BBC se upoznao sa arhivskim podacima

Hladni rat i špijunaža: "Temperamentan i neugledan" - novi podaci o Džordžu Blejku, špijunu KGB i MI6

Najvažniji deo obelodanjenih dokumenata je izveštaj lorda Redklifa, koji je posle hapšenja Džordža Blejka dobio zadatak da sprovede kompletnu proveru ličnih poslova i svih veza sovjetskog agenta

4854 pregleda 0 komentar(a)
Džordž Blejk sa majkom ubrzo posle povratka iz Koreje, Foto: Getty Images
Džordž Blejk sa majkom ubrzo posle povratka iz Koreje, Foto: Getty Images

U obaveštajnoj školi budući oficir britanske tajne službe MI6 i agent sovjetske tajne službe KGB, Džordž Blejk, bio je okarakterisan kao neko ko „ne uliva poverenje" i ko je „potpuno nespreman za odgovoran zadatak, na koji bi mogli da ga pošalju".

Kako to da takva procena načelnika obuke nije obeshrabrila mladića da prođe selekciju britanske Tajne obaveštajne službe?

BBC se upoznao sa novim arhivskim podacima sa kojih je skinuta oznaka tajnosti o jednom od najpoznatijih dvostrukih agenata u britanskoj istoriji.

Najvažniji deo obelodanjenih dokumenata je izveštaj lorda Redklifa, koji je posle hapšenja Džordža Blejka dobio zadatak da sprovede kompletnu proveru ličnih poslova i svih veza sovjetskog agenta.

Redklif je obratio pažnju na karakteristiku koju je za Blejka napisao načelnik obuke za pripremu budućih oficira MI6.

„Ne uliva poverenje i nije orijentisan na cilj, ali nema ni dokaza koji nam govore suprotno.

„Temperamentan je, prijemčiv, neprimetan, ne ponaša se kao Britanac", piše u proceni.

„Potrebno je da bude strogo usmeravan. Stiče se utisak da je potpuno nespreman za tu odgovornu dužnost na koju se spremaju da ga pošalju.

„Ne pokazuje kvalitete koje obično poseduju predstavnici Tajne obaveštajne službe", rezimirao je načelnik kursa.

Uprkos takvoj proceni direktno nadređenog, Blejk regrutovan od strane MI6 i ubrzo poslat u Koreju.

„Nema nikakvih dokaza da je izveštaj bio povod za hitno ponovno razmatranje Blejkovog upisa u MI6", konstatovao je lord Redklif koji je analizirao lični dosije Blejka.

MI6 je napravio grešku kada je regrutovao Blejka, dodao je on u izveštaju.

„Odakle nam pravo da dođemo i uništavamo?"

Blejkov dobar poznanik, oficir MI6 Kim Filbi, koji je takođe tajno radio za KGB, jednom je rekao u intervjuu: „Da biste bili izdajnik, potrebno je da prvo negde pripadate. Ja nikada nisam pripadao."

Moguće da je Filbi bio neiskren kada je nagovestio da nikada nije pripadao britanskoj kulturi i establišmentu.

Ali Blejk bi mogao biti potpuno iskren kada je isto to govorio.

Sudeći prema biografiji špijuna njegovo srce nikada nije pripadalo nekoj strani.

Džordž (rođen Behar) se rodio u Roterdamu u porodici egipatskog Jevreina i Holanđanke, aktivne parohijanke Protestantske crkve.

Blejkov otac, Albert, stekao je britanski pasoš nakon što je služio u britanskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata i svog sina jedinca nazvao je po britanskom kralju.

Džordž je rano započeo tajne operacije.

Kada je dečak imao 17 godina, počeo je da vozi bicikl po Holandiji razvozeći tajne poruke članovima pokreta otpora za borbu protiv nacista.

Situacija je postala previše opasna 1943. godine i Džordž je organizovao prvo (ali ne i poslednje) bekstvo u životu.

Preko okupiranih teritorija Francuske i Španije mladić se dokopao Engleske, gde je prezime Behar promenio u Blejk i kao dobrovoljac priključio se Kraljevskoj ratnoj mornarici.

Uskoro se MI6 zainteresovao za Blejka, budući da je znao nekoliko jezika i već je imao iskustva u radu u podzemlju.

Posle obuke, Blejk je, bez obzira na mestimične negativne katakteristike načelnika obuke bio registrovan u obaveštajnu službu i 1948. godine poslat u Koreju.

Ubrzo je u zemlji počeo rat između Juga, koji su podržavale zemlje Zapada, i Severa koji se oslanjao na pomoć SSSR-a.

Konačno su se ove godine saznali detalji intervjua sa Blejkom, koji je dao holandskom novinaru Sajmonu Kuperu u Moskvi još 2012. godine.

Poslednjih godina života bivši dvostruki agent veoma retko je razgovarao sa zapadnim novinarima.

Sa Kuperom je razgovarao pod uslovom da tekst tog intervjua bude objavljen samo na engleskom posle Blejkove smrti.

„Kao predstavnik Zapada osećao sam se krivim, i pitao sam se: šta mi ovde radimo, odakle nam pravo da dođemo ovde i sve porušimo?

„To su ljudi koji žive tako daleko od nas, treba sami da rešavaju kako će da urede svoj život", tako je Blejk opisao razmišljanja Kuperu u trenutku početka rata u Koreji.

Zadatak obaveštajca bio je da stvori mrežu agenata za špijunažu protiv Severa.

Kada su severne trupe privremeno zauzela Seul, Blejka su zarobili 1950. godine.

Američko bombardovanje Pjongjanga, prema Blejkovim rečima, podsetilo ga je na to, kada je luftvafe uništio njegov rodni Roterdam samo nekoliko godina pre toga.

Jak utisak na njega ostavilo je bombardovanje zapadne avijacije malih korejanskih sela.

„Shvatio sam koliko je krhak ljudski život i puno sam razmišljao o tome, šta sam ja uradio do ovog trenutka.

„Odlučio sam da ostatak svog života posvetim onome što sam smatrao dostojnim delom", ispričao je Blejk, kao i uvek, negirajući da je pod pritiskom pristao da bude tajni agent SSSR-a.

Reuters

Britanski obaveštajni veterani skeptični su prema ovoj tvrdnji.

Neki penzionisani oficiri KGB-a, prema informacijama izdanja „Kommersant", transparentno su nagoveštavali da je Blejkova homoseksualnost bio razlog za saradnju sa sovjetskim obaveštajnim službama: u to vreme objavljivanje takvih informacija moglo bi čoveku da napravi mnogo problema, naročito ako se on nalazio u logoru za ratne zarobljenike.

Kakvi god da su bili Blejkovi motivi, on se vratio iz Koreje u Britaniju već kao tajni agent sovjetske obaveštajne službe.

Žrtve rata?

AFP

Obično se smatra da je najvažnija (najpoznatija) informacija koju je Blejk preneo SSSR-u podatak o „berlinskom tunelu".

To je bio zajednički projekat MI6 i CIA za izgradnji podzemnog tunela dužine pola kilometara ispod komunikacionih linija koje su povezivale štab sovjetskih trupa u Istočnoj Nemačkoj (DDR-u) sa Moskvom.

SSSR je informacije o ovom projektu dobio u fazi njegove izrade.

Ali na kraju, KGB ne samo da je dozvolio izgradnju tunela, već je dozvolio i prisluškivanje komunikacionih linija tokom devet meseci i tek tada je javno razotkrio specijalnu operaciju MI6 i CIA.

Na osnovu nedavno obelodanjenih dokumenata, autor nove knjige o Blejku, Sajmon Kuper, došao je do zaključka da izgleda da je KGB iskoristio informaciju da znaju da tunel postoji za dezinformisanje zapadnih obaveštajnih službi.

Postoje neki razlozi za verovanje da čekisti zapravo nisu obavestili rukovodstvo sovjetske vojske o tome, da je vojna komunikacija presretnuta.

Mogla su biti dva razloga: želja obaveštajnih službi da zaštite svoj izvor u MI6 i dugogodišnje rivalstvo dve bezbednosne strukture.

Na osnovu dokumenata MI6 sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, obimni transkripti koje su presreli Britanci i Amerikanci nisu im donosili nikakve naročito važne nove informacije.

Suština stečenog znanja svodila se na jedno: SSSR nije planirao napad na zapadni Berlin.

Međutim, to su zapadne obaveštajne službe već znale iz drugih izvora.

U Velikoj Britaniji se veruje da je Blejk predao sovjetskoj obaveštajnoj službi imena oko 600 agenata koji su sarađivali sa zapadnim obaveštajnim službama u istočnoj Evropi.

Kao što je sada postalo poznato, među njima je bilo najmanje 42 britanska agenta koje je KGB uhapsio, mučio i potom streljao.

Blejk je uvek poricao da je smrt tih ljudi bila posledica njegovih postupaka.

Ali o ovom bolnom pitanju i dan danas raspravlja britanska štampa.

U razgovoru sa Kuperom, Blejk je streljane agente nazvao žrtvama rata.

Jedan od Blejkovih zadataka u MI6 bilo je da nalazi ljude zanimljive za MI6 u Istočnoj Nemačkoj i da ih ubedi da tajno rade protiv vlastite države.

„Tim poslom sam se bavio celog svog života i to će sigurno uticati, na to kako čovek gleda na izdaju", objasnio je Blejk.

A ja grešnik, nastavljam da živim"

YURY MARTYANOV/AFP

Blejk je razotkriven 1961. godine nakon što je obaveštajac CIA „Snajper" (pod tim nadimkom skrivao se poljski obaveštajac Mihail Golenevski) ispričao o postojanju sovjetskog agenta u MI6.

Pošto su kontraobaveštajci prikupili sve podatke o „krtici", tragovi su dovele do Blejka.

U isto vreme MI5 je uspeo da „uhvati" sovjetskog obaveštajca Konana Mladog i njegovu „portlandsku obaveštajnu mrežu".

Kada je Blejk uhapšen nije negirao optužbe.

Osuđen je na 42 godine zatvora, jednu od najdužih zatvorskih kazni u novijoj istoriji britanskog pravosuđa.

Zanimljivo je da ostali agenti KGB koji su bili razotkriveni, kao na primer, Britanac Entoni Blant i Džon Kernkros, nisu bili uhapšeni.

Britanski establišment se pobrinuo za svoje potomstvo ali su imigranta osudili na nastrožu kaznu, upravo je sam Blejk tako doživeo tu situaciju.

U zatvoru Vormvud Skrabs, Blejk je postao neka vrsta heroja za svoje cimere iz ćelije: on je pokazivao neobičnu uljudnost za takva mesta i čak je držao časove stranog jezika za zatvorenike.

Pomoću bivšeg cimera člana paramilitarne irske organizacije IRA, Šona Burka i još dvojice antiratnih aktivista Blejk je organizovao odvažno bekstvo.

Science Photo Library

Ostatak života Blejk je proveo u Moskvi, gde je od KGB dobio stan, vikendicu, zvanje pukovnika i Orden Lenjina (najviše odlikovanje u sistemu nagrađivanja).

Neposredno pre odlaska u Berlin 1954. godine, Blejk se oženio Engleskinjom Džilijan Elan, koja je radila kao sekretarica u MI6.

Pristala je na ovaj brak, ne sluteći da njen dragi tajno prenosi poverljive podatke SSSR-u.

Kasnije se Džilijan prisetila kako je Džordž pokušao da je odvrati: „On je znao da nikada nije trebalo da se ženi. Mislim da je to osećao vrlo snažno.

„Tek sada, kada se osvrnem na te događaje, mogu sve da poslažem.

„Međutim, kada imaš 21 godinu i zaljubljena si svaka poteškoća te samo još više podstiče."

Blejka je, kako je rekao, mučilo to, što je Džilijan nesvesno uvučena u njegov život dvostrukog agenta.

Getty Images

Poslednji put su se videli u sobi za posete zatvora Vormvud Skrabs.

Kroz rešetke, par je razgovarao o uslovima razvoda i starateljstvom nad njihova tri sina.

U tom trenutku, Džilijan je bila trudna sa njihovim najmlađim sinom Patrikom.

Posle Blejkovog bekstva, Džilijan se udala za Majkla Batlera, koji je dečacima dao svoje prezime i odgajao ih kao da su njegova deca.

„Bio je veoma dobar otac mojim dečacima, i oni o njemu pričaju sa mnogo nežnosti.

„Nažalost, Majkl je preminuo prilično rano, a ja, grešnik nastavljam da živim", pričao je Blejk.

Blejkova deca su tek u tinejdžerskim godinama saznala da im je on biološki otac.

Sinovi su ga posetili nekoliko puta u Moskvi, ali to se, naravno, teško može nazvati pravom komunikacijom.

U Moskvi ga je nova žena njegovog druga Kima Filbija upoznala sa Idom Karajevom, i on se ponovo oženio.

Par je dobio sina Mihaila.

Ali on, naravno, nije mogao da zameni Blejku nemogućnost da zaista komunicira sa svojom drugom decom.

Posle raspada SSSR-a, Blejk je zatražio dozvolu od tadašnjeg premijera Tonija Blera da dođe u Veliku Britaniju i upozna vlastite unuke.

Odgovor koji je dvostruki agent dobio može da se sumira na sledeći način: „Dođi i uhapsićemo te na licu mesta".

Džordž Blejk je umro u Moskvi 26. decembra 2020. godine u 98. godini.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas