Nuklearna katastrofa u Japanu

Kako je nacionalno piće sake pomoglo da se Fukušima oporavi

Zabrinutost javnosti za Fukušimine proizvode i dalje postoji, uprkos uvjeravanjima lokalnih vlasti i japanske vlade da su oni bezbijedni

3007 pregleda 0 komentar(a)
Foto: Fukushima Prefecture
Foto: Fukushima Prefecture

Hirojuki Karahaši smatrao se srećnikom 11. marta 2011. godine.

Ostao je nepovređen u snažnom zemljotresu i cunamiju u kom je stradalo 16.000 ljudi i koji je razorio severoistočnu japansku oblast Fukušimu.

Imao je i dovoljno sreće da, za razliku od drugih destilerija sakea, njegovi pogoni budu pošteđeni velike štete.

Ali njegovo poslovanja ipak će ubrzo pretrpeti težak udarac.

Masovni plimni talas pogodio je nuklearnu elektranu Daiči, izazvavši najtežu nuklearnu nesreću na svetu još od Černobiljske katastrofe iz 1986. godine i isticanje radijacije koje je dovelo od masovne evakuacije i strahova od dugoročne kontaminacije.

To je bacilo dugu senku na Fukušimu, lociranu u jednoj od glavnih japanskih zemljoradničkih regiona, i njegovu proizvodnju pirinča - glavnog sastojka sakea.

„Četiri godine posle nesreće, imao sam mušteriju koja me je zvala da mi kaže da želi da vrati bocu sakea koju je dobila na poklon", priseća se Karahaši.

„Nije želela čak ni da je isprazni u svom domu iz straha od radijacije. Moja prodaja se strmoglavila."

Koliko su bezbedni proizvodi iz Fukušime?

Zabrinutost javnosti za Fukušimine proizvode i dalje postoji, uprkos uveravanjima lokalnih vlasti i japanske vlade da su oni bezbedni.

Od avgusta 2011. godine, proizvodi iz regiona prošli su masovna i nemilosrdna testiranja na radijaciju i njen Centar za poljoprivrednu tehnologiju analizira više od 200 uzoraka svaki dan, iz čitavog dijapazona hrane, uključujući ribu, meso, voće i povrće.

Japanska vlada je čak uvela strože pragove za kontaminaciju.

Pri merenju radioaktivnog elementa cezijuma, zemlje Evropske unije i SAD postavile su maksimalni limit od 1.250 i 1.200 bekerela po kilogramu obične hrane.

Za Fukušimu, letvica je postavljena mnogo više, 100 bekerela po kilogramu.

Reviziju testiranja svake godine vrše nezavisna tela kao što je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), i u martu 2020. godine, vlasti Fukušime najavile su da nijedan od devet miliona uzoraka nerafinisanog pirinča testiranih iz regiona između aprila 2018. i marta 2019. godine nisu premašili bezbednosna ograničenja.

Getty Images

U najnovijim saopštenjima na ovu temu, objavljenim u decembru, i IAEA i Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija rekli su da su „na osnovu informacija koje su dostupne, mere za nadgledanje i reakciju na probleme izazvane kontaminacijom hrane odgovarajuće", dodavši da „resorne vlasti efikasno kontrolišu lanac dobavljanja hrane".

Ipak, najskorije istraživanje koje je sprovela japanska vlada 2018. godine o stavu javnosti prema proizvodima iz Fukušime pokazalo je da 12,7 odsto ljudi u zemlji i dalje nije spremno da kupuje hranu iz ovog regiona - iako je to bio rekordno niski procenat od početka evidentiranja javnog mnjenja 2013. godine.

A ta briga postoji i na drugim mestima.

U Tajvanu, jednoj od zemalja u kojoj je i dalje na snazi stroga zabrana za proizvode iz Fukušime, izbili su ulični protesti kad je vlada najavila planove za delimično ukidanje ograničenja 2016. i 2018. godine.

Prema japanskom Ministarstvu spoljnih poslova, 15 zemalja i regiona među kojima EU i ključne trgovinske partnere kao što su Kina i Južna Koreja, trenutno na snazi drže široka ograničenja uvoza proizvoda iz Fukušime iz zabrinutosti za zdravlje.

Ali taj broj se smanjio od prvobitne liste od njih više od 50.

Žeđ za sakeom u inostranstvu

Uprkos stalnoj zabrinutosti, sake iz Fukušime postao je simbol otpornosti ove oblasti, sa prodajom koja je trenutno viša čak i od one zabeležene pre nesreće iz 2011. godine.

To je uglavnom motivisano porastom izvoza iz regiona, koji je skočio na 188.000 litara 2018. godine sa pukih 11.000 litara iz 2012. godine, prema podacima iz Saveta za promociju trgovine sa Fukušimom.

Sake iz Fukušime takođe neprestano osvaja nagrade na nacionalnim i internacionalnim takmičenjima iz degustacije - poput jednogn od brendova Hirojukija Karahašija, koji je trijumfovao na prestižnoj dodeli nagrada za Međunarodno takmičenje vina 2014. godine.

„Važno je za narod Fukušime da povrati ponos i veru u budućnost", kaže on.

„Moramo da pošaljemo poruku kako proizvodi iz Fukušime nisu samo bezbedni, već da su i visokog kvaliteta."

Srećom po proizvođače iz Fukušime, tržišta kao što je američko kao da ne mogu da se zasite pirinčanog vina - SAD su najveći uvoznici sakea iz Fukušime, prema japanskom Ministarstvu trgovine.

Bo Timken, južnoafrički vlasnik prodavnice pića u San Francisku specijalizovanoj za pirinčano vino, drži nekoliko brendova iz Fukušime i kaže da otpornost regiona zadivljuje njega i mušterije.

„Ne samo da Fukušima pravi izuzetan sake koji osvaja nagrade širom sveta, već su pecari odatle morali da rade deset puta više da iznesu svoj proizvod na tržište", kaže on.

Kad je udario zemljotres 2011. godine, Timken je bio u Japanu u poseti destilerijama sakea jedva 200 kilometara od Fukušime.

On kaže da je saosećao sa patnjom regiona i od tada je u SAD organizovao dobrotvorne akcije sakupljanja sredstava za lokalne uzgajivače.

„Kad pijete sake iz Fukušime, zapravo se osećate kao da pomažete ljudima iz regiona koji su izvukli deblji kraj i na neki način im vraćate dobrom", kaže on.

Getty Images

Studija objavljena u junu u Časopisu za poljoprivrednu ekonomiju procenila je da su uzgajivači iz Fukušime izgubili i do 19 odsto prodaje posle nesreće i pripisali to delom „šteti nanetoj reputaciji".

Lokalne i nacionalne vlasti uložile su veliki napor da promovišu proizvode iz regiona kako bi se borili protiv ovoga.

Pol Blastejn, bivši američki novinar iz Japana, redovno kupuje pakete poznate kao Gambaru Paku, što se na japanskom prevodi kao „držite se tamo".

Oni se sastoje od raznog voća i povrća iz Fukušime.

„Uradili smo to zato što smo, najpre i iznad svega, smatrali da je ta hrana bezbedna", kaže on.

„I kao drugo, zato što smo smatrali da uzgajivači nepravedno trpe zbog neosnovanih strahova."

Ali ljudi su i dalje nepoverljivi, kaže Karahaši.

„Većina sastojaka japanskog sakea nabavlja se lokalno i Fukušima tu nije izuzetak", objašnjava on.

„Neki ljudi iz Japana i inostranstva i dalje su zabrinuti.

„Južna Koreja (koja je jedna od zemalja sa najvećim uvozom sakea), traži od nas da radimo inspekciju naših proizvoda komad po komad, a to prosto nije moguće."

„Na kraju je naša prodaja kod njih spala na nulu."

„Koristite nauku, a ne predrasude"

Courtesy of Paul Blustein

Samo je u Fukušimi posle nesreće pre 10 godina evakuisano više od 60.000 ljudi.

Većina se nije vratila i region ima jednu od najvećih stopa pada broja stanovnika među 47 prefektura u Japanu, prema Japanskom zavodu za statistiku.

Ali Daisuke Suzuki planira da se pridruži spisku izuzetaka.

Cunami je uništio njegovu destileriju sakea u Namiju, na oko pet kilometara od nuklearne elektrane i on spada u kontaminiranu zonu isključenja koju su odredile japanske vlasti.

On se priseća kako su ga neposredno posle nesreće meštani u priručnim skloništima preklinjali da nastavi da proizvodi pirinčano vino.

Fukushima Prefecture

„Ljudi su mi rekli ako budem nastavio da pravim sake, to će biti način da nekako održim Nami u životu", rekao je ovaj proizvođač listu Mainiči.

On je to uspeo tako što je 2011. kupio destileriju na ivici zatvaranja u Nagaiju i preselio se tamo.

Ali od tada je deo svoje firme vratio u Fukušimu i isključivo koristi pirinač iz regiona kako bi pružio podršku lokalnim uzgajivačima.

Saki Kimura, pisac i somelijer, kaže da je ova vrsta kolaboracije imala pozitivan uticaj na pravljenje sakea u regionu, sa vlasnicima kompanija koji redovno razmenjuju informacije i tehnologiju kako bi unapredili proizvode jedni drugih otkako ih je katastrofa zamalo sve iskorenila.

Courtesy of Beau Timken

Možda najbolji pokazatelj takvog timskog rada potiče od činjenice da je Fukušima zajednički osvojila više nagrada na takmičenjima u degustaciji sakea nego bilo koja druga regija u Japanu od 2012. godine.

„Fukušima ima relativno male destilerije sakea i zato moramo da sarađujemo jedna s drugom da bismo opstali", kaže Karahaši.

„Razmenjujemo ideje ili veštine. Takođe isprobavamo proizvode jedni drugih da bismo ih ocenili.

„I to je postalo mnogo važnije posle nesreće."

Ovaj proizvođač ima poruku koja nije namenjena samo ljubiteljima sakea.

„I dalje će biti potrebno mnogo vremena da se region oporavi, i zato vas molim da koristite nauku a ne predrasude kad gledate Fukušimu."


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas