Kada je Rajan Gigs 2017. godine izjavio da uživa u "prvoj godini bez fudbala", objasnio je čime se bavio tokom svog odsustva iz sporta.
Bilo je tu TV ekspertiza, radio je kao tehnički supervizor za UEFA, a vodio je i Salford Siti.
„Jednog trenutka otkrijete da tamo postoji ceo jedan novi svet", priča mi pre par nedelja Gigs bez imalo ironije u jednom londonskom hotelu gde je učestvovao u predstavljanju novog programa za trenere mlađih kategorija jednog od svojih sponzora.
- Pele, Bekenbauer i „džinovski fudbalski afrodizijak“ u Njujorku
- Kako je Klop vratio Liverpulu šampionski sjaj
- Bajernov superheroj: Serž Gnabri - suze, znoj i dečački san
Takođe, igrao je futsal, dodaje, a gledao je i sina kako igra. Za godinu bez fudbala, deluje da je bilo baš dosta fudbala.
Gigs, koji je tada imao 44 godine, je mislio na odmor od profesionalnog bavljenja ovom igrom kojoj je posvetio više od polovine svog života - kao igrač i kao trener.
To samo govori koliko je bio obuzet ovim sportom čak i dok je imao taj kratki odmor od njega.
Ovo je uvid u um jednog fudbalskog opsesivca, legende Mančester Junajteda koji je debitovao 1991, penzionisao se 23 godine kasnije, a zatim prešao na klupu u pokušaju da se ponovo dokaže.
Šest meseci posle tog dana u londonskom hotelu, izabran je za novog menadžera reprezentacije Velsa.
Bez obzira na status ikone koji je uživao na Old Trafordu, Gigsovo imenovanje za trenera Velsa je podelilo javnost.
Mnogi obožavaoci su bili sumnjičavi, a neki su bili i ogorčeni zbog utiska da je Gigs ranije zanemarivao reprezentaciju upravo zarad nastupa za klub.
Bivši kapiten je na dan svog imenovanja za selektora rekao kako su pobede jedini način da promeni stav javnosti.
Pošto je od tada uspeo da odvede Vels na njihov tek treći veliki reprezentativni turnir, čini se da će se taj stav propisno promeniti.
Evropsko prvenstvo koje se održava sledećeg leta je sve bliže i bliže, ali Gigs je ovih dana bio zaokupljen samo prijateljskom utakmicom protiv Engleske.
Čovek koji je do sada krasio Vembli kao igrač u FA Kupu i Ligi šampiona, sada je ponovo tu u novom ruhu, kao menadžer za buduća vremena.
Evo kako je stigao do te pozicije.
Gigsov uspon kao igrača je priča koja je odavno ispričana, od njegovog debija za Junajted kao 17-godišnjaka, preko ekspresnog pozicioniranja kao levokrilnog napadača visokog napona, pa sve do 963 utakmice koje je u prvom timu zabeležio između 1991. i 2014. - što je i kluipski rekord.
Njegov potencijal je oduvek bio očigledan, čak i u najranijim danima, ali oni koji su bili bliski sa Gigsom i tada, mogli su da naslute njegov temperament kao budućeg menadžera.
„Svi su prema njemu osećali strahopoštovanje", kaže bivši internacionalac Severne Irske Kit Gilespi, koji je zajedno sa Gigsom izašao iz Junajtedove omladinske škole kao pripadnik „Klase '92".
„Iako je bio samo godinu dana stariji od nas, bio je neko na koga smo se ugledali. Svi smo želeli da ga imitiramo".
- Kako je Didije Drogba pomogao da se zaustavi građanski rat u Obali Slonovače
- Put Roberta Firmina - od naslaga đubreta i udžerica do slavnog Liverpula
„Sa menadžerom kakav je bio ser Aleks Ferguson, nije bilo dozvoljeno da se izdigneš iznad sopstvenih mogućnosti. To je bilo usađeno u nas, ali mislim da je Rajan bio ravnodušan prema tome od samog početka".
„Ipak, mislim da on neće biti menadžer koji dolazi u svlačionicu i besno baca stvari oko sebe. Malo je opušteniji u tom smislu".
Tu je i njegova hladnokrvost. Gigs je analitički um, odmeren u svojim odlukama i blag kada ih iznosi.
Nije preterano blizak sa igračima - sušta suprotnost prethodniku, druželjubivom Krisu Kolmanu - ali je savršeno ljubazan i pristupačan za svakoga.
Čak i kada je bio igrač u omladinskim selekcijama, Gigs je često bio rezervisan do tačke stidljivosti - ali kada je govorio, ljudi su ga slušali.
„Zbog toga što je bio svestan svega što se dešava oko njega, nije bio otvoren prema velikom broju ljudi", kaže Robi Sevidž, njegov saigrač u mladim selekcijama i partner u veznom redu reprezentacije Velsa.
„Da li sam nekada pomislio da će postati menadžer? Slušao sam njegova obraćanja dok sam igrao za Vels i to je bilo inspirativno i vredno strahopoštovanja".
- Rio Ferdinand - nestašni momak iz Pekama koji je promenio engleski fudbal
- RB Lajpcig - najomraženiji fudbalski klub u Nemačkoj
Primetno je da i Gilespi i Sevidž - u odvojenim razgovorima - pominju ,,strahopoštovanje" koje je Gigs proizvodio.
Taj osećaj tihog autoriteta je doneo i u prvi tim Junajteda ranih 90-ih, kada su Brajan Robson i Pol Ins bili među najdominantnijim ličnostima.
U tom zadivljujućem okruženju, Gigsovo relativno neugledno prisustvo ga možda nije obeležilo kao budućeg menadžera, ali su njegovi stariji saigrači svejedno nešto videli u njemu.
„Ljudi uglavom misle da oni sa najvećim egom, oni najglasniji u svlačionici, kapiteni - da takvi postaju menadžeri, ali to baš i nije tako", kaže Mark Hjuz, koji je sa Gigsom igrao i za Junajted i za Vels, pre nego što će postati njegov trener na međunarodnom nivou.
„Mnogi momci u svlačionici razmišljaju o fudbalu i zaista dobro shvataju igru i stalno se njom bave, ne samo na terenu, već i van njega. Rajan je bio baš takav i lako je bilo osetiti da zaista razume fudbalsku igru".
„Bio je veoma zreo mladić i bio je svestan, čak i tada, kuda stremi i šta želi od svoje karijere".
Godine provedene u Junajtedu su Gigsu donele ogromne uspehe - 13 trinaest titula, četiri FA Kupa, dve Lige šampiona i bezbrojna usputna priznanja za prikazanu igru.
Nastavio je da plete mrežu na sredini terena i nakon svog 40-og rođendana, pa su se mnogi pitali da li će ikada otići u penziju.
Ali dok je on prilagođavao igru svojim godinama ne bi li produžio igračku karijeru, Gigs je takođe planirao i budućnost u trenerskom poslu - proučavao je pravila koja će mu doneti zvanje, ali je proučavao i one koji su ga okruživali.
Njegov prvi mentor je bio ser Aleks Ferguson, čija je dinastija na Old Trafordu značila i to da je Gigs sve do svoje 39. godine igrao za samo jednog menadžera.
Dejvid Mojes je bio drugi i trajao je manje od jedne sezone. Pošto je bio otpušten 2014. godine, Gigs je na četiri utakmice preuzeo Junajted kao igrač/menadžer.
Ovakav uvod u menadžerski posao je predstavljao teško breme za Gigsa koji je priznao da je posle oproštajne utakmice briznuo u plač, zbog intenziteta i emotivnog naboja koji je osećao dok je predvodio klub kojem je posvetio ceo svoj život.
A onda je poželeo još toga. To iskustvo je uporedio sa efektom droge, a kratak boravak na trenerskoj poziciji ga je učvrstio u nameri da postane menadžer.
Imao je dve pobede, jedan remi i poraz u ta četiri meča i kada je Luj Van Gal tog leta preuzeo tim kao stalni menadžer, Holanđanin ga je imenovao za svog asistenta.
Van Gal, koji je ne tako davno vodio Holandiju do trećeg mesta na Svetskom prvenstvu 2014, ima sjajnu karijeru i kao klupski menadžer.
- Branko Zebec - balkanski genije koji je stvorio moćni Bajern
- Uspon i pad Bruna - priča o golmanu koji je naručio otmicu i ubistvo bivše devojke
Osvajao je titule u svojoj domovini, Španiji i Nemačkoj, a uzbudljivu mladu generaciju Ajaksa je vodio i do osvajanja titule Lige šampiona 1995. godine.
Slično Fergusonu, i on je bio poznat po svojim iskrenim i snažnim fudbalskim principima. U Gigsu je video svog potencijalnog naslednika.
„Bio je veoma otvoren i želeo je da nauči mnogo toga, što i nije uobičajeno za nekadašnjeg vrhunskog fudbalera", priseća se Van Gal.
„Zbog toga što je godinama igrao za Mančester Junajted, imao je puno poštovanje od svih. Njegove verbalne mogućnosti su ga međutim, nastale verovatno iz straha da ne bude previše napadan, u početku sputavale.
„On je izrazito otvorena i ljubopitljiva osoba sa kojom je lako raditi".
Gigs je uz Van Gala proveo dve godine na klupi tokom utakmica, konsultujući se sa njim tokom treninga i upijajući njegovo znanje kadgod je to bilo moguće.
Iako je Junajted osvojio FA Kup 2016, a Van Gal dao priliku mladim igračima kao što je Markus Rašford, njegov učinak tokom dve sezone na Old Trafordu se generalno smatra neubedljivim.
Za Gigsa je, međutim, to bila neprocenjiva mogućnost da uči od izrazito iskusnog i uspešnog menadžera kojeg je smatrao za „učitelja". Iako je sam Van Gal to video malo drugačije.
„Nisam to osetio na taj način i nisam se tako ophodio prema njemu", kaže danas penzionisani Holanđanin sa za njega tipičnom nabusitošću.
„Bio je obučavan za mog naslednika".
Van Gal je, kao i mnogi drugi, očekivao da Gigs postane sledeći menadžer kluba.
Kada je Van Gal otpušten, dva dana pošto je na Vembliju osvojio FA Kup, za novog menadžera je imenovan Žoze Murinjo, dok je Gigs napustio klub.
Po prvi put u svojoj karijeri, bilo kao igrač ili kao trener, Gigs je ostao bez posla.
Nekoliko meseci kasnije, oktobra 2016, bio je na razgovorima sa upravom Svonsi Sitija, ali su oni angažovali Boba Bredlija, koji je potrajao samo 85 dana.
Gigs je bio ljut ne samo zato što nije dobio posao, već i zato što je za to saznao iz medija, a ne od samog kluba.
Odlučio je da uzme kratko odsustvo od svega, što je u stvari predstavljalo ranije pomenutu „godinu bez fudbala", ali uskoro je postalo jasno da ne može da živi bez sporta. A tu je bio i jedan posao sa kojim je odavno bio povezivan
Vels je godinama želeo Gigsa za menadžera.
Ova želja je bila stavljena na čekanje dok je Kris Kolman vodio tim do istorijskog uspeha na Prvenstvu Evrope 2016, ali čim je pokazao nameru da napusti tim tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2018, Vels je ponovo pokazao interes za Gigsom.
Kada je Kolman potpisao za Sanderlend u novembru 2017, posle neuspeha u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, Fudbaski savez Velsa je stupio u razgovore sa njegovim asistentom Osijanom Robertsom i bivšim reprezentativcima Velsa Kregom Belamijem i Markom Bouenom, kao i sa samim Gigsom.
- „Noć mi te Samjuel": Fudbalski melos ponovo osvaja Srbiju
- Kada nemački fudbalski klub priskoči u pomoć migrantima u Bosni
I ostali kandidati su imali svoje navijače u hodnicima moći Fudbalskog saveza Velsa, ali Gigs je bio izraziti favorit i njegovo imenovanje je potvrđeno u januaru 2018. godine.
Uticaj Fergusona i Van Gala je bio očigledan, jer je Gigs pokazao talenat u uočavanju tehničkih detalja i posvećenosti da se razvijaju mladi igrači.
U 21 meču u kojima je do sada vodio Vels, Gigs je promovisao čak 18 debitanata.
Uticaj njegovih mentora je vidljiv i u stilskim idejama, ali i u odlučnosti da donosi teške odluke.
Bilo je nezahvalno naslediti Kolmana, prvog menadžera koji je Vels doveo do polufinala jednog velikog turnira i trenera koji je bio toliko voljen među igračima koji su insistirali na njegovom ostanku.
Njegov tim je bio slavljen kao nijedan u dosadašnjoj fudbalskoj istoriji Velsa, a Gigs je želeo da zadrži srž tog tima, iako je video i potrebu da se on dalje razvija.
Kapiten Ešli Vilijams i levi bek Nil Tejlor su igrali značajne uloge na Evropskom prvenstvu 2016. i bili su smatrani za neizbežne članove velškog tima - sve dok Gigs nije došao na mesto menadžera.
Nije to bilo ništa lično. On je želeo da gradi budućnost i Vilijams i Tejlor su se ubrzo našli van tima.
Bivši kapiten Vilijams koji ima 36 godina, opisuje ovu odluku „teškom", ali dodaje:
„Menadžer bira tim za koji misli da će pobeđivati, a ja sam u fudbalu već dovoljno dugo da znam kako da poštujem takve odluke".
Tridesetjednogodišnji Tejlor, kaže da „potpuno razume šta Gigs pokušava da uradi dovođenjem mladih snaga u tim".
„Svi smo mi dobijali šansu kod Džona Tošaka i Gerija Spida (bivši menadžeri Velsa), pa je to i on sada uradio".
Dva poraza u prva tri meča su predstavljala težak period na startu kvalifikacija za Euro 2020, ali konačni, a ukupno tek treći plasman na finalni turnir u istoriji Velsa je predstavljao veliku potvrdu u Gigsove kvalitete.
„Kvalifikacije su bile veliki ispit za Gigsa i on je na kraju uspeo", kaže Sevidž.
„Jednog trenutka, kada smo izgubili u Mađarskoj, delovalo je da će biti jako teško. Ali igrači su imali pravi odgovor na izazove i na kraju je bilo čudesno".
Gigs je bio uobičajeno zagonetan tokom kvalifikacija, ali je, kada je plasman već bio osiguran nakon pobede kod kuće nad Mađarskom, oslobodio sve svoje emocije.
Njegove oči su bile pune suza dok je otpozdravljao ushićenim navijačima, iako su neki od njih bili oštri u svojim kritikama i na samom početku ogorčeni zbog njegovog imenovanja za menadžera.
Ali sav taj negativan stav se istopio te sveže jesenje noći kada su skeptici pobeđeni i kada su konačno prihvatili svog zemljaka.
„Bilo je mnogo sumnje u Rajana, u smislu posvećenosti zadatku, ali to se zaista nikada nije ni dovodilo u pitanje", kaže Hjuz.
„On je jedan ponosni Velšanin i sada se rešio svih tih negativnosti".
„Videli ste kako je bio ushićen kada su se momci plasirali na šampionat. Bio sam na utakmici i bilo je veličanstveno. Na Rajanovom licu ste mogli da vidite radost".
„Ponekada ume da svoje osećaje zadrži za sebe. Tu pomalo liči na mene kada svoja osećanja ne pokazuje previše, ali emocije ste videli kada smo se kvalifikovali. Mislim da je to raznežilo mnoge ljude".
Pogledajte video o tome kako su navijači Hajduka iz Splita proslavili 70. rođendan od osnivanja grupe Torcida
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
