"Moj cilj je oduvijek bio da obavim misiju do kraja"

Svemir i astronauti: Kako preživjeti godinu u svemirskoj stanici

Američki astronaut Skot Keli i Rusi Genadij Padalka i Mihail „Miša" Kornienko zgurili su se u tesnoj kapsuli, čekajući da im se približi zahuktala komadina metala, sledeći proceduru osmišljenu upravo za takvu mogućnost, spremni da se u trenu otkače od stanice i vrate na Zemlju

7019 pregleda 4 komentar(a)
Skot Keli, Foto: NASA
Skot Keli, Foto: NASA

Datum je 16. jul 2015. godine i sva tri stanovnika Međunarodne svemirske stanice tiskaju se u ruskoj svemirskoj letelici Sojuz, koja im služi kao čamac za spasavanje u slučaju vanredne situacije.

Članovima posade rečeno je iz kontrole misije da prema njima juri ogromni, rashodovani satelit brzinom od 14 kilometara u sekundi.

Kontrolori znaju da će im proći veoma blizu, ali ne mogu da prate objekat dovoljno precizno da znaju da li će samo prozujati pored ili se katastrofalno zabiti u njih.

Američki astronaut Skot Keli i Rusi Genadij Padalka i Mihail „Miša" Kornienko zgurili su se u tesnoj kapsuli, čekajući da im se približi zahuktala komadina metala, sledeći proceduru osmišljenu upravo za takvu mogućnost, spremni da se u trenu otkače od stanice i vrate na Zemlju.

To nije prvi put da se Keli, bivši vojni pilot, našao u situaciji u kojoj mu je ugrožen život.

Ali iskustvo ga je navelo da razmišlja o njihovoj kolektivnoj nemoći; da ih je satelit udario, ne bi imali načina da pobegnu.

„Bili bismo rastureni u milion komadića kao pocepani atomi, sve u razmaku od jedne milisekunde", priseća se on u svojim memoarima Istrajavanje.

Rotacija posade u Međunarodnoj svemirskoj stanici ide sa mnogim banalnim obeležjima svakodnevnog života na Zemlji: video pozivi, čišćenje i loši dani na poslu.

Ali svako malo - kao ovom prilikom - astronauti dobiju surovi podsetnik o neprijateljskom okruženju izvan utešnih zidova njihovog objekta.

Od 2007. godine, Keli je tri puta putovao na orbitalnu stanicu.

Ali je svetsku slavu stekao tokom poslednjeg leta, između 2015. i 2016. godine.

Zajedno sa Mišom Kornienkom, on je dobio zadatak da provede čitavu godinu u svemirskoj stanici - što je dvaput duže od uobičajenog.

Učinivši to, oborio je prethodni rekord u dužini svemirskog leta za jednog Amerikanca - koji je postavio astronaut Majkl Lopez-Alegria - za više od 100 dana.

Ali Keli je jednako poznat po tome da ima jednojajčanog brata blizanca - Marka - koji je takođe bio astronaut NASA.

Mark, koji je stariji oko šest minuta, izabran je za senatora države Arizona na američkim izborima 2020. godine.

Govoreći preko video poziva iz svoje kuće u Koloradu, Skot Keli kaže da nijednog trenutka nije poželeo da se vrati kući ranije.

„Moj cilj je oduvek bio da obavim misiju do kraja s onoliko energije i entuzijazma kao što sam imao na početku - i mislim da sam u tome uspeo.

„Mogao sam da ostanem tamo gore i duže, da je postojao dobar razlog. Tako da nikad nisam sumnjao u svoju sposobnost da to postignem."


Pogledajte video: Istraživačka letelica i asteroid


Uprkos činjenici da se astronauti i kosmonauti testiraju psihološki da li su sposobni to da izdrže, on kaže: „Znam da je nekima bilo teško".

„Uverio sam se u to uživo - nekim ljudima je predstavljalo veliki problem biti izolovan na taj način. Teško je, ali nije toliko teško da to ne možete da uradite."

Kaže da taj zadatak nije za svakoga.

„Ne znam da li je to nužno pitanje jeste li introvertna/ekstrovertna osoba, ali definitivno morate da budete dovoljni samouvereni da znate da zabavite samog sebe", objašnjava.

NASA

Najteža stvar je, kaže on, što ne možete da idete napolje i istražujete prirodu, baš kao i naporni dnevni raspored zadataka u svemirskoj stanici.

Još jedan izazov, kaže on, bio je deljenje relativno malog prostora s istim ljudima toliko dugo vremena - „iako su svi ti ljudi sjajni".

Bio je to, međutim, uspešno prebrođen izazov, jer je zatočenost u skučenom prostoru pomogla da se steknu neka dugogodišnja prijateljstva.

„Moja žena i ja smo obavili konferencijski poziv sa italijanskom astronautkinjom iz Evropske svemirske agencije Samantom Kristoforeti.

„Redovno se čujem sa Mišom Kornienkom i Genadijem Padalkom", objašnjava on.

Amerika se obavezala na još četiri godine finansiranja Međunarodne svemirske stanice, ali nakon toga podrška orbitalnoj laboratoriji ostaje neizvesna.

Svemirska stanica je nastala devedesetih, tokom ere političkog detanta između SAD-a i Rusije.

„Program svemirske stanice sjajan je primer međunarodne saradnje na miran način", kaže mi on.

Kaže da je u saradnji sa kosmonautima uvek postojao profesionalizam, poštovanje, oslanjanje jedni na druge.

„Nadam se da će, kad god budemo odlučili da spustimo svemirsku stanicu u Pacifički okean, postojati nešto što će je zameniti.

„Poslednjih 20 godina, svi ljudi nikad nisu bili istovremeno na Zemlji. Voleo bih da se to nastavi."


Pogledajte video: Za tren oka do svemira


Keli nije bio zatrpan poslom čitave godine koju je proveo u orbiti; uspeo je da nađe vremena i za preko potrebne igre i zabavu.

U videu koji će kasnije postati viralan, jurio je britanskog astronauta Tima Pika kroz deo svemirske stanice obučen u kostim gorile.

Pik, mora da se kaže, dobro glumi paniku - ako uopšte glumi.

Bio je to Kelijev odgovor na izvedbu pesme „Space Oddity" Krisa Hadfilda u bestežinskom prostoru, sa Kelijem koji je izveo sekvencu sa klavirom i visećim mostom iz Bistrih glava Stanlija i Olija, umesto ranog Bouvija.

Kostim - vakumiran i poslat letelicom za snabdevanje stanice - bio je Markov rođendanski poklon. Pitam Skota da li je to neka njihova privatna šala.

„Brat mi je rekao: 'Hej, šaljem ti kostim gorile.' A ja sam rekao: 'Zašto mi šalješ kostim gorile?' On je rekao: 'A što da ne?'", kaže Keli sa vragolastim osmehom.

„Eto koliko smo to promislili."

Braću su u predgrađu Nju Džersija odgojili roditelji koji su bili policajci.

Njihova majka je bila prva policajka u okrugu Vest Orindž u kom su odrasli, a Skot navodi njenu posvećenost kao inspiraciju u vlastitim pokušajima da postane astronaut.

Mark i Skot su pokazali slične rane sklonosti rizikovanju koje su dovodile do čestih povreda, uključujući i hospitalizaciju.

Ali nastupio je trenutak u školi kada ga je Mark ostavio za sobom u učenju, dok je Skot bio sklon da ne pazi na časovima.

Na koledžu su Skotovu pažnju zaokupile žurke.

Zaslužnim smatra telefonski razgovor sa Markom - koji mu je rekao da malo smanji provod i da zagreje stolicu - što mu je preokrenulo akademsku sudbinu.

NASA

Pošto se obučio za mornaričkog pilota, Skot je prebačen u lovačku eskadrilu pod imenom „Svetski poznati psi koji povraćaju".

Devedesetih je leteo F-14 Tomketom - avionom koji se pojavio u Top Ganu - i izvršavao borbene misije tokom prvog Zalivskog rata.

Međutim, Keli je žarko želeo da postane član još elitnije grupe - one koja je upravljala svemirskim šatlom.

Nakon što je odabran za astronauta NASA u klasi 1996. godine, zajedno sa Markom, Skot je služio kao pilot u jednoj misiji šatla pre nego što mu je poverena druga 2007. godine.

U šatlu, komandir je taj koji upravlja letelicom, a njegova veština dolazi do izražaja prilikom vrtoglavo teškog prizemljenja.

„Samo sam jednom upravljao njim. Suludo je pomisliti koliko vremena i truda morate da uložite u taj jedan pilotski zadatak i onda to uradite svega jednom ili dvaput", kaže Keli.

„Imate jednu šansu da ga prizemljite. Ako to ne učinite, nećete moći da date gas i vratite sa da probate još jednom.

„Svesni ste ne samo da vas gledaju kolege, već i najveći deo ostatka sveta."

Šatl je bio veličanstvena, mada falična, letelica.

A svet je podsetilo koliko je ogroman rizik svemirsko putovanje kad se 2003. godine spejs šatl Kolumbija raspao pri povratku na Zemlju - ubivši sedam astronauta.

NASA

Istrage su kritikovale kulturu bezbednosti u Nasi posle obe velike nesreće - Čelindžera i Kolumbije.

Keli je izgubio prijatelje u Kolumbiji i, u vreme kad ga intervjuišem, on se sprema da se obrati virtuelnom Samitu kulture bezbednosti, zajedno sa Čarlsom „Salijem" Salenbergerom - koji je prinudno spustio avion Ameriken Ervejza na reku Hadson - i ekološkom aktivistkinjnom Erin Brokovič.

„Ono što mi radimo je izuzetno rizično", kaže mi on.

„Bezbednost mora da bude svačija odgovornost… Svako mora da zna da ima pravo da se oglasi ako postoji neki problem."

Kad je prvobitno predloženo da se jednojajčani blizanac pošalje u orbitu na godinu dana u Međunarodnu svemirsku stanicu, jedna grupa naučnika prigrabila je jedinstvenu priliku da istraži posledice dužeg perioda boravka u svemiru po ljudsko telo.

Iskoristivši Marka na Zemlji kao genetski identičnu „kontrolnu grupu", naučnici su mogli da budu sigurniji da su bilo koje promene koje primete na Skotu izazvane svemirskim okruženjem.

Oba blizanca bila su izložena brojnim testovima koji mere potencijalne promene u njihovoj fiziologiji, kognitivnim sposobnostima, imunitetu i DNK.

Između ostalog, rezultati su pokazali genetske promene koje su sugerisale da se Skotova DNK oporavlja od štete nastale od kosmičke radijacije.

Naučnici su primetili i neočekivane promene na „kapicama" na krajevima Skotovih hromozoma, po imenu telomera, kao i promene u hemijskom sastavu njegove krvi, telesne mase i crevne flore.

Ali ogromna većina toga se povratila jednom kad se vratio na Zemlju.

Scott Kelly / Nasa

Četiri godine kasnije, on kaže: „Nemam nijedan simptom na koji definitivno mogu da ukažem kao rezultat vremena koje sam proveo u svemiru, ali imam neke strukturalne i fiziološke promene u očima - mada one ne utiču na moj vid."

Naučnici znaju da boravak u svemiru više utiče na promene očiju na neke ljude.

I radilo se na genetici koja stoji iza tih razlika.

Pitam Kelija da li, kako saznajemo više o tome koliko različito ljudi reaguju na svemirsko okruženje, ovi biološki markeri mogu da odigraju veću ulogu pri biranju astronauta - možda čak na račun nekih njihovih tradicionalnijih kvaliteta.

„Mislim da to nije pitanje samo za Nasu već i za naše društvo u celini… ono zalazi dublje u osiguranje i hronična stanja - da li genetska podložnost može da se smatra hroničnim stanjem.

„To je definitivno etička rasprava koja mora da se povede", kaže on.


Pogledajte video: Neviđeno otkriće uz pomoć australijskog teleskopa


Nalazi studije o blizancima bili su pozitivni u svetlu planova svemirskih agencija da šalju ljude na kružno putovanje do Crvene planete.

Mars se nalazi 34 miliona milja od Zemlje i putovanje bi moglo da potraje po devet meseci u oba pravca.

Ali astronauti bi bili izloženi 10 puta većoj dozi radijacije od one koju dobijaju u Zemljinoj orbiti - ugrozivši ih dugoročno od dobijanja raka ili drugih bolesti.

„Moraćete ili da nađete način da ih zaštitite ili da stignete na Mars brže", kaže Keli.

„Druga opcija je da se prosto prihvati taj rizik."

To je dilema za koju pretpostavljate da bi Keli i sam o njoj dobro razmislio.

On se povukao iz Nase 2016. godine i od tada piše i govori o iskustvima koja je doživeo.

Sa suprugom se od tada preselio iz Hjustona - centra Nasinog programa ljudskog svemirskog leta - u Denver.

Za četiri godine otkako je otišao, otvorile su se nove mogućnosti za putovanje u svemir, a veštine kao što su njegove su na ceni.

Astronaut čiji je rekordni boravak u svemiru Keli nadmašio - Majkl Lopez Alegria - najavio je povratak iz penzije da bi bio komandir privatno finansiranog leta do Međunarodne svemirske stanice u letelici Ilona Maska „Kru Dregon".

Uprkos tome što je postigao toliko mnogo, jasno je da Kelijeva fascinacija svemirskim letom ostaje neumanjena.

„Da me neko pita: 'Hej, da li bi voleo da letiš u svemir?' Ja bih rekao: 'Naravno, apsolutno.' Zavisi samo u čemu bih bio lansiran: ne bih ulazio u top i dozvolio da me ispale kao đule", kaže Keli.

„Ako znate nekog ko ima raketu kojoj treba pilot…"

Pratite Pola na Tviteru.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas