Papa Franja se sastao sa jednim od najmoćnijih ličnosti šiitsokog islama tokom istorijske posete Iraku.
Razgovarali su o položaju hrišćanske manjine u toj zemlji.
Poput mnogih zajednica u Iraku, hrišćani su bili žestoka meta nasilja protekle dve decenije.
Iz kancelarije velikog ajatolaha Alija al-Sistanija, duhovnog vođe miliona šiitksih muslimana, naveli su da je tokom razgovora naglasak bio na miru.
- Kakvi su, zapravo, odnosi Srbije i Vatikana
- Nadbiskup Hočevar: „Nedostatak zajedništva zbog straha od pandemije rađa nove bolesti"
- Papa Franja podržao istopolna građanska partnerstva
Njihov sastanak mnogi vide kao simboličan trenutak posete.
Ovo je prvo međunarodno putovanje pape od početka pandemije, a ujedno je i prva poseta poglavara Rimokatoličke crkve Iraku u istoriji.
Kovid-19 i bezbednosni izazovi čine ovo putovanje i najrizičnijim do sada.
Papa je danas rekao da se oseća „obavezanim" na ovo „simbolično" četvorodnevno putovanje, tokom kojeg će obići nekoliko mesta.
Papa Franja je zahvalio ajatolahu zbog toga što je „podigao glas u odbranu najslabijih i najprogonjenijih".
Poruka mira šiitskog vođe, dodao je, potvrđuje „svetost ljudskog života i važnost jedinstva iračkog naroda".
Prijemi kod povučenog ajatolaha su retki, ali sa papom je razgovarao oko 50 minuta, bez maske.
Papa Franja je kasnije putovao u drevni grad Ur, gde hrišćani, muslimani i jevreji veruju da je rođen prorok Abraham.
„Sa ovog mesta, gde je vera rođena, sa zemlje Abrahamove, uverimo se da je Bog milosrdan i da je najveće bogohuljenje mržnja prema braći i sestrama", rekao je poglavar katoličke crkve osuđujući ekstremizam u ime vere.
Posetu obezbeđuje oko 10.000 pripadnika snaga bezbednosti Iraka, dok se u isto vreme uvode zabrane kretanja kako bi se sprečilo širenje korona virusa.
Neke šiitske militantne grupe su se navodno protivile poseti, navodeći da je turneja nastavak mešanja Zapada u unutrašnja pitanja zemlje.
Veoma simbolično
Analiza Marka Lovena, dopisnika iz Rima
Ovo je bio sastanak na koji se godinama čekalo: susret lidera katoličke crkve i jednog od najmoćnijih ličnosti šiitskog islama - velikog ajatolaha Al-Sistanija.
Za papu koji rado pruža ruku drugim verama, ovaj sastanak je možda i najsimboličniji trenutak posete.
Hrišćanska zajednica je u Iraku godinama trpela nasilje sunitskih ekstremista. Ali boje se i prisustva naoružanih šiitskih grupa - dok vrhovnog sveštenika doživljavaju kao umerenog.
Papa je posetio Ur, drevno mesto rođenja proroka Abrahama, nadajući se da će biblijska figura koju poštuju hrišćani muslimani i jevreji doprineti pomirenju.
- Papa ukida pravilo „pontifikalne tajne“ u slučajevima seksualnog zlostavljanja
- Da li će katolička crkva prihvatiti oženjene sveštenike
Koliko su hrišćani u Iraku ugroženi?
Jedna od najstarijih hrišćanskih zajednica sve je manja - u poslednjih 20 godina je opala sa 1,4 miliona na oko 250.000 vernika, što je manje od jedan odsto populacije.
Mnogi su napustili zemlju, tražeći spas od nasilja koje potresa zemlju od američke invazije 2003, kojom je svrgnut Sadam Husein.
Desetine hiljada je rasejano kada su 2014. godine militanti sunitske Islamske države pregazili severni Irak, uništavajući istorijske crkve, zaposedajući imanja i nudeći hrišćanima izbor - da plate porez, promene veru, odu ili umru.
Prema izveštaju američkog Stejt departmenta o verskim slobodama u Iraku iz 2019. godine, hrišćani, kao i suniti, žalili su se da ih šiitske snage maltretiraju i diskriminišu u obrazovanju.
Papa je po dolasku u petak rekao da bi hrišćanska zajednica u Iraku trebalo da ima istaknutiju građansku ulogu, sa punim pravima, slobodama i odgovornostima.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
