Stotine hiljada Palestinaca pobeglo ili protjerano iz domova

Izrael, Palestina i nasilje: Sve što treba da znate o dugogodišnjem sukobu

Između dvadesetih i četrdesetih godina 20. veka, pristizao je sve veći broj Jevreja - mnogi su bježali od progona u Evropi i tražili domovinu posle Holokausta u Drugom svjetskom ratu

6611 pregleda 7 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Broj poginulih i povređenih u Gazi i Izraelu raste u poslednjem talasu sukoba između Hamasa i Izraela.

Do nasilja je došlo posle mesec dana tokom kojeg su rasle napetosti, iako sukob između Izraela i Palestinaca traje decenijama.

Kako je sve počelo?

Sukob koji traje već 100 godina

Getty Images

Velika Britanija je preuzela kontrolu nad područjem poznatim kao Palestina pošto je Osmansko carstvo, koje je vladalo ovim delom Bliskog istoka, poraženo u Prvom svetskom ratu.

Područje su naseljavale jevrejska manjina i arapska većina.

Netrpeljivosti su počele da rastu kada je međunarodna zajednica dala Britaniji zadatak da u Palestini uspostavi „nacionalni dom" za Jevreje.

Jevreji su oblast smatrali pradomovinom, ali palestinski Arapi su takođe polagali pravo na zemlju i usprotivili se uspostavljanju „nacionalnog doma".

Getty Images

Između dvadesetih i četrdesetih godina 20. veka, pristizao je sve veći broj Jevreja - mnogi su bežali od progona u Evropi i tražili domovinu posle Holokausta u Drugom svetskom ratu.

Sve češće je dolazilo do nasilja između Jevreja i Arapa, ali i do napada na britansku upravu.

Ujedinjene nacije (UN) su 1947. godine izglasale da se Palestina podeli na dve države, jevrejsku i arapsku, a Jerusalim je postao međunarodni grad.

Taj plan su prihvatile jevrejske vođe, ali ga je arapska strana odbila i plan nikada nije sproveden.

Getty Images

Stvaranje Izraela i „Katastrofa"

Pošto nisu uspeli da reše problem, Britanci su otišli 1948. godine, a jevrejske vođe proglasile su stvaranje države Izrael.

Mnogi Palestinci su se usprotivili i počeo je rat.

Učestvovale su i vojske susednih arapskih zemalja.

Stotine hiljada Palestinaca pobeglo je ili je proterano iz domova za vreme ovog sukoba.

Ovaj događaj Palestinci nazivaju Al Nakba ili „Katastrofa".

Do trenutka kada su se borbe završile primirjem naredne godine, Izrael je kontrolisao veći deo teritorije.

Jordan je zauzeo teritoriju koja je postala poznata kao Zapadna obala, a Egipat Gazu.

Jerusalim je bio podeljen između izraelskih snaga na zapadu i jordanskih na istoku.

Kako nikada nije došlo do mirovnog sporazuma - svaka strana je krivila drugu - decenije koje su usledile donele su nove ratove i sukobe.

Getty Images

Kako mapa izgleda danas

U ratu 1967. godine, Izrael je okupirao istočni Jerusalim i Zapadnu obalu, kao i veći deo sirijske Golanske visoravni, Gazu i egipatsko Sinajsko poluostrvo.

Većina palestinskih izbeglica i njihovih potomaka živi u Gazi i na Zapadnoj obali, kao i u susednim državama Jordanu, Siriji i Libanu.

Ni njima, ni njihovim potomcima Izrael nije dozvolio da se vrate kućama - izraelske vlasti tvrde da bi to preplavilo zemlju i ugrozilo njeno postojanje.

Izrael i dalje zauzima Zapadnu obalu. Iako se vojska povukla iz Gaze, UN i dalje ovu oblast smatraju delom okupirane teritorije.

Izrael za ceo Jerusalim tvrdi da je njihov glavni grad, dok Palestinci proglašavaju istočni Jerusalim za glavni grad buduće palestinske države.

Sjedinjene Američke Države (SAD) su jedna od samo nekolicine zemalja koje su priznale pretenzije Izraela na ceo grad.

U poslednjih 50 godina, Izrael je sagradio naselja na ovim prostorima, gde sada živi više od 600.000 Jevreja.

Palestinci kažu da su ta naselja nezakonita prema međunarodnom pravu i da predstavljaju prepreku miru, ali Izrael to negira.

Šta se sada dešava?

Netrpeljivosti su često velike između Izraela i Palestinaca koji žive u istočnom Jerusalimu, Gazi i na Zapadnoj obali.

Gazom vlada palestinska ekstremistička organizacija Hamas, koja se godinama borila protiv Izraela.

Izrael i Egipat čvrsto kontrolišu granice Gaze kako bi zaustavili dopremanje oružja Hamasu.

Palestinci u Gazi i na Zapadnoj obali tvrde da pate zbog izraelskih akcija i brojnih ograničenja.

Izraelska vlada navodi da samo deluje kako bi zaštitila državu od palestinskog nasilja.

Situacija se zaoštrila od početka svetog muslimanskog meseca Ramazana sredinom aprila, uz brojne noćne sukobe između policije i Palestinaca.

Pretnja iseljavanjem određenih palestinskih porodica iz istočnog Jerusalima takođe je dovela do rasta napetosti.

Šta su najveći problemi?

Postoji niz pitanja oko kojih Izrael i Palestinci ne mogu da se slože.

Ona se tiču sudbine palestinskim izbeglica, jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, kao i načina na koji dve strane treba da dele Jerusalim.

Ipak, možda najteže pitanje od svih je da li bi palestinska država trebalo da bude stvorena pored Izraela.

Mirovni pregovori se povremeno vode više od 25 godina, ali do sada nisu doveli do trajnog rešenja sukoba.

Šta nosi budućnost?

Ukratko, situacija se neće uskoro rešiti.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu nazvao je najnoviji mirovni plan, koji su pripremile Sjedinjene Američke Države dok je Donald Tramp bio predsednik, „sporazumom veka".

Ipak, Palestinci su ga odbacili kao jednostran i nikada nije zaživeo.

Obe strane će morati da se dogovore oko bilo kojeg budućeg mirovnog sporazuma kako bi rešile složena pitanja.

Dok se to ne dogodi, sukobi će se nastaviti.


Pogledajte video o izraelskoj aneksiji Zapadne obale


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas