svake godine oko 80 miliona trudnoća neželjeno

Seks, nauka i tehnologija: Potraga za tehnologijom izrade savršenog kondoma

Kad se koriste pravilno, kondomi mogu da budu i do 95 odsto efikasni u spriječavanju prenošenja HIV-a, pokazale su studije.

9014 pregleda 2 komentar(a)
Foto: AFP
Foto: AFP

Bio je vladar jedne od najranijih velikih civilizacija u Evropi pre oko 5.000 godina.

Ali po legendi, Minos kralj Krita imao je jedan problem - njegova sperma bila je otrovna.

Priča se da je nekoliko kraljevih ljubavnica skončalo posle seksa s njim jer je ejakulirao „zmije i škorpije".

Iako je to prilično neuobičajena venerična bolest, dovela je do onoga što se danas smatra prilično poznatim izumom.

Kralj Minos je prva zabeležena osoba u istoriji koja je koristila kondom.

Naime, zaštitna futrola bila je napravljena od kozje bešike, ali je štitila kraljeve partnerke tokom snošaja (iako je i dalje u toku debata da li je izum nosio sam kralj ili njegove ljubavnice).

Danas se, međutim, svake godine širom sveta proda skoro 30 milijardi kondoma.

Procenjuje se da je upotrebom kondoma od 1990. godine sprečeno oko 45 miliona infekcija HIV-a, prema organizaciji UNAIDS koju finansiraju Ujedinjene nacije. Ali ljudi se i dalje svakoga dana zaraze sa više od milion seksualno prenosivih bolesti, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

A procenjuje se i da je svake godine oko 80 miliona trudnoća neželjeno.

To je navelo mnoge stručnjake za javno zdravlje da insistiraju na tome da kondomi igraju još veću ulogu u sprečavanju širenja zaraze i u planiranju porodice.

Moderni muški kondomi od lateksa nude 80 odsto ili više zaštite od većine seksualno prenosivih bolesti.

Ova brojka pokriva i nepravilnu pa čak i nedoslednu upotrebu kondoma.

Kad se koriste pravilno, kondomi mogu da budu i do 95 odsto efikasni u sprečavanju prenošenja HIV-a, pokazale su studije.

AFP

Ali navesti ljude da pravilno koriste kondom i dalje je veliki izazov, tvrdi Vilijam Jarber, viši direktor Ruralnog centra za prevenciju side i seksualno prenosivih bolesti na Univerzitetu u Indijani, u Blumingtonu.

„Na osnovu našeg istraživanja, mnogi žele da koriste kondom ali imaju negativna iskustva s njegovom upotrebom, veruju u 'lošu reputaciju' kondoma ili ne znaju mnogo o njegovoj pravilnoj upotrebi i kako se koristi da bi osetili zadovoljstvo u seksu", kaže on.

Razni su razlozi zašto ljudi pružaju otpor upotrebi kondoma - verska osnova, loše seksualno obrazovanje i odbojnost prema osećaju koji pružaju.

Bušenje ili spadanje kondoma relativno su retki, ali se dešavaju - neke studije procenjuju da se dešavaju u između 1 i 5 odsto slučajeva - a to može da utiče na poverenje i to da li ih ljudi koriste.

To je na kraju dovelo do toga da istraživači počnu da traže načine kako da unaprede skromni kondom inovativnim materijalima i tehnologijama u nadi da će omogućiti da ih koristi što više ljudi.

Jedna ideja za jači kondom koja obećava koristi grafen - ultra-tanki jednostruki sloj atoma ugljenika koji su prvo otkrili naučnici ovenčani Nobelovom nagradom sa Univerziteta u Mančesteru, u Velikoj Britaniji, 2004. godine.

Aravind Vidžajaragavan, naučnik materijala sa Nacionalnog instituta grafena na Univerzitetu u Mančesteru, veruje da bi „najtanji, najlakši, najčvršći materijal sa toplotnom izolacijom" mogao da bude idealan za unapređenje svojstava kondoma.

AFP

Njegov tim dobio je grant od Fondacije Bila i Melinde Gejts 2013. godine u sklopu kampanje za razvoj inovativnog dizajna kondoma.

Ali grafen ne može sam da se pretvori u samostalne predmete, tako da je Vidžajaragavanov tim počeo da kombinuje grafen sa lateksom i poliuretanom.

„Grafen je materijal nano-razmera, koji je debeo samo jedan atom i širok nekoliko mikrometara", kaže on.

„Ali u tako maloj razmeri, to je najsnažniji materijal na planeti.

„Izazov je prebaciti tu snagu iz nano-razmera u makro-razmere, u kojoj koristimo predmete iz stvarnog sveta.

„To postižemo kombinujući snažne čestice grafena sa slabim polimerima, kao što su prirodni gumeni lateks ili poliuretan.

„Grafen potom predaje svoju snagu slabom polimeru da bi ga ojačao u nano-razmeri."

Ova kombinacija može da pojača snagu tankog sloja polimera za 60 odsto ili omogući kondomima da se prave 20 odsto tanjim a da zadrže današnju snagu, dodaje Vidžajaragavan.

Iako kondomi od grafena tek treba da postanu dostupni, njegov tim trenutno radi na komercijalizaciji inovativnog, ojačanog prezervativa.

Heritage Images/Getty

Druga grupa koja radi na tome da materijale koji se koriste za kondome napravi tanjim i jačim potiče sa Univerziteta u Kvinslendu, u Australiji.

Oni tamo prave kondome koji kombinuju lateks sa vlaknima iz australijske lokalne spinifeks trave.

Smola spinifeksa se u domorodačkim zajednicama Australije odavno koristi kao lepak kad prave alatke i oružje sa kamenim vrhom.

Istraživači su otkrili da mogu da pojačaju lateks nanocelulozom izvučenom iz samlevene trave.

Dobijeni omotač lateksa bio je 17 odsto jači i mogli su da se prave tanji kondomi.

Istraživači kažu da su uspeli da proizvedu kondom koji može da izdrži 20 odsto više pritiska na testu pucanja i može da se naduva 40 odsto više nego kondomi od lateksa koji su trenutno u prodaji.

Nasim Amiralijan, inženjer materijala sa Univerziteta u Kvinslendu koji je jedan od vođa projekta, kaže da tim sada radi sa proizvođačima kondoma u nameri da optimizuju metode formulacije i obrade.

Oni se nadaju da će moći da prave kondome koji su jači ali možda i do 30 odsto tanji od aktuelnih kondoma, što bi moglo da poboljša njihovo korišćenje jer će se manje osećati dok se nose.

Materijal bi mogao da nađe i drugu upotrebnu vrednost, kao što je proizvodnja jačih ali osetljivijih rukavica za hirurge.

Ali dok je lateks trenutno najčešći materijal koji se koristi za kondome, mnogim ljudima je on neprijatan za nošenje i često zahteva lubrikante.

Lateks je takođe relativno skup, što može da bude dodatna prepreka za upotrebu kondoma.

Oko 4,3 odsto svetskog stanovništva takođe pati od alergije na lateks, što najčešći tip kondoma čini neupotrebljivim za milione ljudi.

I dok su dostupne alternative kao što su kondomi od poliuretana ili prirodne membrane, one imaju svoje mane.

Poliuretanski kondomi pucaju mnogo lakše od kondoma od lateksa, dok kondomi od prirodne membrane mogu da sadrže male pore koje ne blokiraju prolazak patogena seksualno prenosivih bolesti uključujući hepatitis B i HIV.

Druga grupa naučnika iz Australije, međutim, želi da zameni lateks jednim novim materijalom po imenu „čvrsti hidrogel".

Većina hidrogelova - polimerska mreža nabrekla od vode - obično je meka i sunđerasta, ali oni na kojima rade istraživači sa Univerziteta za tehnologiju u Svinbernu i Univerzitetu u Volongongu u Australiji jaki su i rastegljivi kao guma.

AFP

Tim je osnovao sopstvenu kompaniju po imenu Eudemon (Eudaemon) koja pokušava da se nadoveže na prvobitna istraživanja i napravi „geldome".

Budući da ne sadrže lateks, mogu da se izbegnu problemi sa alergijom koji potiču od tradicionalnih kondoma, ali tim kaže da njihovi hidrogelovi mogu i da se dizajniraju tako da deluju više kao ljudska koža i zato je osećaj u njima mnogo prirodniji.

Budući da hidrogel sadrži vodu, on se i sam podmazuje ili može da se napravi tako da u strukturi ima ugrađene medikamente protiv seksualno prenosivih bolesti koji se otpuštaju tokom upotrebe.

Postići da se kondomi koriste bez dodatnih lubrikanata još je jedan izazov sa kojim su se naučnici uhvatili u koštac.

Grupa istraživača sa Bostonskog univerziteta u SAD razvila je sloj kojim mogu da oblože kondome i tako omoguće da se oni sami podmazuju.

Istraživači su osnovali vlastitu kompaniju, Hidrogel koutings, radi proizvodnje izuma.

Stejsi Čin, generalna direktorka i suosnivačica startapa, kaže da kondomi koji se sami podmazuju mogu da izdrže najmanje 1.000 ulazaka, u poređenju sa samo oko 600 ulazaka kod redovnih kondoma.

Većina lubrikanata koji se koriste na kondomima od lateksa obično su lepljivi, odbijaju vodu i smanjuju se tokom upotrebe.

Istraživači sa Bostonskog univerziteta, međutim, otkrili su da mogu da nanesu tanak sloj hidrofiličnih - onih koji vole vodu - polimera na površinu lateksa.

Kad polimeri dođu u kontakt sa vodom, postanu klizavi na dodir.

To znači da mogu da iskoriste vlažnost telesnih tečnosti da bi kondom ostao sklizak i smanjio trenje tokom čitave upotrebe.

„Lubrikanti smetaju kondomima zato što su veoma nekompatibilni s vodom.

„Naš premaz može da ostane na kondomima od lateksa tokom čitavog snošaja da bi omogućio stalno podmazivanje.

„To rešava jedan od najvećih problema tokom upotrebe kondoma", kaže Čin.

Ispostavilo se da ovaj premaz smanjuju trenje za 53 odsto u maloj anketi sprovedenoj na 33 ljudi, za razliku od nepodmazanog lateksa, a imao je sličan učinak kao lubrikanti u slobodnoj prodaji.

U testu „naslepo" na malom uzorku, 70 odsto učesnika opredelilo se za kondome sa novim slojem u odnosu na onaj sa ličnim lubrikantom.

Budući da proizvod trenutno prolazi kroz proces komercijalizacije, Čin kaže da ne može da otkriva više detalja o tome koliko će vremena proći pre nego što novi kondomi koji se sami podmazuju postanu dostupni.

AFP

Prava veličina još je jedna stvar koja često ume da bude problem, a jedan proizvođač kondoma u SAD prodaje kondome po meri u 60 različitih veličina.

Jedna studija sa Univerziteta u Indijani iz 2014. godine pokazala je da je dužina penisa u erekciji kod 1.661 seksualno aktivnih muškaraca u SAD varirala od četiri centimetra do 26 centimetara, dok im je obim varirao od tri do 19 centimetara.

Prosečna dužina muškog kondoma je 18 centimetara.

Kao reakcija na ovo, korporacija Global protekšn nudi kondome u 10 različitih dužina i devet obima.

Sintija Grejem, profesorka seksualnog i reproduktivnog zdravlja sa Univerziteta u Sauthemptonu i istraživačica tima za kondome na Kinsijevom institutu sa Univerziteta u Indijani, takođe je procenjivala da li bi novi načini stavljanja kondoma mogli da olakšaju njihovu upotrebu.

Oni su testirali novi tip kondoma koji koristi ugrađeni aplikator i omogućuje da se kondom stavi bez dodirivanja.

On dolazi sa omotačem koji ima uzicu za povlačenje radi lakšeg držanja i otvaranja.

Cilj je da se izbegne potencijalno oštećenje kondoma u konvencionalnoj ambalaži za kondome od folije.

On koristi i par tračica za odmotavanje koje ispadnu kad se ovaj skroz odmota - što je pokušaj da se osigura da je lepo nalegao pre upotrebe.

Ali uređaj tek treba da se isproba u kliničkim testovima zbog nedostatka finansiranja.

A tu su i neki drugi krupniji problemi koji stoje kao prepreka upotrebi kondoma.

„Prilično je uobičajeno da ljudi ne koriste kondome - oni ih koriste kako bi sprečili trudnoću umesto seksualno prenosivih bolesti.

„Ono što je gore je što mnogi mladi ljudi misle da su one izlečive, tako da se ne brinu zbog njih", kaže Grejem.

Čak i sa jačim, tanjim i udobnijim kondomima, očigledno je da mora još mnogo toga da se postigne u samom obrazovanju.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas