Kakav je vaš šef? Samouveren? Odlučan? Ima odgovor za sve?
To je u svakom slučaju ono što većina ljudi odmah pomisli kad ih zamolite da kažu koje osobine čine dobrog vođu.
Ali prema tumačenju doktorke Žakline Bakster, svi to sada treba da preispitamo.
- Kako reći „ne“: Četiri načina da odbijete zadatak na poslu
- Zašto je svet prepun nesposobnih, a dobro plaćenih ljudi
- Razgovor sa strancem - iznenađujuće korisna stvar
„Progledajte samo lidere oko sebe", kaže vanredna profesorka za javnu politiku i menadžment na Otvorenom univerzitetu.
„Da li vidite smirene, razumne osobe koje slušaju druge i donose promišljene odluke? Ili nešto potpuno drugačije?".
Argument doktorke Bakster je prost: glasne, samouverene osobe sa brzim rešenjima i zavidnom mentalnom agilnošću, ne čine uvek idealnog šefa.
Ekstrovertne osobe su „prezastupljene" međi liderima, a zaposleni nisu baš presrećni
„Usudila bih se ustvrdim da krize našeg doba zahtevaju promišljeniji pristup. Staloženiji", kaže ona.
„Ekstrovertne osobe su prezastupljene na višim liderskim pozicijama".
Jedna studija je pokazala da neverovatnih 98 odsto top menadžera imaju rezultat „veoma visok" ili „iznad proseka" na skali ekstrovertnosti.
„Ali ljudi uopšteno gledano nisu zadovoljni vođama."
- Nadziranje zaposlenih koji rade od kuće - opravdano ili ne
- Problem sa perfekcionistima
- Zašto je prihvatanje promena ključ dobrog života
Galopova anketa iz 2017. godine o stanju američkog radnog mesta podržava ovu teoriju.
Ona je pokazala da se 13 odsto zaposlenih izričito slaže da liderstvo u njihovoj organizaciji efikasno komunicira sa ostatkom.
Oni koji su bili „oduševljeni" svojom budućnošću sveli su se na 15 odsto.
A samo je svaki peti zaposleni rekao da liderstvo u njihovoj organizaciji ima jasan pravac delovanja.
Može li onda da postoji veza između ta dva?
Treninzi za obuku lidera stavljaju naglasak na „ekstrovertne aktivnosti" kao što su prezentacije
Doktorka Bakster smatra da to nije slučajno.
„Mislim da moramo da preispitamo način na koji naše društvo gleda na efikasno liderstvo."
Doktorka Bakster iz iskustva kaže da mnogi kursevi za lidere imaju običaj da naglasak stave na ekstrovertne timske aktivnosti, kao što su poslovne veze i prezentacije.
„To možda pogrešno navodi mirnije ljude da pomisle da ne poseduju kvalitete 'dobrog lidera'", kaže ona.
Ko, dakle, čini dobrog „tihog lidera" i koje su njegove prednosti?
- Kako da podstaknete vlastitu kreativnost
- Da li poznajete sebe tako dobro kao što mislite
- Koncentracija opada kada je život pun neizvesnosti, kao što je u pandemiji
Doktorka Bakster navodi „Rozu Parks, Mahatmu Gandija ili Bila Gejtsa" kao dobre primere tihog liderstva.
Ona insistira da introvertne osobe donose mnogo toga u igru, zato što su „skloniji da slušaju i obrađuju ideje svog tima, i da dobro promisle o tim idejama pre nego što krenu da ih primenjuju."
Daleko od toga da su spori, kaže ona, introvertni su zapravo „promišljeniji i skloniji da ukažu na zasluge svog tima za njihove ideje i učinak".
„Liderstvo je složeno, ali u svetu zvučnih slogana, razbijačke taktike i crno-belog razmišljanja, zastati i saslušati možda može da osnaži lidera i njegove sledbenike", dodaje ona.
Ovo je adaptirano iz BBC Ideje, u partnerstvu sa Otvorenim univerzitetom.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
