"ako im oduzmem telefon, onda im treba za školu"

Internet, djeca i bezbjednost: Kako ograničiti korišćenje telefona u vrijeme onlajn nastave

Djeca se posljednjih godinu dana susrijeću sa velikom količinom obmanjujućeg sadržaja poput lažnih vesti, pretjerano obrađenih fotografija, lažnih nagradnih igara, skrivenih sponzorisanih oglasa, priča iz neprovjerenih izvora i igrica koje su napravljene tako da neiskusnima uzmu novac, pokazalo je istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji

6935 pregleda 1 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Getty Images
Ilustracija, Foto: Getty Images

Darija Huzjak za sebe kaže da je „tehonološki nepismena", posebno u odnosu na dva sina tinejdžera od 14 i 12 godina.

„Taman jednu aplikaciju naučim, oni se pojave na pet novih, tako da stalno vodimo rat.

„Tek kad im oduzmem telefone, glava me ne boli", kroz osmeh kaže 42-godišnja kozmetološkinjaiz Beograda.

Ovaj „rat" svakodnevno vode gotovo svi roditelji čija deca provode po nekoliko sati dnevno sa telefonima u rukama ili za kompjuterima, a 9. februara odabran je za Međunarodni Dan bezbednog interneta, ove godine pod sloganom „Zajedno za bolji internet".

„Tokom pandemijske krize posebno su ugroženi najmlađi korisnici novih tehnologija, budući da su sada znatno više usmereni na onlajn okruženje.

„Otuda je neophodno i da njihovi roditelji povećaju nadzor nad digitalnim aktivnostima dece, posebno na društvenim mrežama, na kojima su ona najviše izložena zloupotrebama i uznemiravanju", poručila je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Tatjana Matić.

Getty Images

Kako tokom onlajn nastave ograničiti upotrebu telefona?

„Cela ova situacija im ide u prilog, ako im oduzmem telefon, onda im treba za školu.

„A oni se uključe i budu navodno na času, a opet provode vreme na TikToku", ističe Darija.

Htela je da uvede roditeljski nadzor i da internet bude uključen samo određeni vremenski period tokom dana, ali ni to nije u mogućnosti zbog dečijih školskih obaveza.

„Nezgodno je baš da se čovek sam time bavi, ne može da se stigne", dodaje.

U sličnim problemima je i Lazar Anđelković.

Kao 68-godišnji otac petoro dece, od čega tri osnovca, ima još veći problem da prevaziđe generacijski jaz.

Na pitanje kako kontroliše šta 13-godišnja ćerka i 15-godišnji sin rade kad su onlajn, odgovara kratko: „Nikako".

„Ne razumem se u to i što više vidim koliko su oni opsednuti, imam sve veću odbojnost.

„Majka se trudi da prati šta rade, a moj zadatak je samo da im otmem telefone pred spavanje", priznaje Lazar.

A i ta „otimačina" ne urodi uvek plodom, dodaje uz osmeh.

„I kad im uzmem telefone uveče, oni čekaju da zaspim, pa dođu po njih.

„Bojim se i da ne navuku neke bolesti, koliko ih to obuzima i fizički i psihički", kaže Lazar.

Ovaj otac ističe da se tinejdžeri bune protiv kontrole, ali da to smatra jedinim načinom da roditelji sačuvaju decu od problema.

Mnogo obmanjujućeg sadržaja

Deca se poslednjih godinu dana susreću sa velikom količinom obmanjujućeg sadržaja poput lažnih vesti, preterano obrađenih fotografija, lažnih nagradnih igara, skrivenih sponzorisanih oglasa, priča iz neproverenih izvora i igrica koje su napravljene tako da neiskusnima uzmu novac, pokazalo je istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji.

Nalaze britanskog Centra za sigurniji internet u Srbiji je objavila Fondacija „Tijane Jurić":

  • 77 odsto anketirane dece i mladih, uzrasta od 8 do 1 7 godina, smatra da boravak na internetu igra bitniju ulogu u životu, nego ikada pre
  • 73 odsto anketiranih mladih smatra da im je korišćenje interneta pomoglo da lakše prebrode pandemiju
  • Više od pola anketiranih (51 odsto) susreće sa mnogo više obmanjujućeg sadržaja na mreži nego prethodne godine.
  • 62 odsto mladih dobijalo zahteve za prijateljstvo od ljudi koje ne poznaju.

„Sve je teže to kontrolisati, a oni su sve upućeniji.

„Najmlađi sin od 10 godina zna više od mene", priznaje Lazar.

Deca s telefonima pre 5. rođendana

Deca mlađeg osnovnoškolskog uzrasta počinju da koriste kompjuter i telefon sa približno pet godina, nekad već u trećoj godini života.

Dve trećine roditelja i vaspitača nema dovoljno znanja i veština da ih zaštiti od mogućih zloupotreba, pokazalo je istraživanje nastalo u okviru projekta „Bezbedan internet za celu porodicu".

U okviru ovog projekta, koji su 2019. pokrenuli UNICEF i Telenor, napravljen je i vodič - namenjen prvenstveno roditeljima i vaspitačima.

U porodici Darije Huzjak ranije je važilo su pravilo - koliko deca vremena provedu na igricama toliko i čitaju.

„Sad kako su stariji, malo zabušavaju, ali i dalje im ne dozvoljavam posle deset uveče da koriste telefone", ističe ona.

Trudi se da kontroliše šta rade na internetu.

Koliko ume, dodaje.

„Znam da može da bude i opasno, pričam sa njima, ali oni ne znaju o tome dovoljno", kaže Darija, navodeći primer mlađeg sina koji je prihvatio da šalje poruke koje se naplaćuju.

„Kad je stigao račun, hvatali smo se za glavu, oni ne čitaju šta piše ili pogledaju nešto, a sa tim skinu i stotine virusa", dodaje Darija.

Ministarstvo telekomunikacija

Da bi premostili digitalni generacijski jaz i ovladali veštinama ministarka Matić je pozvala roditelje da učestvuju u onljan seminarima, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Prvi u nizu vebinar biće održan u četvrtak, 11. februara, u terminu od 18 do 19 časova, a uputstvo o načinu povezivanja na predavanje nalazi se na portalu Pametno i bezbedno.

Na ovom sajtu roditelji i nastavnici mogu naći korisne informacije o igrama izazova, skraćenicama koje tinejdžeri koriste u dopisivanju, ali i tehničke podatke o aplikacijama poput Tik Toka.

Darija razume da su Instagram i TikTok način za druženje i povezivanje njenim sinovima, ali o Tik Toku ne misli ništa lepo.

„Meni je taj TikTik toliko nezanimljiv, stalno im govorim da kradu sebi budućnost smejući se tim glupostima.

„Oni mi tvrde da je to dobra aplikacija i da odatle mogu nešto da nauče", kaže Darija.

Izazovi na internetu nisu samo izloženost dece pornografiji ili onljan maltretiranju, već i sajtovima koji mogu štetno uticati na mlade jer podstiču nasilje, trgovinu ljudima, zloupotrebe droga i slično.

Roditeljima i deci je na raspolaganju i Nacionalni kontakt centra za bezbednost dece na internetu - 19833, a poziv je besplatan.


Pet saveta za bezbedno korišćenje interneta*

Prvo i osnovno - budite fini jedni prema drugima

Nije važno u kojoj situaciji, uvek se trudite da budete ljubazni onlajn, delite ljubav.

Tražite saglasnost uvek

Želite da objavite fotografiju najbolje drugarice u kupaćem?

Uverite se prvo da je ona saglasna.

Bilo da je u pitanju slika ili samo tag, uvek je dobro proveriti prvo s tom osobom - šta ako tamo završi nešto što ona ne bi želela?

Pazite na druge

Svi možemo pomoći da internet postane pozitivnije i bezbednije mesto, ako prijavimo kad je neko zlonameran ili nepristojan.

S druge strane, dobro je nekome pružiti podršku, kao što je lepo i dobiti je.

Pročistite negativne komentare

Ako primetite da nešto onlajn nije u redu ili pomislite u sebi „uf", prijavljivanje neprikaladnog ili nezakonitog sadržaja i ponašanja može dosta pomoći.

Vi možete da učinite internet boljim mestom.

Čuvajte sebe

Onlajn postoji mnogo dobrih načina da se izrazi kreativnost, uključi u neku zajednicu ili podele pozitivni sadržaji.

Dok tragate za tim imajte na umu da svakim postom predstavljate sebe - trudite se da pokažete najbolju verziju.

Izvor BBC Njuzraund


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk