Da li Kina pokušava da napravi vlastitu verziju Kapetana Amerike?
Američki obaveštajni podaci ukazuju da se radi na tome.
Ali uprkos prašini koja se digla oko svega, mogućnost da se stvori stvarna verzija filmskog super vojnika nije toliko preterana kao što to na prvi pogled izgleda, a za nju nije zainteresovana samo Kina.
Zahvaljujući ogromnim budžetima i stalnom željom da steknu prednost, vojske čitavog sveta često su pokretačka snaga iza tehnoloških inovacija, od onih vrhunskih do sasvim skromnih.
- Leteći automobil je stigao – i mogao bi da promeni svet
- Kineski ribolovci „pecaju“ špijunske podmornice
- Kako Kina želi da stvori „muževnije“ dečake
Pogledajte, na primer, lepljivu traku.
Nastala je iz predloga jedne radnice u fabrici za proizvodnju artiljerije iz Ilinoisa, čiji su sinovi služili u američkoj mornarici tokom Drugog svetskog rata.
Brinući za vojnike izložene neprijateljskoj vatri dok gube vreme lepeći i kidajući tanku papirnu traku tada korišćenu za zatvaranje kutija sa municijom, Vesta Staut je osmislila rešenje - traku od tkanine otpornu na vodu.
Nije uspela da obezbedi podršku nadležnih u fabrici, ali se potom obratila na pravu adresu - pisala je direktno predsedniku Ruzveltu, koji je izdao nalog proizvođačima ratnih potrepština da pretvore njenu ideju u stvarnost.
Ako su potrebe vojske mogle da nam podare bolju lepljivu traku, kako bi još mogle da nam pomognu?
Najavljujući novu inicijativu 2014. godine, tadašnji predsednik Barak Obama je rekao novinarima: „Došao sam da vam saopštim da pravimo Ajronmena."
Usledio je smeh, ali je Obama bio ozbiljan: američka vojska je već počela da radi na tom projektu - zaštitnom odelu poznatom kao Taktičko jurišno lako operativno odelo (Talos).
Promotivni snimak nalik video igri prikazivao je nosioca kako napada neprijateljsku ćeliju, dok se meci odbijaju od njegovog štita.
Ajronmenu nije bilo suđeno da postane stvarnost.
Pet godina kasnije, ova inicijativa je obustavljena, ali se tvorci nadaju će pojedinačne komponente odela naći primenu negde drugde.
Egzoskeleti su samo jedna od tehnologija sa mnogo potencijala koje vojske istražuju da bi poboljšale vojnike.
Poboljšavanje nije ništa novo - od drevnih vremena, trupe su bile pojačavane unapređenjem u oružju, opremi i obuci.
Ali danas, poboljšanje može da znači mnogo više od običnog davanja bolje puške vojniku.
To može da znači menjanje samog vojnika.
- Sukob Kine i Indije: Kina će vojnike učiti borilačkim veštinama
- Vojna parada u Pekingu: Kina pokazala silu
- Francuska vojska se naučnom fantastikom bori protiv neprijatelja
Ruski predsednik Vladimir Putin je 2017. godine upozorio da bi čovečanstvo uskoro moglo da proizvede nešto „gore od nuklearne bombe".
„Možete da zamislite kako čovek stvara čoveka sa nekim datim karakteristikama, i to ne samo teoretski, već i praktično.
„On može da bude genije za matematiku, briljantni muzičar ili vojnik, koji može da se bori bez straha, saosećanja, kajanja ili bola."
Prošle godine, bivši američki direktor Nacionalne obaveštajne službe Džon Ratklif otišao je korak dalje s otvorenim optužbama na račun Kine.
„Kina je čak sprovela ljudske testove na članovima Narodne oslobodilačke vojske u nadi da će razviti vojnike sa biološki poboljšanim sposobnostima.
„Ne postoje etičke granice u Pekingovoj potrazi za nadmoći", napisao je on u Vol strit žurnalu.
Kina je članak nazvala „gomilom laži".
Upitana da li nova direktorka Avril Hejns deli mišljenje svog prethodnika, iz njene kancelarije je rečeno da ona to do sada nije komentarisala, ali je ukazala na njene ranije izjave u kojima upozorava na pretnju koju predstavlja Kina.
Iako je Bajdenova administracija odbacila većinu projekata Donalda Trampa, napetosti sa Kinom najverovatnije će ostati obeležje američke spoljne politike
Ambicija protiv stvarnosti
Imati super vojnika u vlastitima redovima primamljiva je opcija za mnoge vojske - zamislite samo vojnika koji može da istrpi bol, ekstremnu hladnoću ili potrebu za snom.
Ali kao što pokazuju američki pokušaji da se napravi „Ajron men", tehnološka ograničenja mogu surovo da spuste te ambicije na zemlju.
Studija iz 2019. godine dva američka akademika pokazala je da kineska vojska „aktivno istražuje" takve tehnike kao što su izmena gena, egzoskeleti i saradnja čoveka i mašine.
Izveštaj je zasnovan prevashodno na komentarima samih kineskih vojnih stratega.
Jedna od autorki, Elsa Kanija, bila je skeptična prema Retklifovim komentarima.
„Važno je razumeti o čemu kineska vojska govori i šta ona teži da ostvari, ali i prepoznati razdaljinu između tih ambicija i realnosti u kojoj se ta tehnologija nalazi u ovom trenutku", rekla je Kanija, viša saradnica u Centru za novu američku bezbednost.
„Iako vojske širom sveta možda imaju mnogo interesa za mogućnost postojanja super vojnika... kad se sve sabere i oduzme, ono što je održivo u naučnim okvirima predstavlja ograničenje za bilo kog aktera koji pokušava da pomeri granice."
Retklif je pominjao testiranje na odraslim ljudima.
Iako neke karakteristike mogu da se izmene kod odraslih uz pomoć editovanje gena, izmena DNK embriona ponudila bi jedan od najplauzibilnijih puteva do „super vojnika".
Doktorka Helen O'Nil, molekularna genetičarka sa Univerzitetskog koledža u Londonu, rekla je da je pitanje više da li su naučnici spremni da koriste tu tehnologiju, nego da li je ona moguća.
„Tehnologije - editovanje genoma i njegovo kombinovanje sa asistiranom reprodukcijom - postaju rutinska praksa u trasngenici i poljoprivredi, trenutno se samo kombinacija ta dva u ljudskoj primeni doživljava kao neetička."
Kineski naučnik He Điankui je 2018. godine izneo zapanjujuće saopštenje - on je uspešno izmenio DNK u embrionima bliznakinja kako bi ih sprečio da se one zaraze HIV-om.
Ovo otkriće izazvalo je opšte zgražavanje. Takav rad na editovanju gena zabranjen je u većini zemalja, uključujući i Kinu.
Obično je sveden na odbačene embrione nastale vantelesnom oplodnjom, dok god se oni uništavaju odmah posle i ne koriste za pravljenje beba.
Naučnik je branio otkriće, ali je na kraju završio u zatvoru zbog kršenja zabrane vlade.
Mnogi od sagovornika za ovaj članak aludirali su na slučaj He Điankuia kao ključni trenutak u bioetici.
Naučnici su saopštili da pored toga što ih je zaštitio od HIV-a, ovaj tretman je doveo i do kognitivnih poboljšanja.
He Điankui je iskoristio Krispr tehnologiju da napravi bliznakinje, kao način da izvede konkretne i precizne izmene na DNK sadržanoj u živim ćelijama.
Neke osobine mogu da se uklone, a neke druge da se dodaju.
To sa sobom nosi ogroman potencijal, nudeći mogućnost za lečenje ili čak izlečenje naslednih bolesti.
- Amerika ga je deportovala - da bi pomogao Kini da stigne u svemir
- Raketa nove generacije: Kako će izgledati džinovska NASA letelica
- Vojni psi u Americi dobijaju „pametne naočare"
Ali šta bi to moglo da uradi za vojsku?
Kristof Gališet, viši istraživač na Institutu Fransis Krik u Londonu Krispr naziva „revolucijom".
Ali, kaže on, postoje ograničenja.
On je to uporedio sa upotrebom funkcije pronađi-i-zameni u tekstu - lako možete da zamenite precizne izraze, ali nešto što funkcioniše u jednom trenutku u tekstu, možda neće imati smisla u nekom drugom.
„Pogrešno je misliti da jedan gen ima jedan efekat", rekao je on.
„Ako uzmete jedan gen, možete da dobijete jedinku sa jačim mišićima ili sposobnošću da diše na velikim visinama. Ali možda će kasnije tokom života ta jedinka dobiti rak."
Takođe, teško je izolovati samo neke osobine - brojni geni, na primer, učestvuju u visini.
A svaka promenjena osobina prenosiće se generacijama.
Neki analitičari vide napore Kine kao direktnu reakciju na SAD.
Izveštaj iz 2017. godine u Gardijanu naveo je da je američka vojna agencija uložila desetine miliona dolara u tehnologiju genetskog iskorenjivanja koja bi mogla da istrebi invazivne životinjske vrste, za šta su eksperti UN-a upozorili da bi moglo da ima i vojnu primenu.
Kina i SAD nisu jedine zemlje koje žele da steknu takvu prednost.
Francuske oružane snage dobile su odobrenje da razviju „poboljšane vojnike" a u izveštaju se navode etička ograničenja takvog istraživanja.
Ministarka odbrane Florens Parli je rekla: „Moramo da se suočimo sa činjenicama. Ne deli svako naše skrupule i moramo da budemo pripremljeni za šta god da nosi budućnost."
Čak i kad bi naučnici mogli bezbedno da unaprede atribute nekog pojedinca, primena na vojnom planu nosi vlastite probleme.
Na primer, da li bi individualni vojnik bio u mogućnosti da slobodno pristane na potencijalno rizičan tretman u okviru komandnog lanca vojske?
I Kina i Rusija su saopštile da su testirale vlastite vakcine protiv Kovida na svojim trupama.
„Vojska ne postoji da bi promovisala interese vojnika, ona postoji da se stekne strateška prednost ili dobije rat", rekao je profesor Džulijan Savulesku, ekspert za etiku na Oksfordskom univerzitetu.
„Postoje ograničenja kad su u pitanju rizici koje možete da nametnete vojnicima, ali ona su viša od onih koja se nameću građanskom društvu."
Profesor Savulesku kaže da je, za bilo koga, važno da može da odvaže rizike poboljšanja u odnosu na koristi.
„Ali naravno", dodao je on, „ta jednačina je drugačija u vojsci. Jedinke će često snositi rizik, ali neće imati koristi od njega."
Vojnici se stavljaju u situacije sa pitanjem života ili smrti i može da se smatra da će poboljšanje biti pozdravljeno ukoliko obezbeđuje njihovo preživljavanje.
Ali profesor Patrik Lin, filozof sa Kalifornijskog politehničkog državnog univerziteta, kaže da to nije tako prosto.
„Vojna poboljšanja podrazumevaju eksperimentisanje i izlaganje vaših vlastitih građana riziku, tako da je nejasno na koji bi način poboljšani vojnici mogli da budu bolje zaštićeni.
Upravo suprotno, oni bi mogli da se šalju na opasnije misije ili da rizikuju više nego što bi to radili nepoboljšani vojnici."
Kapetan Amerika možda još nije tu odmah iza ćoška, ali uvek postoji mogućnost nekog iznenađujućeg razvoja događaja.
„Teško je primenjivati bilo kakvu etičku ili demokratsku kontrolu nad tim kako se stvari razvijaju u vojsci zato što, po samoj prirodi stvari, ona podrazumeva tajnovitost, privatnost i zaštitu nacionalnih interesa", kaže profesor Savulesku.
„Tako da se radi o jednom teškom etičkom pitanju. To je dovoljno teško već u nauci ili medicini, gde su stvari relativno otvorene."
Što se tiče toga šta bi moglo, ili trebalo, da se uradi kako bi se regulisalo ovo polje, profesor Lin kaže da je „ključni izazov to što sve ovo istraživanje ima dvostruku primenu.
Na primer, istraživanje egzoskeleta prvo je bilo usmereno ka izlečenju ljudi od raznih zdravstvenih stanja, kao što je pomoć paralisanim pacijentima da ponovo prohodaju.
„Ali ova terapeutska primena lako može da se pretvori u oružje, a nije najjasnije kako to može da se spreči, što znači da nije najjasnije kako je regulisati, bez suviše široke regulative koja isto tako ograničava terapeutsko istraživanje."
Prema doktorki O'Nil, Kina je već uznapredovala u genetskom istraživanju, a druge zemlje su se u međuvremenu stavile u nepovoljniji položaj.
„Mislim da smo izgubili vreme na etičke rasprave, umesto da smo se usredsredili na realnost onoga što imamo tu i sada", rekla je ona.
„Previše energije se troši na spekulacije i distopiju, a mnogo više energije bi trebalo da se troši na prave rizike i primenu tehnologije tako da bismo je bolje razumeli, zato što će se ona raditi drugde i radi se drugde.
„A tek ćemo putem stalnog istraživanja uspeti da razumemo gde ona može da pođe po zlu."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
