POVRATAK NAJTROFEJNIJEG TRENERA EVROPE

"Nisam ja zvijezda, ja sam partizan" - šta Partizan dobija povratkom Željka Obradovića

Vratio se tamo gdJe je počeo trenersku karijeru 1991. godine kada je sa terena direktno sjeo na klupu beogradskog tima, donijevši Partizanu najveći uspjeh u istoriji kluba - trofej šampiona Evrope

12055 pregleda 20 reakcija 20 komentar(a)
Foto: Anadolu Agency
Foto: Anadolu Agency

Posle 28 godina, Željko Obradović, jedan od najtrofejnijih košarkaških stručnjaka u Evropi, vratio se u beogradski Partizan.

Obradović je potpisao ugovor na tri godine, objavljeno je na sajtu Partizana.

„Srećni smo i zadovoljni što se Željko Obradović vratio. Mislim da je svaka reč suvišna a istovremeno nedovoljno jaka da opiše šta njegov povratak znači za Partizan. Čeka nas veliki posao", rekao je predsednik kluba Ostoja Mijailović.

Košarkaši Partizana nedavno su okončali jednu od najneuspešnijih sezona u poslednjih deset godina.

Ostali su bez trofeja, nisu uspeli da se plasiraju među četiri najbolje ekipe u reginalnoj ABA ligi, dok su u domaćem prvenstvu eliminisani u polufinalu od Mega Sokerbeta.

Vratio se tamo gde je počeo trenersku karijeru 1991. godine kada je sa terena direktno seo na klupu beogradskog tima, donevši Partizanu najveći uspeh u istoriji kluba - trofej šampiona Evrope.

Šta Partizan dobija Obradovićevim povratkom?

Tokom prethodnih šest sezona beogradski klub vodila su čak osmorica trenera.

Upravo bi dolaskom Obradovića Partizan trebalo da dobije trenera sa velikim iskustvom, dokazanim kvalitetom, ali i kontinuitetom u radu.

Nekoga ko bi mogao da razvije igrače crno-belih do gornje granice njihovih mogućnosti, ali i da učini da tim bude konkurentan u regionu i Evropi.

Dobar trener „od prosečne ekipe može da napravi odličnu", u martu je izjavio sportski direktor Partizana Zoran Savić.

Kazao je tada da je trener „najbitniji čovek u klubu".


Ko je Željko Obradović?

  • Rođen je 9. marta 1960. godine u Čačku
  • Igračku karijeru proveo je u čačanskom Borcu (1978-1984) i Partizanu (1984-1991)
  • Sa reprezentacijom Jugoslavije kao igrač je osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine i zlato na Svetskom prvenstvu 1990. godine u Buenos Ajresu
  • Kao selektor reprezentacije SR Jugoslavije osvojio je evropsko i svetsko zlato, kao i olimpijsko srebro u Atlanti 1996. godine
  • Prvi trener beogradskog Partizana 1991. godine i u prvoj sezoni osvaja titulu šampiona Evrope - u Istanbulu 1992.
  • Kao glavni trener radio je i u španskim klubovima Huventudu i Real Madridu, Benetonu iz Treviza, atinskom Panatinaikosu i turskom Fenerbahčeu
  • Sa osvojenih devet titula prvaka Evrope najtrofejniji je trener u istoriji Evrolige (nekada Kup evropskih šampiona)
  • U 16 navrata osvajao je nacionalna prvenstva zemalja u kojima je radio, a 11 puta njegovi timovi osvajali su nacionalna kup takmičenja
  • Tri puta je proglašavan za najboljeg trenera Evrolige i svrstan je među 50 ličnosti koji su najviše doprineli tom takmičenju

Partizan bi od trofejnog stručnjaka mogao da profitira i van terena.

Dolazak Čačanina mogao bi da čini da navijači, kada budu ukinute Kovid mere, ponovo dolaze masovnije mečeve, a ako je suditi po reakcijama na društenim mrežama, euforija je već počela.

Takođe, igrači koji možda tokom prethodnih nekoliko godina nisu razmišljali o dolasku u Partizan, sada bi mogli da se zainteresuju, jer bi imali priliku da rade sa najtrofejnijim evropskim trenerom.

U eri Duška Vujoševića, najtrofejnijeg trenera u istoriji Partizana, najtalentovaniji srpski igrači često su birali crno-bele.

Slično su razmišljali i perspektivni tinejdžeri iz regiona, kao i neki talentovani košarkaši iz drugih delova Evrope, ponekad i uprkos unosnijim ponudama od Partizanove.

Posle odlaska Vujoševića situacija se promenila i Partizan nije bio na vrhu liste želja mladim igračima koji su češće birali klubove sa boljim rezultatima, stabilnijim finansijama i one koji učestvuju u Evroligi.

Obradović o Partizanu, NBA ligi

Privrženost Obradovića beogradskom Partizanu je opšte poznata.

Svojevremeno je u intervjuu zagrebačkom Večernjem listu, u šaljivom tonu, uzvratio na opasku da je zvezda gde god da se pojavi.

„Nisam ja zvezda, ja sam Partizan!".

Navijači Partizana su prethodnih godina na društvenim mrežama delili snimke Obradovića iz raznih restorana, gde je uz živu muziku pevao Partizanu.

Pogledajte ovde snimak Obradovića za koji na Tviteru navode da je nedavne svadbe sina legendarnog igrača Partizana i jugoslovenske reprezentacije Dragana Kićanovića.

A neki ga ovako doživljavaju:

U nedavnom intervjuu Televiziji N1, odgovorio je i na pitanje da li bi otišao da radi u najjačoj ligi na svetu - američkoj NBA ligi.

„Ne. Samo jedne godine je bila ponuda da se ide na nekakav intervju, ja sam rekao u šali da dajem intervjue samo novinarima.

„Iza mene stoji neko ime i prezime, i ne znam šta bih mogao da im objasnim.

„Ali, ubeđen sam da bi se bilo koji trener iz Evrope adaptirao veoma lako, i radio… Ja verujem da je pitanje samo da li će u NBA ligi želeti da neko od evropskih trenera dođe. A to sam govorio i ranije", rekao je Obradović.

Obradović je poznat po nadimku Žoc.

„Kada je 1973. godine Dragan Kićanović kao član reprezentacije bivše SFRJ osvojio titulu prvaka Evrope, mi klinci smo se mnogo palili na košarku jer je Kićan bio naš Čačanin.

„Šutirali smo do iznemoglosti, a kada bi lopta ušla 'bez koske' mi bismo vikali 'svaka cepa'.

„Kako je meni to dosta dobro išlo, jedan mi je prijatelj rekao da sam ja Žoc - Željko Obradović Cepač.

„Danas me tako zovu i u inostranstvu i volim taj nadimak", ispričao je Obradović Večernjem listu u intervjuu 2014. godine.

Reagovanja

Partizan - od prvaka Evrope do danas

Posle evropske titule osvojene u Istanbulu 1992. godine, usledilo je nekoliko teških godina za klub.

Najbolji igrači tog tima, poput Predraga Danilovića i Aleksandra Đorđevića, napustili su crno-bele.

Zbog rata na prostorima bivše Jugoslavije i sankcija uvedenih tadašnjoj državi, Partizanu i drugim srpskim košarkaškim klubovima nije bilo dozvoljeno da učestvuju u evropskim takmičenjima do 1995. godine.

Po povratku u Evropu, tadašnji šampion SR Jugoslavije podizao je lestvicu iz sezone u sezonu da bi se 1998. po treći put u istoriji plasirao među četiri najbolja tima u Evroligi.

Na finalnom turniru u Barseloni Partizan ipak nije uspeo da ponovi rezultat iz 1992. godine i zauzeo je četvrto mesto.

Duško Vujošević stigao je u klub 2001. godine i tada počinje jedna od najuspešnijih era u istoriji kluba.

Usledio je niz od 13 nacinalnih titula, šest puta su crno-beli osvojili trofej reginalne lige i isto toliko nacionalnih kupova.

U periodu između 2007. godine i 2010. godine, Partizan stiže i do značajnijih uspeha u Evropi.

Vujoševićev tim se 2008. i 2009. godine domogao četvrtfinala Evrolige, a godinu dana kasnije crno-beli stižu do završnog turnira koji se te godine igrao u Parizu.

Posle poraza od Olimpijakosa i moskovskog CSKA, Partizan je zauzeo četvrto mesto.

Vujošević je napustio klub na kraju te sezone i preselio se u CSKA, da bi se vratio u klub 2012. godine.

Beogradski tim je u međuvremenu uspevao da odbrani titule u ABA ligi i domaćem prvenstvu, što je učinio i u prvoj sezoni nakon njegovog povratka.

Početak kraja ove uspešne ere usledio je 2014. godine kada su crno-beli eliminisani u polufinalu ABA lige što je značilo da se naredne godine neće takmičiti u Evroligi.

Iako su nekoliko nedelja kasnije osvojili 13. uzastopnu titulu u Košarkaškoj ligi Srbije, finansijski problemi iskočili su u prvi plan.

Većina lidera te ekipe poput Bogdana Bogdanovića, Davisa Bertansa i Lea Vestermana napustila je klub i Vujoševićev tim naredne godine nije uspeo da osvoji nijedan trofej.

Predsednik kluba Predrag Danilović i Duško Vujošević napustili su Partizan 2015. godine.

Od tog trenutka, klub je osvojio je samo tri trofeja u nacionalnom Kupu Radivoja Koraća i nije više učestvovao u najkvalitetnijem evropskom klubskom takmičenju Evroligi.

Najbliži je bio 2020. godine kada je pod vođstvom italijanskog trenera Andree Trinkijerija imao najbolje rezultate u reginalnoj ligi, kao i u Evrokupu, drugom klupskom takmičenju po kvalitetu u Evropi.

Zbog pandemije korona virusa sezona u oba takmičenja, kao i u domaćem prvenstvu nije završena.

U nedavno završenoj sezoni, rezultati Partizana bili su najlošiji u prethodnih nekoliko godina i klub je okončao sezonu bez osvojenog trofeja.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas