Danas je teško prihvatiti ideju da uslikate fotografiju i da nikad ne vidite rezultat, pošto mi samo škljocamo okolo digitalnim aparatima ili pametnim telefonima, momentalno deleći fotografije koje smo napravili.
Ali ako se vratimo malo u prošlost, stići ćemo u vreme kad je fotografija bila analogni proces i kad je vremenski razmak između trenutka slikanja fotografije i trenutka kad je vidite izrađenu mogao da potraje mesecima, godinama čak - dovoljno dugo da na njih zaboravite.
A na jedan čekalo se oko 70 godina.
- U fotografijama: Poslednji obrok pred smrt
- Sve tajne riđokosih
- Ovo su najbolje fotografije na svetu u 2020. godini
Kolekcionar foto-aparata Vilijam Fejgan nabavio je brojne kasete sa filmovima pre više godina, kad je kupio jednu Leiku IIIa.
I iako je znao da jedna od tih kaseta sadrži film, tek je nedavno rešio da ga razvije.
Kasete je napravila fabrika aparata Leika, u vreme kad je film prodavan u rolnama na veliko, a strastveni fotografi su punili vlastite višekratne kasete od 35 milimetara.
Budući da se radilo o rolni kupljenoj na veliko, nije bilo načina da se identifikuje njena brzina.
I tako je Fejgan morao da izračuna vreme razvijanja uz pomoć najbolje moguće lične procene.
Ali nakon što se konsultovao sa ekspertima, bio je spreman da započne.
I njegov plan je funkcionisao.
On sada ima 20 fotografija u negativu koje mogu da se razviju.
Stari automobili
„Obično kad razvijem rolnu filma, imam neku predstavu šta on sadrži", kaže on.
„U mračnoj komori, mogao sam da vidim samo stare automobile."
„Ali tek kad sam skenirao te fotografije, stekao sam pravu sliku o njihovom sadržaju."
„Nisam bio siguran iz kog mog starog Leikinog aparata je potekla filmska kaseta."
„Ali verovao sam da je iz aparata iz sredine tridesetih."
„Prvi negativ koji sam skenirao bio je onaj sa BMV kabrioletom iz sredine tridesetih sa naizgled bavarskim registarskim tablicama (AB 52 3287), na snežnom planinskom prevoju."
Na drugoj slici nalazio se hotel La Veduta, na Julirpasu, u Švajcarskoj.
A istraživanje je pokazalo da je automobil BMV 315.
Druge ulice uključivale su trgovačku zonu u Belađiu, obale jezera Komo u severnoj Italiji (iznad) i Banhofštrase u Cirihu (ispod), što je navelo Fejgana da pretpostavke o datumima nastanka slika prebaci na rane pedesete.
Ali najviše su ga zainteresovali ljudi.
„Pravi šok usledio je kad sam video privatne fotografije tih ljudi, žene i muškarca sa porodičnim kućnim ljubimcem na proputovanju po Švajcarskoj i severnoj Italiji", kaže on.
I on žarko želi da identifikuje te ljude da bi mogao da im prosledi printove.
„Takve fotografije se obično smatraju veoma ličnim podsetnicima na srećnija vremena", kaže on.
„I zaista sam smatrao da, kao neznanac, nemam prava da ih gledam."
„A onda sam pomislio da niko nikad ne bi video te fotografije da sam samo bacio rolnu i da je nisam razvio."
„Razmišljao sam o godinama tih ljudi sa fotografija i mogućnosti da nijedno od njih dvoje više nije među živima."
„Smatrao sam da bi, čak i ako oni više nisu među nama, njihove porodice možda želele da vide fotografije."
„A onda sam pomislio zašto rolna filma, koja je sadržala neke veoma lepe fotografije, nikad nije razvijena."
„Kao strastveni fotograf, uvek smatram da ljudi slikaju fotografije iz nekog razloga i da fotografije beleže trenutke u vremenu koje nikad više ne mogu da se ponove, jer se takvi momenti ne ponavljaju."
Dakle, ako ima nekoga ko prepoznaje ljude sa slike, Fejgan bi voleo da mu se javite.
Možete da ga kontaktirate preko sajta Majka Evansa, uz pomoć adrese: info@macfilos.com
Evo još nekoliko slika iz te rolne filma.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
