smanjiti ogromnu količinu elektronske robe koja se baca svake godine

Mobilni telefoni i životna sredina: "To je vaš uređaj, trebalo bi da možete sami da ga popravite"

Širom svijeta 2019. godine napravljeno je rekordnih 53,6 miliona tona elektronskog otpada, od čega je reciklirano manje od petine, prema UN-ovom Pregledu globalnog e-otpada 2020. godine

6905 pregleda 0 komentar(a)
Foto: Phone Repair Guru
Foto: Phone Repair Guru

Šta biste radili kad biste oštetili pametni telefon ili bi on prestao da radi? Da li biste ga odneli na popravku ili biste možda prešli na savremeniji model?

Ne i Suhaib. Pošto nije mogao da priušti popravku, on je naručio rezervni ekran, pogledao onlajn uputstvo i popravio ga sam.

„Trebalo mi je oko dva sata. Bio sam strašno nervozan", kaže Suhaib (voleo bi da prezime zadrži za sebe).

Nedugo zatim, obratili bi mu se u njegovoj kanadskoj školi kad god je neko imao pokvaren telefon.

„Ja sam bio lik iz odeljenja koji popravlja telefone", kaže on.

Suhaib i drugi srodni majstori pokušavaju da pomognu da se smanji ogromna količina elektronske robe koja se baca svake godine.

Širom sveta 2019. godine napravljeno je rekordnih 53,6 miliona tona elektronskog otpada, od čega je reciklirano manje od petine, prema UN-ovom Pregledu globalnog e-otpada 2020. godine.

Do 2030. godine, izveštaj predviđa da će globalni elektronski otpad dostići 74 miliona tona.

Getty Images

„Elektronski otpad je priliv otpada sa najvećim rastom na svetu", kaže Rolf Skar, menadžer specijalnih projekata pri Grinpisu Amerike.

„Ne reciklirajući dragocene metale koje smo već iskopali, kompanije sada moraju da se oslone na destruktivnu rudarsku praksu koja trajno oštećuje Zemlju."

Evropski biro za životnu sredinu (EEB) kaže da bi produžetak života pametnih telefona i druge elektronike za samo jednu godinu bio ekvivalent uklanjanja dva miliona automobila sa drumova, kad je u pitanju emisija ugljen-dioksida.

Suhaib je jedan od sve većeg broja ljudi koji popravljaju vlastite uređaje i uče druge da rade isto.

On vodi Jutjub kanal po imenu Phone Repair Guru (Guru za popravku telefona) na kom postavlja detaljna uputstva svojih popravki.

On pokušava da se izbori sa razumljivom nespremnošću mnogih od nas kad je u pitanju otvaranje naših pokvarenih telefona.

„Mislim da je to što radim ljudima omogućilo da se manje plaše kad otvaraju uređaj", objašnjava on.

„To je vaš uređaj, trebalo bi da umete sami da ga popravite, ništa ne bi smelo da vas zaustavi."

Frižideri, veš mašine i televizori trebalo bi da traju duže i budu jeftiniji prema novim propisima EU koji će stupiti na snagu na leto.

„Cilj je osigurati da održivi proizvodi postanu norma", rekao je za BBC Njuz komesar za životnu sredinu EU Virginijus Sinkevičius.

„Mogućnost da bude popravljen ključni je elemenat proizvoda kojem treba da se teži prilikom pravljena kvalitetnih proizvoda koji traju."


Iako se promene definišu kao zakon o „pravu na popravku", aktivisti kažu da mora više toga da se uradi.

„Sada možemo da kažemo da u Evropi imamo zahtev za mogućnost popravke, ali ne možemo da kažemo da imamo pravo na popravku", kaže Kloi Mikolajčak iz Prava na popravku Evrope.

Zakon još ne obuhvata pametne telefone i tablete za koje ona kaže da su sve teži za popravku. Jedan problem je ažurirati starije uređaje novim softverom.

Ali, ona se nada da će neki zahtevi za popravku takvih uređaja biti uvedeni do 2023. godine.

U svoju odbranu, elektronska industrija ima da kaže da pravi svoje proizvode tako da mogu da se poprave - do određene mere.

„Mi smatramo da evropski potrošači treba da imaju pristup kvalitetnoj, bezbednoj i sigurnoj opciji popravke u svim slučajevima", kaže Sesilija Bounfeld-Dal, generalna direktorka tela evropske elektronske industrije DidžitalJurop.

„Međutim, imajući u vidu kompleksnost proizvoda ICT-a (informaciono-komunikacione tehnologije), neće uvek biti moguće da potrošači vrše popravke bezbedno i uspešno."

„Kad se osmišljava 'pravo na popravku', biće važno uzeti u obzir kako obezbediti kvalitet i potrošačku bezbednost, sigurnost i privatnost, kao i priznati važnost mreža za popravku koju vode proizvođači", kaže ona.

Marlow Repair Café

U međuvremenu, kafići za popravke daju sve od sebe da pomognu.

Nakon što ih je osmislila novinarka Martina Postma u Amsterdamu 2009. godine, sada postoje stotine sličnih kafića širom planete.

Jedan od njih je u Velikoj Britaniji otvorio Frenk Skufs, koji vodi kafić za popravke Marlou.

„Nastao je iz nezadovoljstva što imate nešto što se stalno kvari i otkrivanja da nemate prave alatke, rezervne delove ili uputstva."

Frenk kaže da je spojio dobrovoljce „koji još uvek znaju kako da poprave stvari sa ljudima koji imaju pokvarene stvari a ne znaju kako da ih poprave".

Kafić sada organizuje događaje u predvorjima crkava i bibliotekama, a popravke su besplatne.

Proizvodi koji se obično pojavljuju su tosteri, radio aparati, satovi, čajnici, pametni telefoni, igračke, satovi i čak, u jednom trenutku, ogromni frižider.

„Kafići za popravke poseduju društveni i aspekt izgradnje zajednice", kaže on.

Repair Café Bengaluru

Ovaj aspekt zajednice naveo je Purnu Sarkaru da otvori kafić za popravke Bengaluru, iako su razlozi za kulturu popravki u Indiji veoma drugačiji.

„U Indiji, popravka nije skupa", objašnjava ona.

„Važnije je govoriti o zaradi mehaničara da mogu da prežive."

Ona kaže da je „štedljivost" duboko ukorenjena u indijskoj kulturi.

Generacijama su mehaničari pružali vrednu uslugu pomažući da se produži život kućanskim aparatima.

Ali tržište je sada postalo preplavljeno proizvodima koje je teže opraviti.

Kafić za popravke Bengaluru organizovao je više od 45 radionica širom grada uz pomoć petnaestak dobrovoljaca.

On organizuje i događaje u školama, bolnicama, koledžima i klubovima.

Club de Reparadores

U Argentini, Melina Šioli, Marina Pla, Hulieta Morosoli i Kamila Naveira, vode Klub de Reparadores u Buenos Airesu.

„Umeće hakovanja, improvizacije i kreativnosti koje rešava probleme - što je ključno za popravke - sastavni je deo naše lokalne idiosinkrazije", kaže Melina.

Dugotrajna kriza u Argentini takođe je često značila da je uvoz određene robe i rezervnih delova obustavljen.

„To je verovatno doprinelo da lokalni talenti počnu ponovo da iskorišćavaju, preoblikuju, popravljaju predmete i nalaze nove načine za njihovu popravku", kaže Melina.

Klub de Reparadores vodi neprofitni projekat koji promoviše organizaciju nezavisno vođenih događaja za popravku širom zemlje i Latinske Amerike.

Club de Reparadores

„Ljudi svih godišta i zanimanja dolaze da podele veštine, znanje i alate kako bi produžili životni vek predmeta… promovišući saradnju među sebi ravnima, veći osećaj vlasništva i osnaživanja i kritičniju potrošačku kulturu", kaže Melina.

Uprkos ovim uspesima, aktivisti kažu da će samo stroža regulativa stvarno omogućiti da više naših kućnih uređaja bude popravljeno.

Ugo Valuri iz društvenog preduzeća Restart Prodžekt kaže da je potrebna sistemska promena.

„To traži uvođenje zakona koji sprečavaju proizvođače da prerano prekidaju podršku proizvodu ili da praktično onemoguće njegovu plansku popravku."


Pogledajte video o novoj Guglovoj alatki za borbu protiv klimatskih promena


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas