Koronavirus nije pandemija već sindemija, kažu naučnici - šta to znači

Međutim, ova strategija u borbi protiv korona virusa suviše je ograničena da bi zaustavila njegovo širenje, po mišljenju mnogih naučnika i zdravstvenih stručnjaka

8022 pregleda 0 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Proteklih meseci, mere za sprečavanje širenja Kovida-19 su se pooštravale ili popuštale u različitim delovima sveta, u zavisnosti od povećanja ili smanjenja broja zaraženih.

Mnoge zemlje ponovo počinju da ograničavaju društvene aktivnosti i izdaju naređenja za mere izolacije posle registrovanja rekordnog broja slučajeva.

Međutim, ova strategija u borbi protiv korona virusa suviše je ograničena da bi zaustavila njegovo širenje, po mišljenju mnogih naučnika i zdravstvenih stručnjaka.

„Sve naše intervencije bile su usredsređene na smanjenje puteva prenošenja virusa kako bi se kontrolisalo širenje patogena", napisao je nedavno u uredničkoj reči Ričard Horton, glavni i odgovorni urednik naučnog časopisa Lanset.

Horton tvrdi da Kovid-19 ne smemo da smatramo pandemijom, već „sindemijom".

Ali šta je „sindemija"?

Za početak, to je izraz koji kombinuje reči „sinergija" i „pandemija".

Ona praktično znači da bolesti kao što su Kovid-19 ne smeju da se posmatraju izolovano.

Na kraju krajeva, priča ove pandemije nije uopšte toliko jednostavna.

S jedne strane imate SARS-CoV-2 (virus koji izaziva Kovid-19). S druge strane, imate niz već postojećih bolesti.

A na to se nadovezuje dejstvo virusa u kontekstu duboke društvene neravnopravnosti.

UNICEF

Početkom godine, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da posledice pandemije Kovida-19 „nesrazmerno pogađaju najugroženije: ljude koji žive u siromaštvu, osiromašene radnike, žene i decu, osobe s hendikepom i druge marginalizovane grupe".


Pogledajte video: Kako da znam da li imam korona virus?


Kad je jedan plus jedan više od dva

„Sindemija" nije novi izraz.

Skovao ga je američki medicinski antropolog Meril Singer devedesetih da bi objasnio situaciju u kojoj „dve ili više bolesti imaju interakciju tako da prave štetu koja je veća od pukog zbira efekata te dve bolesti."

„Uticaj ove interakcije takođe pojačavaju društveni i uslovi okruženja koji nekako spajaju bolesti ili čine populaciju ranjivijom na njihov uticaj", rekao je Singer za BBC.

Merrill Singer

Koncept sindemije nastao je dok su naučnik i njegove kolege istraživali uzimanje droga u zajednicama sa niskim primanjima u SAD pre više od dve decenije.

Oni su otkrili da su mnogi od onih koji su ubrizgavali droge patili od brojnih drugih bolesti (tuberkuloza i seksualno prenosive bolesti, između ostalog).

Istraživači su počeli da se pitaju kako one koegzistiraju u telu i zaključili da je, u nekim slučajevima, ova kombinacija pojačavala štetu.

„Mi vidimo kako Kovid-19 ima interakciju sa raznim drugim pređašnjim stanjima - dijabetes, rak, srčani problemi i mnogi drugi faktori", objasnio je Singer.

„I viđamo nesrazmeran nivo teških posledica u osiromašenim zajednicama sa slabim primanjima i u manjinskim zajednicama."

Uticaj društveno-privrednog okruženja

Tif-Ani Keni, istraživačica na Univerzitetu Laval u Kanadi, ističe da su bolesti kao što su dijabetes i gojaznost - faktori rizika za Kovid-19 - češće kod pojedinaca sa slabijim primanjima.

Keni radi na Arktiku sa ljudima koje pogađa oskudica u hrani, klimatske promene i loši stambeni uslovi.

EPA

To su sve uslovi koji otežavaju ljudima da se pridržavaju higijenskih preporuka kao što su pranje ruku ili održavanje fizičke distance, kaže ona za BBC.

Ali nije li tako sa većinom bolesti? Zar obično ne utiču više na grupe sa slabijim pristupom zdravlju, hrani, obrazovanju i higijeni?

I ne pojačavaju li se ove bolesti skoro uvek kad se kombinuju sa drugim bolestima ili nekim drugim hroničnim zdravstvenim stanjem?

To nije nužno uvek slučaj, tvrdi Keni.

„Sve je više dokaza da su influenca i obična prehlada 'kontra-sindemijski", kaže Keni.

„Što će reći, situacija se ne pogoršava: ukoliko se osoba zarazi s oba (virusa), jedna (od bolesti) se ne razvije."


Pogledajte video: Kako se virus ponaša u telu?


Promena strategije

Analizirajući situaciju kroz prizmu sindemije, objašnjava Tif-Ani Keni, možemo da pređemo sa klasičnog epidemiološkog pristupa u vezi sa rizikom od prenosa na pristup osobi u društvenom kontekstu.

Ovaj stav dele mnogi stručnjaci koji smatraju da je, da bismo usporili napredak i uticaj novog korona virusa, ključno obratiti pažnju na društvene uslove koji neke grupe čine ugroženijim.

„Ukoliko stvarno želimo da okončamo ovu pandemiju, čije su posledice bile poražavajuće po ljude, zdravlje i ekonomiju, ili da bismo okončali buduće pandemije zaraznih bolesti, lekcija je da moramo da se bavimo okolnim uslovima koji čine sindemiju mogućom", kaže Meril Singer.

Getty Images

„Moramo da se bavimo strukturalnim faktorima koji otežavaju siromašnima pristup zdravstvenim službama ili da se hrane na odgovarajući način", dodaje on.

Singer smatra da je promena strategije neophodna za buduće pandemije.

„One će nastaviti da izbijaju kako budemo sve više zadirali u staništa divljih životinja ili kao posledica klimatskih promena i krčenja šuma."

Ričard Horton, urednik Lanseta, slaže se s ovim stavom.

„Bez obzira koliko je efikasno lečenje ili koliko vakcina štiti, potraga za isključivo biomedicinskim rešenjem za Kovid-19 neće dovesti do uspeha", napisao je on.

„Ukoliko vlade ne budu osmislile politiku i programe za smanjenje dubokih nejednakosti, naše društvo nikad neće biti istinski bezbedno od ove bolesti."


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk