Svemirska istraživanja

Kina lansirala prvi modul nove svemirske stanice

Modul Tianhe - koji ima i kabine u kojima mogu da borave članovi posade - poletjela je sa Vjenčang svemirskog lansirnog centra na raketi Long Marč 5B. Kina se nada da će nova stanica početi rad do 2022. godine

3208 pregleda 0 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Kina je lansirala glavni modul sa nove stalne svemirske stanice, što je poslednji korak u ambicijama Pekinga da uđe u svemirsku trku.

Modul Tianhe - koji ima i kabine u kojima mogu da borave članovi posade - poletela je sa Venčang svemirskog lansirnog centra na raketi Long Marč 5B.

Kina se nada da će nova stanica početi rad do 2022. godine.

Jedina svemirska stanica koja trenutno postoji u orbiti je Međunarodna svemirska stanica, iz koje je Kina isključena.

Kina se kasnije uključila u istraživanje svemira.

Tek 2003. poslala je prvog astronauta u orbitu, što je stavlja na treće mesto u trci, posle Sovjetskog Saveza i Amerike.

Do sada Kina je već dva puta slala svemirske stanice u orbitu.

Tjangong 1 i Tajngog 2 bile su probni modeli, jednostavniji koji su omogućavali astroanutima da u njima borave relativno kratak vremenski period.

Novi 66 tona težak multimodul Tjangonga bi trebalo da bude u funkciji bar 10 godina.

Tinhe je njegovo samo jezgro.

Dugačak je 16,6 metara i širok 4,2 metra.

Pružaće snagu i pogon, a sadrži i tehnologiju koja omogućava da se u stanici živi što je neophodno za boravak astronauta.

Peking planira da pošalje najmanje 10 sličnih letelica, koje će dopremiti svu dodatnu opremu u orbitu pre nego što se cela svemirska stanica završi sledeće godine.

Biće udaljena od Zemlje 340 do 450 kilometara.

Reuters

U jedinoj postojećoj Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS) sarađuju Rusija, Amerika, Kanada, Evropa i Japan.

Kina je blokirana i ne može da učestvuje.

Planirano je da se projekat MSS završi do 2024, što bi moglo da dovede do toga da Tjangong ostane jedina svemirska stanica u Zemljinoj orbiti.


Analiza Stiven MekDonel

BBC dopisnik iz Kine

Kineski svemirski program postao je neizostavan u državnim propagandnim spotovima, a zašto i ne bi?

Posle ubrzanog sustizanja ostalih nacija danas su im ambicije iznad Zemlje.

Pošto nije mogao da postane deo Međunarodne svemirske stanice, Peking je odlučio da napravi sopstvenu.

Kada Tjangong stanica počne sa radom - moguće već sledeće godine - iako će biti četiri puta manja od međunarodne stanice, ali nijedna druga zemlja neće imati sopstvenu svemirsku laboratoriju u orbiti.

Ovde se govori o misiji na Mars i stanici na Mesecu sa Rusijom..

Može se napraviti i paralela sa svemirskom trkom tokom Hladnog rata: kada se legitimne ambicije naučnika pomešaju sa nepoverenjem na međunarodnom planu, mogućom militarizacijom svemira, tad se ključni projekti proglase za polazne tačke i služe da opravdaju trošenje velike količine novca.


Kineski „svemirski san"

Čen Lan, analitičar koji prati kineski svemirski program, rekao je novinskoj agenciji AFP da je ovaj projekat „velika stvar".

„Ovo će biti najveći projekat međunarodne svemirske saradnje za Kinu tako da je vrlo značajan", rekao je Čen.

Kina proteklih godina nije krila svemirske ambicije.

Uložila je značajna sredstva u to i 2019. postala prva država koja je poslala bespilotnu letelicu na udaljeniju stranu Meseca.

Predsednik Si Đinping podržao je ove svemirske težnje, a državni mediji redovno izveštavaju o kineskom „svemirskom snu" kao jednom od koraka na putu ka „nacionalnom podmlađivanju".


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas