Rasprava je počela 29. marta, očekuje se da će potrajati najmanje mjesec dana.

Suđenje Šovinu za ubistvo Džordža Flojda: Porotnici će ostati anonimni

Šovin je optužen za ubistvo drugog stepena, što znači izazivanje smrti bez namere. Maksimalna kazna je 40 godina. Nedavno je dodata i optužba za ubistvo trećeg stepena. Stručnjaci kažu da je novu optužbu lakše dokazati na sudu, ali za nju je predviđena manja kazna

8847 pregleda 1 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Počinje suđenje Dereku Šovinu, policajcu optuženom za ubistvo Džordža Flojda.

Očevici u američkom gradu Mineapolisu snimili su Šovina - koji je belac - kako kleči na vratu Flojda, koji je bio crnac.

Incident je izazvao proteste protiv policijske brutalnosti i rasizma u Sjedinjenim Američkim Državama i širom sveta.

Šta se dogodilo Džordžu Flojdu?

Četrdesetšestogodišnji Džordž Flojd kupio je paklicu cigareta u prodavnici u Južnom Mineapolisu 25. maja 2020. uveče.

Prodavac je sumnjao da mu je dao falsifikovanu novčanicu od 20 dolara i pozvao policiju, pošto je Flojd odbio da vrati cigarete.

Policajci su stigli i stavili mu lisice, ali kada su pokušali da ga ubace u automobil, pružio je otpor. Borba se završila tako što je Flojd bio licem na ulici.

Tada su očevici počeli da snimaju.

Četrdesetčetvorogodišnji Šovin je stavio levo koleno na Flojdov vrat i držao ga tako više od devet minuta, tvrde tužioci. Još dvojica policajaca pomogla su mu da ga zadrži, dok je jedan sprečio svedoke da intervenišu.

Više od 20 puta Flojd je rekao da ne može da diše. Na video snimku se vidi da je mlitav i kako ga policija odvodi.

Sat vremena kasnije proglašen je mrtvim u bolnici.

Kada se sudi Dereku Šovinu?

Rasprava je počela 29. marta, a očekuje se da će potrajati najmanje mesec dana.

Dvanaest porotnika - plus dva pomoćna (rezervna) porotnika - ostaće anonimni i neće biti prikazani tokom suđenja koje će prenositi televizija.

Porota će odlučiti da li će Šovin dobiti zatvorsku kaznu ili će biti oslobođen.

Reuters

Od potencijalnih porotnika zatraženo je da dostave upitnike koji opisuju njihovo postojeće znanje o slučaju, bilo kakav prethodni kontakt sa policijom i njihove medijske navike.

Šta je ubistvo drugog stepena?

Šovin je optužen za ubistvo drugog stepena, što znači izazivanje smrti bez namere. Maksimalna kazna je 40 godina.

Nedavno je dodata i optužba za ubistvo trećeg stepena. Stručnjaci kažu da je novu optužbu lakše dokazati na sudu, ali za nju je predviđena manja kazna.

Prema državnom zakonu Minesote, maksimalna kazna za ubistvo trećeg stepena je 25 godina.

Getty Images

Retko se dešava da policajci u Americi za upotrebu smrtonosne sile budu optuženi, a još manje osuđeni. Delimično je tako jer često mogu uspešno da tvrde da su reagovali u samoodbrani.

Šovinu se sudi odvojeno od ostale trojice policajaca zbog ograničenja usled epidemije Kovida-19.

Ostali su optuženi za pomaganje i podržavanje ubistva drugog stepena i pred sudove će izaći u avgustu.

Kakva su pravila na sudu?

Čitavo suđenje biće emitovano onlajn - što je neobično za suđenja za ubistva u Americi.

Sudija je presudio da samo jedan član porodice Šovina i Flojda može istovremeno biti na sudu.

Zaštitne maske sa sloganima zabranjene su u sudnici.

Kako je Amerika reagovala na smrt Džordža Flojda?

Četvorica policajaca otpušteni su narednog dana, dok se sve više ljudi okupljalo se na ulicama Mineapolisa u znak protesta.

Stanica u kojoj su radili je zapaljena, a protesti su se ubrzo proširili u druge gradove.

Šeste noći, protestvovalo se na ulicama 75 grada širom Amerike - od kojih su neki bili i nasilni - i pokrenuta je rasprava na nacionalnom nivou o policijskoj brutalnosti nad Afroamerikancima.

Životi crnaca su važni - pokret protiv rasizma koji je nastao 2013. posle ubistva tinejdžera Trejvona Martina - dobijao je sve veću podršku.

Getty Images

Protesta protiv rasizma bilo je i u malim gradovima u ruralnim delovima Amerike, u kojima pretežno žive belci.

Zakoni su reformisani sa ciljem da se promene načini na koji neke policijske službe hapse i privode osumnjičene.

Rasprava je ubrzo i proširena - sve se više govorilo i o problemima nejednakosti u radu, nesvesne rasne pristrasnosti i nasledstvu ropstva.

Protesti su održani i u zemljama širom sveta - a povod i teme su bile ista: lokalne žrtve navodnog policijskog nasilja.



Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas