Muzika

Teremin - da li je ovo najčudniji instrument svih vremena

Izumljen pre 100 godina, prvi elektronski instrument na svetu inspirisao je revoluciju u tehnologiji zvuka koja je dovela do toga da Robert Mug izumi moderni sintisajzer, potpuno preobrazivši muzičku scenu

4334 pregleda 1 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Teremin nekad zvuči kao instrument iz Zemljine budućnosti ili iz nekog potpuno drugog sveta.

Njegova muzika kao da nastaje ni iz čega, note i tonovi se izvlače i manipulišu hipnotičkim pokretima ruke i prstiju kroz vazduh.

Upoznajte jedini muzički instrument koji se u potpunosti kontroliše bez fizičkog dodira.

Izumljen pre 100 godina, prvi elektronski instrument na svetu inspirisao je revoluciju u tehnologiji zvuka koja je dovela do toga da Robert Mug izumi moderni sintisajzer, potpuno preobrazivši muzičku scenu.

Teremin su koristili neka od najslavnijih imena u istoriji popularne muzike poput benda Led Cepelin u pesmi „Whole Lotta Love" i Rolingstonsi na psihodeličnim albumu iz 1967. godine Their Satanic Majesties Request.

Prisutan je i u glavnoj temi izuzetno popularne naučnofantastične serije Zvezdane staze.

A teremin danas inspiriše novi talas umetnika, dok njegovu aktuelnu renesansu podstiču dokumentarci kao što je Teremin: Elektronska odiseja iz 1993. godine.

„Mislim da on ima ogroman neistraženi potencijal - a istovremeno je vizuelno očaravajući", kaže islandska muzičarka Hekla (puno ime Hekla Magnusdotir), koja na albumima kombinuje teremin i glas, najskorije na albumu Sprungur iz 2020. godine.

„Budući da sam klasično školovana muzičarka - učila sam da sviram čelo - teremin mi je delovao naprosto vanzemaljski."

Getty Images

Karolina Ejk je još jedna maestra na tereminu koja se trudi da skrene pažnju na ovaj jedinstveni instrument - i proširi njegov suviše oskudni repertoar novim kompozicijama, kao što je njena vlastita „Ocean" iz 2019. godine.

U međuvremenu, njen snimak iz 2014. godine koncerta za teremin Kalevija Ahoa Osam godišnjih doba, osvojio je nagradu za snimak godine u njenoj rodnoj Nemačkoj.

„Kad svirate teremin, to nekako deluje magično. Možda čak i kao da bacate čini", kaže Ejk za BBC.

„Nijedan drugi instrument ne možete da svirate bez fizičkog kontakta. Deo ste instrumenta, dirigujete vazduhom."

Sviranje teremina podrazumeva upravljanje elektromagnetnim poljima oko dve antene, zbog čega instrument liči na nekakvu čarobnu govornicu.

Svirači kontrolišu zvuke pokretima ruku i prstiju oko uspravne antene da bi podizali ili spuštali ton, ili iznad i ispod kružne antene da bi kontrolisali njegovu jačinu.


Pogledajte video: Ringo Star u životinjskom svetu


Od nauke do muzike

Teremin je oko 1920. godine izumeo ruski fizičar Lev Sergejevič Termen - kasnije slavan kao Leon Teremin.

Rođen 1896. godine u Sankt Petersburgu, iskazao je inženjerski talenat još kao dete, navodno rastavljajući i ponovo sastavljajući satove i druge mehaničke sprave u sedmoj godini, kao i izgradivši astronomsku opservatoriju u petnaestoj.

Getty Images

On je 1920. godine izumeo mašinu čija je namena bila da upotrebi potpuno novu tehnologiju radio talasa za merenje nekih svojstava gasa.

Ali on je otkrio da njegov aparat emituje neobičan podrhtavajući ton, koji je mogao da oblikuje pomeranjem ruku u blizini opreme.

Školovani čelista, Teremin je odmah prepoznao potencijal svog otkrića i rešio da izgradi potpuno nov instrument.

U intervjuu iz 1989. godine sa muzikološkinjom Olivijom Matis, on je izjavio: „Nisam bio zadovoljan postojećim mehaničkim instrumentima, kojih je bilo mnogo.

„Svi su bili zasnovani na osnovnim načelima i fizički nisu bili mnogo dobro izvedeni.

„Želeo sam da napravim potpuno drugačiju vrstu instrumenta…

„Stoga sam preobratio elektronsku opremu u muzički instrument koji će pružiti mnogo više mogućnosti."


Pogledajte video: Ima 96 godina, ne vidi a svira klavir


Nastup za Lenjina i Ajnštajna

Teremin je predstavio instrument u Kremlju Vladimiru Lenjinu 1922. godine i u Berlinu Albertu Ajnštajnu 1927. godine, a onda je krajem dvadesetih očarao publiku širom sveta.

Posle nastupa iz 1927. godine u Rojal Albert Holu tokom kog su na tereminu izvedene kompozicije Šuberta i Glinke, časopis Mjuzikl standard napisao je: „Ljudski glas, violina, viola, čelo, bas i kontrabas, kornet, truba, trombon, saksofon, orgulje i skoro svaki drugi instrument koji vam padne na pamet poraženi su na vlastitom terenu ovim jednim prostim uređajem."

Ubrzo posle toga, Teremin je preleteo Atlantik, dobivši na raspolaganje studio u Zapadnoj 54. ulici u Njujorku.

Getty Images

Postao je magnet podjednako za kompozitore kao i za naučnike; Ajnštajn, strastveni violinista, koristio je sobu u kući koju je Teremin iznajmio za istraživanje veze između muzike i geometrije.

„Dao sam mu radnu sobu, ne mnogo veliku. Našao sam mu pomoćnika, jednog od mojih kolega koji je bio slikar, da mu pomogne da crta skice, i on bi dolazio i radio svoj posao.

„Viđao sam ga mnogo puta, vrlo često", rekao je Teremin u intervjuu sa Matis iz 1989. godine.

Pored naučnih otkrića, pronalazač je kovao planove i kako da se obogati.

„Ljudi će naučiti da ga sviraju bez previše teškoća", predviđao je dok je govorio o svom instrumentu.

Sanjao je o tome da teremin uvede u svaki dom - „prodavan i pravljen po ceni radio prijemnika sa tri elektronske cevi".

Stvari, međutim, naredne decenije nisu pošle po planu.

Iako su njegovi američki koncerti bili senzacija i nuđene su mu ogromne sume novca za prava na masovnu proizvodnju novog instrumenta, njegov san srušio se na jednoj prostoj činjenici - teremin je zapravo veoma teško umešno svirati.

Muzika koja dolazi niotkuda

Nijedan drugi instrument ne zahteva toliku kontrolu nad telom izvođača.

Ne postoje dirke ili pragovi koja bi mogli da se koriste kao referentna tačka za sviranje nota.

Pored dobre dubinske percepcije, izvođaču je potreban još i istančan sluh za postizanje konkretnih nota.

On mora da kombinuje opuštene pokrete tela s izuzetnom mentalnom usredsređenošću.

Za razliku od tradicionalnih muzičara, svirači teremina oslanjaju se na tehnike fizičkog i emotivnog izražavanja, više nalik glumcu koji izlazi na scenu da odigra neku složenu ulogu.

Getty Images

To objašnjava zašto na svetu ima toliko mala virtuoza na tereminu, kao i zašto svaki od njih poseduje vlastiti izvođački stil - baš kao što postoji mnogo različitih načina da se odigra Hamlet.

„Svaki sa sobom nosi vlastiti stil i tehniku", objašnjava Hekla Magnusdotir.

„Pošto ne postoji sistemsko školovanje za sviranje ovog instrumenta, on podstiče na mnogo raznovrsniji pristup, što je jedna od glavnih stvari koja me je uopšte i privukla njemu."

Ta sloboda obuhvata i način pisanja kompozicija za teremin - Magnusdotir je razvila vlastitu znakovnu notaciju, ali drugi svirači pišu kompozicije koje više liče na naučne dijagrame ili apstraktno slikarstvo.

„Svaki izvođač unosi jedinstvenu ličnost u teremin i te razlike umeju da budu prilično suštinske, gotovo kao nekakav zvučni potpis", kaže Čarli Drejper, vodeći britanski svirač teremina koji nastupa i solo, i sa svojim orkestarskim kolektivom Retrofonika.

„Moguće je prepoznati individualne izvođače samo na osnovu svojstava kao što su fraziranje ili vibrato."

U međuvremenu, Ejk je smislila vlastitu tehniku sviranja, koju je izložila u knjizi iz 2006. godine Umeće sviranja teremina.

Getty Images

Drugi izvođači su takođe obogatili sviranje teremina vlastitim metodama, kao što je, na primer, „hodajući bas" Pamelije Kerstin.

Iako je težina sviranja njegovog instrumenta osujetila Tereminove planove da se obogati, ovaj izuzetni čovek nastavio je uspešan izumiteljski niz tokom čitavih tridesetih, od pravljenja ranih ritam mašina do stvaranja novih radarskih instrumenata za američke letelice.

Zatvorska kazna za pronalazača

Ali kako su ratni oblaci počeli da se nadvijaju nad horizontom, Teremin je iznenada opozvan u Rusiju, i sovjetski agenti su ga otpremili nazad u septembru 1938. godine.

Prema njegovom biografu Albertu Glinskom, Kremlj je podsticao Tereminov ostanak u SAD: zvanično radi predstavljanja sovjetske tehnologije, ali zapravo da bi mu omogućili da se bavi industrijskom špijunažom.

Kad je stigao kući, umesto da bude dočekan kao genije, Teremin je postao žrtva Staljinovih političkih čistki.

Bačen u poseban zatvor za naučnike u Sibiru, među njegove tamošnje izume spada jedan od najslavnijih uređaja za prisluškivanje iz Hladnog rata, doživljen kao preteča tehnologije identifikacije putem radio frekvencije (RFID) - koji automatski prepoznaje i prati odašiljače prikačene za neki predmet i koristi se u nizu industrijskih operacija.

Nazvan prosto „Stvar", jedan od ovih uređaja za prisluškivanje bio je sakriven u drvenoj plaketi koja je visila na zidu u kancelariji američkog ambasadora u Sovjetskom Savezu sedam godina pre nego što je otkriven 1952. godine.

(Tvit iz Muzeja špijunaže sa slikom drvene plakete na koju je bio postavljen uređaj za prisluškivanje koji je izumeo Leon Teremin)

Po puštnju na slobodu 1947. godine, Teremin je nastavio da radi za državnu bezbednost pre nego što je krenuo da pravi elektronske muzičke instrumente u Moskovskoj konzervatoriji.

Vratio se u SAD tokom jedne posete 1991. godine, neposredno pre raspada Sovjetskog Saveza, tek tada saznavši na koji je sve način njegov instrument izvršio uticaj na popularnu kulturu.

Sablasna filmska muzika

Iako je zamišljen kao instrument za koncertne hale ili sviranje iz hobija kod kuće, jedinstveni zvuk teremina proizvodio je bizarne, vanzemaljske zvuke za veliki broj kriminalističkih, horor i naučnofantastičnih filmova iz četrdesetih i pedesetih.

Postao je stalni zvučni efekat za susret s vanzemaljcima, najslavnije u klasiku iz 1951. godine Dan kad je Zemlja stala (čiju je muziku komponovao Bernard Herman).

Među druga slavne primere, pored brojnih filmova B kategorije, spadaju Propali vikend i biblijski hit Deset zapovesti.

Oskarom ovenčana filmska muzika Mikloša Rože za film Alfreda Hičkoka iz 1945. godine Začaran još je jedan slavni primer upečatljive atmosfere dočarane uz pomoć teremina - koji je ostavio poseban utisak na Ejk.

„Obožavala sam da ga gledam kao dete i uvek bih se naježila kad bih čula tereminovu ulogu u njemu", otkriva ona.

Getty Images

Magnusdotir voli da istakne imena onih koji su izvodili holivudsku filmsku muziku, baš kao i njene kompozitore.

„Obožavam kako svira Semjuel Dž. Hofman u Danu kad je Zemlja stala. On postiže sjajnu atmosferu."

Ističe i savremeniji primer Lidije Kavine (ćerke Tereminovog nećaka) u Mašinisti iz 2004. godine.

A ostavio je traga i u drugim oblastima popularne kulture: glumac Kijanu Rivs je naučio da svira instrument za film Bil i Ted: Licem u lice s muzikom, najskoriji, treći deo iz trilogije.

Nemerljiv uticaj na istorijat elektronske muzike

Suprotno urbanoj legendi, međutim, teremin ne može da se čuje u hitu „Good Vibrations" Bič Bojsa, niti u filmskoj muzici za naučnofantastične serijale kao što su Ratovi zvezda ili Doktor Hu.

Uprkos tome, Ejk je početkom prošle godine počastila slušaoce emisije „In tjun" na BBC Radiju 3 upečatljivom obradom glavne teme za Doktora Hua na tereminu.

A njegov uticaj na istoriju elektronske muzike bio je nemerljiv.

Teremin - koji je umro 1993. u 97. godini - rekao je u intervjuu iz 1989: „Kad sam napravio prvi instrument… karakteristike zvuka koje je on mogao da proizvede nadmašivale su sve mogućnosti svih instrumenata koji su postojali u to vreme."

„I zato sam verovao da kompozitori treba da stvaraju novu muziku za ovaj novi zvuk… u tom pogledu, mislio sam da će doći do napretka u svetu instrumenata, baš kao i u svetu komponovanja."


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas