako su ona mlada, tu je pitanje „ko se stara o vašoj deci?".
Pogledajte i video o novozelandskoj premijerki
S druge strane medalje, kad muškarac govori o svojoj porodici, to mu pomaže da se predstavi kao „porodični čovek", ali „niko ne dovodi u pitanje njegove izbore i prioritete", niti se pita ko se stara o deci.
Treba se samo podsetiti kandidature Sare Pejlin za potpredsednicu 2008. godine da bi video kako teče debata o porodici.
Tadašnja guvernerka Aljaske doživela je da se njene roditeljske odluke kritikuju u medijima i u nekim demokratskim krugovima.
U to vreme, Pejlin je imala petoro dece, među kojima i bebu sa Daunovim sindromom.
Kritičari su se pitali da li zapostavlja porodicu da bi se kandidovala za funkciju.
To je, svakako, stereotip koji se menja - čak i ako žene u politici ne mogu do kraja da pobegnu od majčinstva.
Skorije, tokom saslušanja za nominaciju za Vrhovni sud, status Ejmi Koni Benet kao majke sedmoro dece republikanci su predstavljali kao iskustvo koje će je činiti boljim sudijom.
Volš ističe i da je Haris u jedinstvenoj poziciji kao maćeha odrasle dece.
I naravno, glasači žele da vide svoje kandidate kao ljudska bića koja imaju vlastite živote.
„I zato mislim da ona sledi nešto što je normalno."
Kako su muškarci govorili o njoj (i obraćali joj se)?
Gadna, radikalna, neotesana, čudovište: ovako je Tramp opisao Haris otkako je zvanično postala Bajdenova desna ruka.
Njen rival Pens nije joj upućivao uvrede, ali smo naučili poprilično na osnovu njegovog nastupa u debati.
Kad su u pitanju upadice, nešto od toga je svakako sastavni deo same debate. Ali za Volš, činjenica da se Pensu dozvoljava da koristi takvu tehniku ističe razlike među njima.
„On to radi tako što vas ljubazno ignoriše", kaže ona.
„Kad bi žena to radila, samo nastavila da priča, razvila bi se čitava diskusija o tome kako ona prosto ne ume da začepi."
- Nisu samo Tramp i Bajden, tu je još 1.216 kandidata za predsednika Amerike
- Ko će biti sledeći američki predsednik? Vi birajte
- Jednostavan vodič za razumevanje američkih izbora
Kako se stvari menjaju?
Volš kaže da od 2018. godine, kad je došlo do naglog porasta broja žena koje su se kandidovale za razne zvanične pozicije, kandidatkinje su postale samouverenije po pitanju autentičnosti.
„Ne razmišljaju previše o tome 'kako bi trebalo da nastupim' već se trude da budu više ono što jesu", kaže ona.
„Videli smo to 2018. godine, kad je mnogo kandidatkinja govorilo o problemima za koje bi se većini žena ranije govorilo da ih se klone."
Među njima su pominjanje male dece, iskustvo beskućništva ili priča o vlastitim finansijskim problemima.
Bivša državna sekretarka Kondoliza Rajs takođe je 2017. godine pozvala žene da ne dozvole da „nečiji tuđi rasizam ili seksizam postane vaš problem".
„To moramo da govorimo ženama: kad uđete u prostoriju, ukoliko neko pokuša da vas omalovaži, ne pristajte na to. Prosto se izborite za sebe", rekla je ona na KPMG-ovom samitu liderstva.
„Ukoliko vam se uskrati nešto što mislite da je trebalo da dobijete, postoje razni načini da se reaguje na to - i morate ih preduzeti."
Volš kaže da se od Džeraldine Feraro do Sare Pejlin i Hilari Klinton, svaka kandidatura nadograđivala na prethodnu.
I sada, kulminirajući sa crnom indijskom kandidatkinjom za potpredsednicu, „to je ogromna promena u svetu", kaže ona.
„Kad žene vide da je neko kao što je Kamala Haris prvi odabir za potpredsednicu i moguće kao zvaničnu potpredsednicu države, to prosto menja njihov pogled na to šta bi mogle da postanu u životu."
- Kako bi izgledali gradovi po meri žena
- „Svaka žena treba da rodi po šestoro dece za dobrobit države"
- Estonija se izvinila Finskoj zbog ismevanja premijerke
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
