Žene i arapski svijet

"Sakaćenje ženskih genitalija bilo je moja nagrada za uspjeh u školi - moju ćerku ne dam"

U konzervativnoj muslimanskoj zajednici u Egiptu, naročito u ruralnim krajevima, žene se smatraju „nečistima" i „nespremnima za brak" ako se na njima ne sprovede žensko obrezivanje

14238 pregleda 1 komentar(a)
Foto: Jilla Dastmalchi
Foto: Jilla Dastmalchi

„Čvrsto su me držale, a ona mi je odsekla taj deo tela - nisam imala pojma zbog čega.

„Bila je to prva trauma u mom životu: nisam znala šta sam skrivila tim staricama - koje sam, inače, volela - da se tako ostrve na mene, rašire mi noge i povrede me.

„U psihološkom smislu to je za mene bilo kao da sam doživela nervni slom."

Lejla (nije njeno pravo ime) imala je samo 11 ili 12 godina kad je bila podvrgnuta sakaćenju ženskih genitalija.

U konzervativnoj muslimanskoj zajednici u Egiptu, naročito u ruralnim krajevima, žene se smatraju „nečistima" i „nespremnima za brak" ako se na njima ne sprovede žensko obrezivanje.

Ova praksa je u Egiptu zabranjena posle 2008. godine - lekari mogu da dobiju kaznu od čak sedam godina zatvora ako budu proglašeni krivim za izvođenje ovih zahvata.

Svako ko ga zatraži može da završi i do tri godine u zatvoru.

Ali ova zemlja i dalje ima jednu od najviših stopa sprovođenja ove prakse na svetu.

Često se izvodi pod izgovorom „plastične hirurgije", prema rečima Redea Eldanboukija, pravnika za ljudska prava koji vodi centar za besplatnu pravnu borbu u ime žena.

Ženski centar za podučavanje i pravnu svest (VCGLA) iz Kaira do sada je pokrenuo oko 3.000 slučajeva u ime žena i dobio 1.800 njih, među kojima i najmanje šest slučajeva sakaćenja genitalija.

Možda izgleda kao da je zakon na njihovoj strani, ali ostvariti pravdu nešto je sasvim drugo.

Čak i ako budu uhvaćeni, sudovi i policija su veoma popustljivi prema počiniocima, kaže Eldanbouki.

On je za BBC ispričao kako centar vodi kampanju protiv ove prakse i upoznao nas je sa tri žene koje su govorile o ličnom iskustvu i zašto žele da zaštite narednu generaciju.

Lejlina priča: „Čvrsto su me držale i posekle… Nisam znala šta sam skrivila tim staricama"

Skoro tri decenije kasnije, taj sudbonosni dan i dalje je u Lejlinom živom sećanju.

Upravo je bila završila školsku godinu.

„Umesto da me nagrade za moje dobre ocene, moja porodica mi je dovela babicu, obučenu skroz u crno, zaključala me u moju sobu i opkolila", priseća se Lejla.

Tabu tema sakaćenja ženskih genitalija toliko je jaka kod nje da Lejla, 44-godišnja majka četvoro dece, ne želi čak ni da otkrije gde živi u Egiptu.

Njena baka i dve komšinice bile su među ženama koje su se okupile oko nje toga dana (komšinice često ugovaraju dolazak babice tako da ona istog dana obavi ritual i na njihovim ćerkama).

„Živeći na selu, držali smo kod kuće kokoške kao i svi ostali.

„Kad mi je ova žena odsekla taj deo tela, bacila ga je kokama, a ona su se okupile da ga pojedu", priseća se Lejla.

Od toga dana, Lejla više nije mogla da jede piletinu, čak ni da drži živinu u svom dvorištu.

„Bila sam dete i bio je raspust - želela sam samo da se igram i da se osećam slobodno, ali nisam mogla čak ni da hodam, sem ako jako ne raširim noge", kaže Lejla.

Lejli je trebalo mnogo vremena da shvati šta joj se desilo, ali kad je odrasla i udala se, kaže da je razumela posledice toga kad niste obrezani.

„Za seljane, žena koja nije obrezana automatski je grešnica, a obrezana žena je čestita žena.

„Koliko je to samo besmisleno? Kakve to veze ima sa uzornim ponašanjem? Oni slede tradiciju koju čak ni ne razumeju", kaže ona.

Kad je rodila prvu ćerku, Lejla nije želela da ona prođe kroz istu patnju, ali nije mogla da spreči muža da to ugovori.

Muž je želeo da udovolji svojoj porodici.

Ali kad su Lejline druge ćerke stasale da budu obrezane, ova praksa već je bila zabranjena u zemlji, a Lejla je gledala onlajn predavanja i TV reklame VCGLA-a.

Lejla je počela da pohađa predavanja Eldanboukija i ona su joj pomogla da smogne hrabrosti da zaštiti drugu ćerku.

Znala je za neke devojke iz svoje zajednice koje su iskrvarile na smrt posle ove viševekovne prakse.

„Zašto bih izložila ćerku takvom riziku? Zbog jedne zaostale tradicije?

„Oduvek sam znala da je to pogrešno, ali nisam imala argumente da ubedim i druge.

„I nisam morala da ubedim samo muža, morala sam da ubedim i svekra i svekrvu, kao i vlastitu porodicu.

„Svi su oni prošli kroz to, svi misle da je to u redu i prema meni se postavljaju kao 'šta ti misliš ko si ti pa želiš da menjaš svet'".

Dala je mužu ultimatum - odustani od bilo kakvih planova da obrežeš naše preostale ćerke ili te čeka razvod.

„Imamo četvoro dece i nije želeo da mora da odlazi od kuće", rekla je ona.

„Ali srce me boli za našom najstarijom ćerkom.

„Mnogo je krvarila i nisam mogla da je zaštitim. Nisam mogla čak ni da budem s njom kad se to desilo."

Šarifina priča: „Krvarila sam i hitno sam prebačena u bolnicu posle obrezivanja"

Šarifa (nije njeno pravo ime) imala je oko deset godina kad je njen otac odlučio da je obreže.

„Moja majka je bila protiv toga da prođem kroz sakaćenje genitalija kao ona tako da me je moj otac, koji je želeo da udovolji majci i sestri i dokaže da je gazda u kući, odveo kod lekara ne rekavši joj."

Šarifa misli da je lekar koristio lokalnu anesteziju, što nije uobičajena praksa prema svedočanstvima koje je čuo BBC.

„Plakala sam i nisam mogla da razumem zašto bi moj otac želeo to da mi uradi.

„Nisam razumela šta se dešava, ali sam bila nervozna zato što sam razgolitila taj deo tela pred doktorom - sve u vezi s tim delovalo je pogrešno."

„Upotrebio je nešto nalik igli i osetila sam blagi ubod.

„Počela sam obilato da krvarim i morali su hitno da me prevezu u bolnicu", priseća se Šarifa.

„Moj otac se uplašio i morao je da ispriča mojoj majci - osećao se krivim ako mi se nešto strašno desi."

„Moja majka - koja je imala bolesno srce i visok krvni pritisak - kad je čula vest, na licu mesta je pala u nesvest", priseća se ona.

„Prebačena je u istu bolnicu gde sam bila i ja, i tamo umrla. Sada živim sa bakom sa majčine strane."

Šarifin otac se ponovo oženio posle smrti njene majke.

„Šalje mi novac. Insistirala sam da studiram pravo zbog svog i iskustva moje majke."

Zajedno sa prijateljicama, Šarifa je takođe pohađala radionice o ukazivanju na problem sakaćenja ženskih genitalija i predavanja koje su držali Eldanbouki i njegov tim.

„Želim da se specijalizujem za ukazivanje na štetnost sakaćenja ženskih genitalija", kaže Šarifa.

Eldanbouki kaže da ima još mnogo toga da se uradi.

Jedan lekar je 2013. godine poslat u zatvor na tri meseca zato što je obrezao genitalije trinaestogodišnjoj devojčici.

Eldanbouki se sreo sa devojčicinom majkom i lekarom koji to uradio.

„Ljudi veruju tom lekaru. On obavlja hirurške zahvate za dva dolara.

„On kaže da to radi da bi zadovoljio boga", kaže Eldanbouki.

„Lekar kaže da nije počinjen nikakav zločin. On kaže da je imala izraslinu između nogu, a on se bavi plastičnom hirurgijom, a ne sakaćenjem genitalija."

Pravnik kaže da čak i nakon što je devojka umrla od posledica sakaćenja, njena majka je i dalje insistirala da nije učinila ništa loše.

„Otišli smo do njene majke i pitali je: 'Da je vaša ćerka još živa, da li biste je i dalje slali na obrezivanje?'

„Majka je odgovorila: 'Da, zato što kad obavite obrezivanje, ona je spremna za udaju.'"

Džamilina priča: „Plašila sam se babice posle obrezivanja - mislila sam da će mi to ponovo uraditi"

Džamila (nije njeno pravo ime), 39, obrezana je kad je imala devet godina.

„Bio je letnji raspust i moja majka je dovela staru babicu i dve naše komšinice.

„Pripremila je sve i ostavila me samu s njima u sobi", priseća se Džamila.

„Ušla sam, one su mi skinule šorc i svaka me je uhvatila za nogu.

„Babica je imala mali nož kojim je isekla taj deo mene i to je bilo to", kaže ona.

„Moja majka nije bila prisutna zato što se suviše plašila da gleda šta se dešava."

Pored nepodnošljivog bola i psihološkog ožiljka koji je ostavio zahvat, Džamila kaže da ju je to iskustvo promenilo.

Pre toga je bila otvorena, hrabra i pametna u školi, ali to se promenilo posle operacije, kaže ona.

Posle toga počela je da izbegava odrasle žene.

„Nažalost, sretala sam tu babicu na putu do škole.

„Posle onoga što se desilo, počela sam da idem drugim putem da bih je izbegla. Mislila sam da će ponovo to da mi uradi."

Džamila i dalje oseća bol tokom seksa sa mužem.

„Život je dovoljno stresan, a seks ume da deluje kao teret.

„Možda ako bih uživala u njemu, makar bi mi to pomoglo da se malo opustim. Ovako je to samo još jedno mučenje."

Džamila je čvrsto rešila da njena ćerka ne prođe kroz isto iskustvo.

Pošto je pohađala nekoliko radionica VCGLA-a, čak je dovela Eldanboukija u svoju kuću da održi predavanje.

„Mislim da je on glavni razlog zašto sam uspela da izbegnem da se to uradi mojoj ćerki.

„I moj muž je prisustvovao predavanju, a njegova porodica je prestala da izvodi taj zahvat na njihovim malim ćerkama."

Za to vreme, Eldanbouki kaže da se suočava sa čestim uznemiravanjem i preprekama u svojoj kampanji protiv ove tradicije.

„Kad smo držali radionicu sa ciljem da ukažemo na ovu praksu, jedan čovek mi je prišao, pljunuo me i rekao: 'Ti samo želiš da pretvoriš naše ćerke u prostitutke, kao u Americi.'"

Ali već polako dolazi do promene, kaže Džamila.

„Vidim da broj ljudi koji to rade svojim ćerkama opada.

„Ispričala sam sve o tome ćerki koja je u prvom razredu srednje.

„Čak je podstičem da piše pismene zadatke o obrezivanju."

Džamilina ćerka sedela je pored majke i slušala dok je ova govorila za BBC.

Prema UN-ovoj agenciji za decu UNICEF, 87 odsto devojaka i žena starosti od 15 do 49 godina u Egiptu je obrezano, a 50 odsto Egipćana veruje da je to „religijska obaveza".

Ovaj članak napisan je uz pomoć Rima Fatelbaba iz BBC-ja na arapskom.

Ilustracije: Džila Dastmalki


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas