Životinje i Afrika

Spasavanje gorila u Kongu - jedan od najopasnijih poslova na planeti

U proteklih 12 mjeseci, ubijeno je više od 20 pripadnika osoblja parka - a nedavno su pobunjenici optuženi da su ubili italijanskog ambasadora u Kongu, njegovog tjelohranitelja i vozača u napadu koji se odigrao u okviru parka

6715 pregleda 2 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Zaštita šuma nacionalnog parka Virunga u istočnoj Demokratskoj republici Kongo - domu ugroženih planinskih gorila - može da se opiše kao jedan od najtežih poslova na planeti.

U proteklih 12 meseci, ubijeno je više od 20 pripadnika osoblja parka - a nedavno su pobunjenici optuženi da su ubili italijanskog ambasadora u Kongu, njegovog telohranitelja i vozača u napadu koji se odigrao u okviru parka.

„Stepen žrtve koji se traži u održavanju ovog posla u životu uvek će biti najteži aspekt sa kojim morate da se izborite", kaže Emanuel De Merode, zadužen za više od 800 čuvara u Virungi, najstarijem i najvećem nacionalnom parku u Africi.

On se prostire na 7.800 kvadratnih kilometara i dom je neverovatno raznolikog krajolika - od aktivnih vulkana i beskrajnih jezera do prašuma i planina.

Park je otvoren pre skoro 100 godina da bi se zaštitile planinske gorile, čiji se broj povećao u protekloj deceniji, iako ih je ostalo svega 1.000 na čitavom svetu.

De Merode živi u Kongu već skoro 30 godina, ali se i dalje seća prvog dana kad je stigao.

„Kupio sam motocikl u Kampali i vozio se na njemu kroz Ugandu i Kongo, a čim pređete granicu ostanete zadivljeni grandioznošću parka i neverovatno lepim pejzažom."

Rođen u Severnoj Africi i odrastao u Keniji, De Merode je belgijski princ, ali ne koristi tu titulu.

Getty Images

On je ljubazan i smiren, uprkos izazovima sa kojima se on i njegov tim suočavaju svaki dan.

Dva smrtonosna napada u poslednjih 12 meseci bila su mučni za sve njih:

  • U aprilu prošle godine, 13 čuvara ubijeno je u onome što su zvaničnici parka opisali kao „divljački brutalan i skoncentrisan" napad druge naoružane grupe;
  • U januaru su šest čuvara, koji su peške patrolirali granicom parka, ubijeni u zasede koju ima je postavila paravojska. Svi koji su umrli imali su između 25 i 30 godina.

„Verujte mi, strašno je bolno iskustvo izgubili toliko mnogo mladih ljudi odjednom", kaže čuvar Grasijen Mujisa Sivanza, koji je zadužen za jezera parka.

„Moje kolege čuvari koji su stradali veoma su voleli ovaj posao i otišli su toliko daleko da su podneli najveću žrtvu za našu stvar konzervacije."

Ali on kaže da su s ovim oni samo rešeniji da „nastave borbu koju su započeli zajedno… da bi se sačuvala uspomena na sve njih."

„Mislim da su ponosni na nas gde god da su."

I sam De Merode je bio upucan i ranjen 2014. godine.

„Morate da prihvatite da postoji rizik.

„To je nacionalni park koji je deo kongoanske države u kojoj je u toku građanski rat tokom većeg dela njene skorije istorije", kaže on.

„Održali smo park u životu"

Ali on ističe i dostignuća parka uprkos tekućim nedaćama.

Getty Images

„On je imao uspone i padove… strašno smo propatili, ali pored toga, tu je i neverovatno dostignuće da smo održali park u životu."

Napad na De Moredea usledio je u turbulentno vreme kad je teško naoružana i ozloglašena paravojna formacija M23 krenula da nadire u region.

Istovremeno, britanska naftna kompanija koja se nekada zvala Soko dobila je dozvolu od vlade u Kinšasi da crpi naftu bušeći na teritoriji parka.

Tenzije su bile pred tačkom pucanja - i zabeležene su na filmu u Oskarom ovenčanom dokumentarcu iz 2014. godine Virunga.

„Borili smo se protiv britanske naftne kompanije.

„Bili smo u sukobu sa velikim brojem ljudi. Tog dana sam podneo pozamašan izveštaj o aktivnostima te naftne kompanije."

Vozeći se sam kroz šumu nazad upao je u zasedu: „Bio sam pogođen u grudi i u stomak."

Virunga National Park

Kompanija je osudila napad i negirala da je imala bilo kakvog učešća u njoj.

Od tada je ona promenila ime i povukla se iz Konga.

De Merode kaže da je imao „sreće".

„Izvukli su me meštani iz sela, tako da se moji napori nastavljaju zahvaljujući njima.

„Mnogi od našeg osoblja nisu bili te sreće."

Kad ljudi poginu izvršavajući njegova naređenja u parku, on kaže da vas to „ostavlja sa stepenom agonije koji ne može da opiše njihovim porodicama".

Procenjuje se da desetak ili više paravojnih grupa preživljava od resursa iz parka - krivolovom ili sečući drva da bi ih prodavali kao gorivo.

Borbe za prirodne resurse Konga traju decenijama.

Zemlja - koja je veličine kopnene Zapadne Evrope - ima više mineralnog bogatstva, sa sve dijamantima, naftom, kobaltom i barkom, nego bilo koje drugo mesto na svetu.

AFP

To su neki od elemenata koji su ključni za savremenu tehnologiju, čineći važne komponente u električnim automobilima i pametnim telefonima.

Virunga su tu ne razlikuje.

Ona je prepuna podzemnih bogatstava, kao i prirode i divljih životinja.

Ali dva miliona ljudi koji žive u oblasti parka uglavnom preživljavaju na ispod 1,50 dolara na dan.

Novac od turizma

Ova borba za opstanak ne promiče De Merodeu, koji zaštitu parka doživljava kao praktično pitanje socijalne pravde.

Getty Images

„To nije jednostavan problem zaštite gorila i slonova; to je prevazilaženje ekonomskog problema koji se nalazi u središtu jednog od najjezivijih građanskih ratova u istoriji", kaže on.

„Smatra se da je za 30 godina poginulo više od sedam miliona Kongoanaca, a suština problema je privredno pitanje."

„Mi strasno verujemo da, ako želimo da Virunga opstane, prvo moramo u obzir da uzmemo lokalno stanovništvo.

„Moramo da učinimo ovaj park sredstvom za neto zaradu."

On se ugleda na susednu Ruandu i njen pred-pandemijski uspeh u privlačenju turizma vrednog više od 500 miliona dolara godišnje.

U Keniji je to industrija vredna oko 3,5 milijardi dolara.

„To je više od nacionalnog budžeta za Kongo", kaže on.

Dodaje: „Turizam nije igra koje se igramo, to je strateška industrija. Moramo da nađemo načina da generišemo bogatstvo, a da ne naudimo parku.""

Zamena oružja za poslove

Ova strategija počela je da se isplaćuje na neočekivane načine.

Povećani turizam u Virungi pomogao je da park privuče ulaganja u druge projekte.

Jedan program iskorišćava veliku količinu padavina u parku i njetove brze reke za proizvodnju hidroelektrana - omogućivši nekim pobunjenicima da zamene oružje za stalne prihode.

„Otkrili smo da stvaranjem električne energije u parku, gotovo momentalno dobijate male kompanije koje niču oko nje", kaže De Merode.

„Sa svakim megavatom električne energije koji uspemo da proizvedemo kroz ove programe hidroelektrana, možemo da stvorimo između 800 i 1.000 radnih mesta."

„Danas imamo oko 12.000 radnih mesta koja su nastala na ovaj način oko parka, a od kojih su više od 1.000 bivši borci iz oružanih grupa."

Za De Merodea ovo je način da se prevaziđe nasilje u kutku Afrike u kom nezaposlenost mladih iznosi 70 odsto.

To će zaštititi park i njegove retke planinske gorile za buduće generacije, kaže on.

„Ljudi se pridružuju paravojskama zato što nemaju izbora, a jedini način da se to prevaziđe je da im se ponudi izbor."

„Pitanje bezbednosti ne može da se razreši samo oružjem."


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas