prognozirali da njeno ime i izgled mogu da postanu prepreka njenoj promociji

Rusija, LGBT i Evrovizija: Manjiža - glas za gej zajednicu i protiv porodičnog nasilja

„Ruskinja se nikada nije bojala da se suprotstavi stereotipima i da preuzme odgovornost", istakla je pjevačica

8060 pregleda 0 komentar(a)
Manjiža, Foto: Printscreen YouTube
Manjiža, Foto: Printscreen YouTube

Rusiju će ove godine na izboru za pesmu Evrovizije predstavljati dvadesetdevetogodišnja pevačica tadžičkog porekla Manjiža Sangin - poznata aktivistkinja za prava izbeglica, žena i LGBT zajednice.

Manjiža će na Evroviziji, koja se ovog maja održava u holandskom Roterdamu, nastupiti sa pesmom Ruskinja (Russian Woman).

Prema rečima pevačice, pesma govori o „razvoju samosvesti žena u Rusiji tokom poslednjih nekoliko vekova".

Žena je, prenosi Manjižine reči ruska informativna agencija TASS, „prošla neverovatan put - od tišine seljačke kolibe do prava da glasa i kandiduje se na izborima (Rusija je među zemljama koje su prve u svetu ženama dale ovo pravo), od fabričkih sindikata do letova u svemir".

„Ruskinja se nikada nije bojala da se suprotstavi stereotipima i da preuzme odgovornost", istakla je pevačica.

Ona je dodala da je „učešće na takmičenju za pesmu Evrovizije velika prilika da ispriča svetu o tome".

„Ja sam Tadžikistanka ali me je Rusija prihvatila i odgojila. Želela bih da svet vidi našu zemlju onako kako je ja vidim: velikodušnom, otvorenom, svetlom, koja se od svega razlikuje", rekla je Manjiža.

Pevačica iz Tadžikistana

Manjiža Sangin rođena je 1991. godine u gradu Dušanbe, prestonici Tadžikistana.

Sredinom 90-ih sa porodicom se preselila u Moskvu, bežeći od građanskog rata koji je tokom raspada SSSR izbio u toj zemlji.

„To je bio ogroman stres", prisetila se pevačica u prošlogodišnjem intervjuu za portal „Meduza".

„Nisam htela nigde da idem, plašila sam se. I čini se kao da je podsvest sve potisnula. Kao da zatvoriš oči, ponovo ih otvoriš, i već si u Moskvi.

„Iznajmljena garsonjera sa bubašvabama u kojoj živi nas četvoro: mama, tata, ja i moj mlađi brat.

„Zatim se mama razvela od tate i dovela troje dece svog brata da žive sa nama".

Manjižina porodica okrenuta je kulturi i umetnosti - njen deda bio je poznati tadžički pisac i novinar, a majka je modna kreatorka.

„Kada smo živeli u Tadžikistanu moja mama je bila prava zvezda. Zvali su je da učestvuje na izboru za Mis sveta, imala je odličan glas i divno je pevala.

„Međutim, morala je da radi i nije otišla ni na jedno takmičenje, a sa 16 godina šila je fantastičnu modernu garderobu.

„Kod nje su dolazile žene ministara i predsednika: želimo samo vaše odelo, vašu suknju! Zarađivala je jako dobro", priča pevačica.

„Mi u porodici imamo veoma jake žene, koje su mnogo toga radile i danas rade.

„Moja prabaka bila je jedna od prvih žena u Centralnoj Aziji koja je skinula burku i izjavila da će raditi.

„Verovatno se to prenosi genetskim putem sa generacije na generaciju", govorila je ona.

Ljubav prema muzici porodica joj je usadila još u detinjstvu.

„Oni su u mladosti bili pravi hipici i poštovaoci mode, ložili se na Džonana Lenona i Joko Ono, sakupljali ploče, a Pink Flojd i grupa Kvin su nam bili kao ikone", priča.

Pevačica je o vlastitoj porodici pisala i na društvenim mrežama.

Danas je rođendan mom voljenom ujaku, objavila je Manjiža na Instagramu.

On mi je, zapravo, više od ujaka, on je moj tata. On je još i umetnik, i čovek koji se upušta u neverovatne poduhvate.

Na primer, prošle godine posadio je 2.500 ruža u bašti i svako jutro ih je negovao, bez obzira na to što Moskva ima otprilike četiri topla dana godišnje.

U pedesetoj je započeo karijeru fotografa, i već je učestvovao na velikom broju izložbi i objavljivao radove u knjigama.

On je dobar i talentovan.

I upravo je on napravio ovu naslovnu stranu za mene.

Srećan rođendan Akmale Tadžieviču.

Volim vas.

Manjižino interesovanje za muziku prva je primetila njena baka.

Upravo je ona insistirala da Manjiža rano krene na časove pevanja.

„Pevala sam od pete godine, i baka je sve vreme govorila kako treba da postanem pevačica", priča.

„Baka je u Tadžikistanu izdavala stan, odvajala novac u kovertu i slala ih u Moskvu.

„Na koverti je pisalo 'Za časove moje devojčice'. I mama me je vodila na časove pevanja, padajući s nogu od umora, a cena jednog časa u tom trenutku bila je 50 dolara."

Pobedu na izboru za pesmu Evrovizije, Manjiža je posvetila svojoj baki koja je uvek verovala u njen uspeh, piše agencija TASS.

Baka pevačice preminula je pre deset godina.


Muzika: Kako su gitare promenile život dece sa ulica Avganistana


„Pevačica previše muslimanskog imena"

Manjižu su primetili u muzičkoj industriji kada je imala 15 godina.

Sredinom 2000-ih, muzički producenti prognozirali su da njeno ime i izgled mogu da postanu prepreka njenoj promociji, sugerišući joj da scena zahteva određene standarde, sećala se ona.

„Počeli su da menjaju moj izgled", rekla je.

Kosu su joj ofarbali u svetliju boju, neobičnu odeću koju je ona volela da nosi zamenili ženstvenom odećom i osmislili joj pseudonim Ru.Kola.

Ruski radio savetovao joj je da uzme pseudonijum, jer su njeno pravo ime smatrali „previše muslimanskim", priznaje Manjiža.

Manjiža je ubrzo napustila projekat Ru.Kola i počela samostalno da se bavi muzikom.

Početkom 2010. godine, hip-hop grupa Assai pozvala ju je da nastupi na njihovom koncertu, a zatim i da dođe u Sankt Petersburg da snime zajednički album.

Nekoliko godina živela je u Londonu i pokušavala tamo da se bavi muzikom, ali se na kraju vratila u Moskvu.

Kroz svoj rad više puta se osvrtala na temu svog nacionalnog identiteta.

Krajem 2019. godine, objavila je pesmu „Nedovoljno Slovenka", koja je bila nadahnuta stereotipima o migrantima, francuskim filmovima crnog talasa i bolivudskom kinematografijom devedesetih godina.

Manjiža u spotu spasava izbeglice od zlikovca koji pokušava da otme njihove nacionalne crte.

Spot za pesmu Nedovoljno Slovenka

Širim krila po navici, nisam dovoljno Slovenka, nisam dovoljno Tadžikistanka", kaže stih pesme.

„Jasno mi je da sam doživela mimikriju, želela sam da budem dobro prihvaćena, što je značilo da moram da govorim na idealnom ruskom jeziku, zato sam se trudila pet puta više nego moji vršnjaci, koji su se ovde rodili", ispričala je pevačica u intervjuu koji je prošle godine dala za list Komersant.

„Bilo mi je jasno da moram da radim 50 puta više da bi zaradila novac, koji će mi pružiti normalan status u društvu.

„I dok sam pokušavala sve to da postignem, sebe sam maksimalno istrošila.

„U nekom trenutku sam shvatila: nije mi ostao akcenat, ne nosim nacionalnu odeću, čupam spojene obrve, nisam htela da me to predstavlja kao Tadžikistanku,jer je to odmah menjalo odnos prema meni.

„I bilo mi je jako žao što sam se tako predano menjala", navela je.

„A sada sve radim obrnuto - za koncert iscrtavam obrve tradicionalnom tehnikom i oblačim narodnu nošnju".

Rad sa izbeglicama

Manjižina porodica koja je došla u Moskvu iz Tadžikistana 1993. godine iz ličnog primera zna kako izgledaju problemi sa kojima se sreću oni koji dođu.

Ona kaže da po dolasku u Rusiju nisu imali ni državljanstvo, ni status izbeglica.

Rusko državljanstvo Manjiža je dobila kada je imala 14 godina.

„Kasnije sam se pitala kako su me uopšte upisali u vrtić i školu bez državljanstva.

„Ispostavilo se da je mama nalazila novac, kako bi podmitila da me prime u vrtić, i kako bi podmitila da me prime u školu - drugačije nije moglo", priča ona.

U vrtiću i u školi buduća pevačica stalno se susretala sa rasizmom.

„Kada su me u vrtiću nazivali crnoguzom dolazila sam kući i ponavljala tu reč.

Mislila sam da je to neka strava reč, nisam znala šta to znači."

Prema njenim rečima i sada se deca migranata susreću sa tim istim problemima, sa kojima se ona susretala devedesetih.

„Bukvalno juče, moj sestrić je došao iz škole i rekao da ga svi drugari iz razreda nazivaju taksistom i još mu svi kažu da je crnoguz.

„On ide u treći razred i ima sve petice, rodio se i živi u Moskvi, pametan je i dobar dečak.

„Baš sam se uznemirila. Bilo mi ga je jako žao. Toliko godina je prošlo a ništa se nije izmenilo.", rekla je ona u decembru 2020. godine.

Manjižina porodica je već godina angažovana u radu sa izbeglicama.

„Imamo veliko iskustvo sa migracijom. Kada je izbio rat u Tadžikistanu, bili smo i unutrašnje izbeglice i emigranti.

„Taj put nam je omogućio da shvatimo sa kakvim teškoćama mogu da se susretnu ljudi koji su ostali bez doma", ispričala je.

Maniža se bavila i drugim društveno-angažovanim projektima, pokušavla je da radi sa mladim bendovima.

„Moja mama često pomaže porodicama iz Tadžikistana, počeli su da je zovu telefonom i traže pomoć", rekla je pevačica, kometarišući probleme sa kojima su se izbeglice suočavale tokom pandemije.

„Kontaktirali smo kancelariju Visokog komesarijata OUN za izbeglice u Rusiji i pitali kakva je opšta situacija.

„Odgovorili su da ogroman broj izbeglica nema čak ni hranu.

„Predstavili su nam realnu sliku, to je bila procena kojoj smo mogli da verujemo.

„A mi smo udružili resurse sa nekim organizacijama i ljudima, tražeći načine da pomognemo određenim porodicama",

Pre otprilike godinu i po dana, Manjižu je kontaktirao integrativni centar za decu izbeglica i migranata Ravnopravna deca, koji pomaže toj deci da se upišu u školi i nauče ruski jezik.

Za ovaj centar Manjiža je napravio foto projekat „Zajednička nit" sa fotografijama dece migranata.

Ubrzo nakon toga, pevačicu je kontaktirala Agencija UN za izbeglice.

Posle godinu dana rada sa UN na izbegličkim pitanjima, Manjiža je postala ruski ambasador dobre volje kancelarije Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).

„Učestvovala sam na različitim forumima koji su bili posvećeni temi nasilja nad ženama i decom, podržavala sam akcije i kampanje Agencije na teritoriji Rusije", priča.

„U Moskvi sam posećivala izbeglice iz Avganistana, pričala sa njima i njihovim ćerkama.

„Generalno gledajući, ovaj predlog od strane UN za mene je na kraju otvorio formu u kojoj moj rad može da dopre do stvarnih ljudi u teškoj situaciji.

„Često socijalni rad umetnika izaziva skepsu. Međutim, kada ti radiš zajedno sa UN onda je odnos drugačiji", priznaje.

Rad sa žrtvama porodičnog nasilja

„Važno mi je još da pomažem devojčicama i ženama da se ne boje da budu ono što jesu", ispričala je pevačica za Komersant.

„Putem Instagrama dobijam brojne poruke od devojčica iz Tadžikistana, Uzbekistana i Kirgistana.

„One pišu o nasilju od strane muškaraca, o svom očaju. Na primer: „Otac nas stalno bije, moja mama ne želi da izađe iz takvog odnosa, zato što joj pričaju kako treba da trpi, dok ne uda svu decu i da se pravi se da su skladna porodica. Ja ih usmeravam na ove ili one fondacije",

Manjiža mnogo priča o problemima porodičnog nasilja, kako kroz svoje stvaralaštvo, tako i na Instagramu.

Početkom 2019. godine ona je izdala klip za pesmu Mama, koja govori o odrastanju i borbi sa porodičnim nasiljem.

Na dan objavljivanja videa, ona je takođe najavila lansiraanje aplikacije Silsila, pomoću koje će žene u Rusiji moći da prijave nasilje pritiskom na dugme za paniku i kontaktirati najbliži krizni centar za pomoć.

Prema njenim rečima u početku projekat je trebalo da ima sponzora ali je sponzor potom odbio saradnju.

Njena porodica je uložila lična sredstva u aplikaciju.

Pevačica nije navela sumu, ali je izvor časopisa Forbs rekao da je projekat njenu porodicu koštao sedam miliona rubalja.

Aplikacija je izazvala brojne komentare u ruskoj javnosti.

Dok su neke javne ličnosti hvalile projekat na društvenim mrežama, druge su je optuživali za plagijat.

Na primer, šef Fondacije „Ne nasilju" Ana Rivina, primetila je da je Manjižina aplikacija slična onoj koju je Fondacija lansirala tri godine ranije.

Na leto 2019. godine Manjiža je na svom Instagram profilu podržala sestre Hačaturijan, koje su optužene za ubistvo oca koji ih je godinama zlostavljao.

„Bila sam povređena kao dete: dok veliki brendovi i industrija potenciraju 'pozitivnost' u realnom životu sestre Hačaturijan ubijaju oca, pošto im niko nije pokazao da postoji drugi izlaz, a nije tako teško ukazati na njega", napisala je ona.


Sestre Hačaturijan: Suđenje za ubistvo koje je šokiralo Rusiju


Manjiža se otvoreno protivi i standardima lepote koje je društvo nametnulo.

Ona je 2017. pokrenula fleš mob na Instagramu.

Modna industrija zahteva savršenu kožu, savršen osmeh, savršenu težinu.

Izsmislila retuširanje, bjuti blender i hijaluronsku kiselinu.

Industrijo, ja sam bila tvoj klijent: koristila sam fejstjun, išla na konsultacije kod plastičnih hirurga i skoro se odlučila za operaciju.

Industrijo, ko si ti? Ti si mi**** (dozlogrdila).

Ja sam ja, i sviđa mi se moja koža, moji nabori, moj celulit. Industrijo, gubiš publiku, napisala je Maniža.

U jednom intervjuu je priznala da se ne slaže sa medijima oko izbora fotografij i da uvek zahteva da se njene fotografije ne fotošopiraju.

Pevačica takođe otvoreno podržaava LGBT zajednicu.

U leto 2019. godine ona se snimala za projekat publikacije „Otvoreno" u znak podrške LGBT osobama.

Prošle jeseni, bila je specijalni gost Kvirfesta u Sankt Petersburgu.

Međutim, posle objave na Instagramu u znak podrške LGBT zajednici, nekoliko hiljada fanova ju je otpratilo.

Ona je ovako reagovala na to:

Kada ste otvoreni, stičete publiku koja je tvoja zato što si ti ono što jesi.

Da, oni nešto ne prihvataju.

I posle projekta sa LGBT osobama, i nakon projekta o porodičnom nasilju, i nakon projekta o lepoti i samoprihvatanju, bilo je mnogo negativnih, ponekad agresivnih komentara.

Ali, sve je bolje nego da lažete.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas