Modna fotografija i Kenija

Moćne fotografije žena koje ćete primijetiti uprkos kamuflaži

Fotografije iz njene serija Kamo, što je skraćenica za kamuflažu, prave optičku iluziju gdje model gotovo nestaje u pozadini, ali je svejedno nemoguće ignorisati ga

8095 pregleda 1 komentar(a)
Foto: Thandiwe Muriu
Foto: Thandiwe Muriu

Kenijska fotografkinja Tandive Muriu želi da se njeni modeli istovremeno utope u prostor i štrče i istaknu se.

Fotografije iz njene serija Kamo, što je skraćenica za kamuflažu, prave optičku iluziju gde model gotovo nestaje u pozadini, ali je svejedno nemoguće ignorisati ga.

Razigrani radovi ove mlade Kenijke izgledaju kao iz modnih časopisa o visokoj modi, ali imaju i dublje značenje.

„Volim modnu fotografiju, mogla bih time da se bavim po ceo dan, ali sam shvatila da se moram baviti fotografijom koja će biti odraz onoga ko sam i odakle dolazim", kaže Muriu za BBC.

„Tako je nastao Kamo".


Fanki materijali, komplikovane frizure i improvizovane „naočare" na atraktivan i duhovit način slave kenijsku kulturu u kojoj je odrasla ova tridesetogodišnjakinja.

Međutim, Muriu svojim radovima želi i da kritikuje.

Ona kaže da je po sredi „ razmišljanje o ličnom doživljaju da mogu da utopim i nestanem u svojoj kulturi".

„A moje životno iskustvo kao žene koja se bavi komercijalnom fotografijom bilo je da sam veoma brzo shvatila da bih lako mogla da nestanem jer sam olako shvaćena".


Samostalno se obrazovala - kako sama kaže, školovala se na „univerzitetu Jutjub", a na to ju je podsticao otac.

Pošto je imao četiri ćerke i nijednog sina, hteo je da stane na crtu patrijarhalnim predrasudama, kaže Muriju.

Ćerke je podučio praktičnim stvarima - kako da promene gumu na automobilu, spreme roštilj i najvažnije - kako da koriste foto-aparat.

Kada je Muriju razmišljala o tome kojim poslom bi želela da se bavi, otac ju je ohrabrio da se posveti strasti prema fotografiji.

Fotografija je za nju „savršen spoj nauke i umetnosti".


Inspirisana fotografijama koje je videla u magazinu Vog, čija je izdanja sakupljala njena sestra, Muriu se prvo okrenula komercijalnoj fotografiji - sferi kojom u Keniji dominiraju muškarci.

„Niska sam, izgledam veoma mlado i često se dešava da me ljudi jednostavno ne shvate ozbiljno.

„Pojavila bih se na setu sa mojim muškim asistentom i ljudi bi pretpostavili da je on fotograf, a ne ja.

„Morala sam da naučim kako da budem hrabrija i stavim do znanja da sam ja ovde glavna".


Pomoć da usavrši fotografski zanat Muriu je dobila od grupe fotografa iz Kenije koji su postavljali nove temelje domaće foto-scene.

Jedan od njih, Ozborn Makaria, ohrabio je Muriu da izdvoji vreme za umetnički projekat koji ne bi imao veze sa komercijalnim angažmanima.

Tako je 2015. godine nastao projekat Kamo.


„U početku sam samo htela da istražim svoju kreativnu stranu", kaže.

Međutim, čak i njeni rani radovi imaju ono što sama naziva „Tandivin pečat" - „sve je jarko, gotovo na uvrnut način".

„U prvo vreme sam htela da skrenem pažnju na predivne materijale i živopisnu kulturu u kojoj živim i sa kojom se svakodnevno susrećem".

Namerno je birala modele što tamnije boje kože, kako bi se suprotstavila trendu izbeljivanja kože koji postoji u Keniji - pojedini smatraju da je svetliji ten lepši.

Prvi modeli su takođe imali rupicu među prednjim zubima, što se u kulturi plemena Kikuju smatra „simbolom lepote", a želela je i da to budu devojke sa prirodnom kosom.


Muriu kaže da je želela da neka desetogodišnja devojčica iz Kenije može da se prepozna kada vidi fotografije i kaže: „To sam ja".

Kada ih pogledate, postaje jasno da je planiranje kadrova bio kompleksan poduhvat.

Prvo je birala tkanine, a kaže da je to bio jedan od najtežih delova, koji joj je istovremeno doneo i najviše zadovoljstva.


Provodeći sate u prodavnicama materijala u Najrobiju, Muriu prebira po komadima tkanine koji su uvezeni iz raznih delova Afrike i naslagani po radnji od poda do plafona.

Traži „nešto veoma glasno, gotovo psihodelično, što će učiniti da materijal izgleda kao da je živ i da se kreće, zbunjujući oko posmatrača".

Želi nešto prepoznatljivo afričko, ali ne nužno sa tradicionalnim šarama.

„Živimo u novoj Africi, mi smo nova generacija, koja voli sve naše printove, ali ne želi da ih nosi na konvencionalan način".


Još jedan važan deo je kosa. Kako se projekat razvijao, Muriu je sve više želela da istraži afričku lepotu.

Bacila se na prikupljanje informacija o tradicionalnim frizurama, a uz pomoć stiliste uspela je da im da „modernu, vrcavu notu iako su to u osnovi frizure kakve su nosili naši preci", kaže.

„Za mene je to postalo više od pukog razgledanja lepote, počela sam da se pitam postoje li neki simboli lepote koje smo vremenom izgubili?", objašnjava.

„Naočare" koje modeli nose napravljeni su od limenki soka, štipaljki za veš, četki za pranje flaša i drugih predmeta, što treba da prikaže inovativnost u korišćenju predmeta za svakodnevnu upotrebu u Keniji, gde se mnogi koriste za alternativne namene, dodaje Muriu.


Takođe je htela da u fotografije ubaci dozu humora i učini ih vizuelno stimulativnim i lepim za gledanje, dok se istovremeno kroz njih bavi važnim pitanjima.

A projekat nije završen.

„Uvek ću raditi na tome - bio bi životni izazov da pokušam da ih sve dokumentujem i postanem prva savremena arhivistkinja frizura i materijala. Što da ne?"

Sve prava na fotografije pripadaju Tandive Muriu.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas