Neka izbori 2020. godine jednom za svagda sahrane pogrešnu predstavu da su izbori 2016. bili istorijski presedan, američko zastranjivanje.
Donald Tramp je osvojio više od 70 miliona glasova, što je drugi najveći zbir glasova u američkoj istoriji.
Na nacionalnom nivou, on je osvojio više od 47 odsto glasova i izgleda da je pobedio u 24 savezne države, uključujući svoju omiljenu Floridu i Teksas.
On ima izuzetan uticaj na ogromne delove zemlje i hiljade sledbenika koji su mu privrženi.
- U fotografijama: Tramp u uniformi, Bajden za knjigom
- Jednostavan vodič za razumevanje američkih izbora
- Američki izbori 2020: Ko su „Srbi za Trampa"
Posle četiri godine provedene u Beloj kući, njegove pristalice su dobro proučile šta nudi kao predsednik i oduševljeno kliknuli da prihvataju odredbe i uslove njegove vladavine.
Svaka analiza njegove političke slabosti 2020. godine mora da uzme u obzir i njegovu političku snagu.
Međutim, on je ipak poražen, postavši tako jedan od svega četiri predsednika u savremeno doba koji nije osvojio drugi mandat.
Takođe, postao je prvi predsednik koji nije osvojio većinu glasova na izborima dvaput zaredom.
Donald Tramp je pobedio na izborima 2016. godine delom zato što je bio politički autsajder koji je rušio norme i bio spreman da govori ono što je prethodno bilo neizrecivo.
Ali Donald Tramp je izgubio izbore 2020. delom zato što je bio politički autsajder koji je rušio norme i bio spreman da govori ono što je prethodno bilo neizrecivo.
Iako bi većina Trampove baze glasala za njega čak i da je upucao nekoga na Petoj aveniji, kao što se on sam ozloglašeno hvalisao pre četiri godine, druge koji su ga podržavali pre četiri godine odvratilo je upravo njegovo agresivno ponašanje.
Ovo je posebno važilo za predgrađa. Džo Bajden je popravio Hilarin učinak u 373 prigradska okruga, što mu je pomoglo da povrati države Pojasa rđe kao što su Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin, i omogućilo da se dočepa Džordžije i Arizone.
Donald Tramp ima poseban problem sa ženama iz predgrađa.
Ponovo smo na predsedničkim izborima 2020. godine doživeli ono što smo već videli na izborima na polovini mandata iz 2018. godine - više visoko obrazovanih republikanaca, od kojih su neki glasali za Trampa pre četiri godine, smatrali su da njegova vladavina ne priliči jednom predsedniku.
Iako su znali da će biti nekonvencionalan, za mnoge je način na koji je on odbacivao brojne običaje i norme ponašanja bio odbojan i često uvredljiv.
Mnoge je odvratila upravo njegova agresivnost. Njegovo potpirivanje rasnih tenzija. Njegova upotreba rasističkoj jezika u tvitovima u kojima je klevetao ljude obojene kože.
Njegov propust da, povremeno, na odgovarajući način osudi beli suprematizam.
Njegov napad na tradicionalne američke saveznike i njegovo divljenje autoritativnim moćnicima, kao što je Vladimir Putin.
Njegova neobična hvalisanja kako je „veoma stabilan genije" i tome slično. Njegovo zagovaranje teorija zavere.
Njegovo upotreba lingva franke zbog koje je nekada više zvučao kao gangsterski bos, kao kad je bivšeg advokata Majkla Koena, koji je sklopio sporazum o priznanju krivice sa federalnim tužiocima, nazvao „tasterom".
Potom je tu ono što kritičari ističu kao njegovi jezivi autoritarizam, koji se posle izbora naročito ogleda u njegovom odbijanju da prihvati rezultat.
Posebno indikativan trenutak za mene tokom kampanje desio se u Pitsburgu, dok sam ćaskao sa Čakom Hauinstinom na tremu njegove spratne kuće.
Kao Trampov pristalica iz 2016. godine, on je glasao za Džoa Bajdena.
„Ljudi su umorni", rekao mi je. „Oni žele da vide da se u zemlju vraća normalnost. Oni žele da vide pristojnost.
Oni žele da ta mržnja već jednom prestane. Oni žele da vide ovu zemlju ujedinjenu. A to sve će da donese predsednički mandat Džou Bajdenu."
Politički problem za Trampa bio je taj što nije uspeo da privoli ljude koji nisu deo njegove baze. Niti se nešto posebno trudio da to učini.
On je 2016. godine osvojio 30 saveznih država i često vladao kao da je predsednik isključivo konzervativne, crvene Amerike.
Čovek koji je najviše podelio naciju od svih predsednika u poslednjih 100 godina nije ulagao prevelik napor da privuče plavu Ameriku, 20 država koje su glasale za Hilari Klinton.
Posle četiri iscrpljujuće godine, mnogi glasači prosto su želeli predsednika kog mogu da imaju negde u pozadini - stanovnika Bele kuće koji će se ponašati konvencionalnije.
Umorili su se od infantilnih uvreda, ružnog rečnika i beskrajnih sukobljavanja. Želeli su povratak u bilo kakvu vrstu normalnosti.
Ali izbori iz 2020. nikako nisu bili repriza onih iz 2016. godine. Ovaj put on je bio nosilac titule, a ne izazivač.
Morao je da brani svoj učinak, uključujući lošu reakciju na pandemiju korona virusa koja je do izbornog dana ubila više od 230.000 Amerikanaca.
U ovo doba negativnih stranačkih podela, gde politiku često pokreće prezir prema protivnicima, nije se suočio sa omraženom figurom kao što je bila Hilari Klinton.
Džoa Bajdena je bilo teško satanizovati, što je delom razlog što ga je demokratski establišment toliko i želeo za predsedničkog kandidata.
Ovaj sedamdesetsedmogodšnji centrista takođe je uspeo da obavi posao koji je dobio, a to je da se dočepa nazad belih glasača iz radničke klase u Pojasu rđe.
Pitanje zašto je Tramp izgubio kao predsednik dovodi do još zanimljivijeg i diskutabilnijeg pitanja - kada je on tačno izgubio kao predsednik?
Da li je to bilo odmah posle njegove pobede 2016. godine, kad su ljudi koji su glasali za Trampa, delom iz protesta protiv vašingtonskog političkog establišmenta, momentalno zažalili zbog toga?
Na kraju krajeva, mnogi od tih glasača nikad nisu ni očekivali da on pobedi.
Je li to bilo u prva 24 sata mandata, kad je održao govor o „Američkom masakru" - u kom je predstavio zemlju kao praktično distopiju punu ruiniranih fabrika, zaboravljenih radnika i bogatstva „preotetog" od srednje klase - pre nego što je počeo da kuka o broju okupljenih i zarekao se da će nastaviti da koristi Tviter?
Do sumraka dana kada je stupio na dužnost, postalo je očigledno da će se Donald Tramp truditi da promeni instituciju predsednika više nego što će institucija predsednika da promeni njega.
- Upoznajte Džil Bajden, buduću prvu damu Amerike
- Ko je Kamala Haris, prva žena potpredsednica Amerike
Je li to bilo nešto kumulativnije, efekat grudve koja se pretvara u lavinu, posle previše skandala, previše rasističkih uvreda, previše smena osoblja, previše haosa uopšte?
Ili je to bila posledica korona virusa, najveće krize koja je zadesila njegovu vladavinu?
Pre nego što je virus stigao na ove obale, Trampovi politički znaci života bili su vitalni. Preživeo je pokretanje inicijative za opoziv.
Stopa podrške u narodu bila je na najvišem nivou od početka - na 49 odsto. Mogao je da se pohvali jakom ekonomijom i prednošću da je već na vlasti: što su dva faktora koja obično garantuju aktuelnom predsedniku drugi mandat.
Predsednički izbori često postavljaju jedno veoma prosto pitanje: da li je zemlji bolje sada nego što joj je bilo pre četiri godine?
A kad je udario Kovid-19 i kad je usledila ekonomska kriza, postalo je gotovo nemoguće pozvati se na taj argument.
Pogledajte video o tome zašto su ovi američki izbori bili specifični
Ali pogrešno je tvrditi da je Trampova vladavina bila neizbežno osuđena na propast zbog korona virusa. Predsednici često izađu iz nacionalnih turbulencija još jači.
Krize često umeju da iz čoveka izvuku veličinu. Tako je bilo sa Frenklinom Delanom Ruzveltom, kog je spasavanje Amerike iz Velike krize učinilo politički nepobedivim.
Prvobitni odgovor Džordža V. Buša na napade od 11. septembra podigli su njegovu popularnost i pomogli mu da osvoji drugi mandat.
Nije, dakle, ni na koji način bilo predodređeno da Kovid-19 dokrajči Donalda Trampa. Njegovom padu doprinelo je njegovo nespretno rešavanje krize.
Ipak, vredi napomenuti da je Tramp i tada ostao politički relevantan sve do kraja, uprkos tome što je zemlja doživela najgoru zdravstvenu krizu u poslednjih više od 100 godina, najveću ekonomsku krizu od 1930-ih godina prošlog veka, kao i najrasprostranjenije rasne nemire od kraja šezdesetih.
Veći deo crvene Amerike i veći deo konzervativnog pokreta kojim je dominirao žudeće za njegovim povratkom. On će još mnogo godina nastaviti da bude dominantna figura konzervativnog pokreta.
Trampizam bi na kraju mogao da ima isti transformativni efekat na američki konzervativizam kao Reganizam.
Odlazeći predsednik ostaće duboko polarizujuća figura i mogao bi ponovo da se kandiduje 2024. godine.
Ove razjedinjene države nisu se odjednom ponovo ujedinile, pogotovo zato što mnogi Amerikanci gaje toliko različite emocije prema Trampu, od privrženosti do otvorenog prezira.
Ovo svakako nije poslednji put da je zemlja čula ili videla najneortodoksnijeg predsednika u istoriji.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
