Životna sredina i Irska:

Odluka o napuštanju prljavog goriva - djeca svesna da to mora da se uradi

Sedamnaestogodišnji Eoin se, napola se smijući, žali na skorašnje iskustvo okretanja komada treseta u močvari blizu svog doma u okrugu Ofali, u Midlendsu u Irskoj.

3202 pregleda 1 komentar(a)
Foto: Tina Claffey Photography
Foto: Tina Claffey Photography

„Jad i beda - bole vas prsti, bole vas noge - noge mi se i dalje grče, a prošlo je tri dana otkako sam bio tamo."

Sedamnaestogodišnji Eoin se, napola se smejući, žali na skorašnje iskustvo okretanja komada treseta u močvari blizu svog doma u okrugu Ofali, u Midlendsu u Irskoj.

„Ali to mora da se uradi - to je jedini način da zagrejem kuću i vodu."

Treset se izvlači iz močvara koje prekrivaju ogromne teritorije u ovoj oblasti Irske.

Dok putujete kroz taj ravničarski predeo, prizor često čine beskrajna smeša prostranstava nalik jalovoj zemlji, sa nasipima od samlevenog treseta ili gomilicama pravougaonih komada ostavljenih da se osuše.

Poslednjih decenija, veći deo industrijskog izvlačenja treseta u Irskoj obavljaju mašine, za korišćenje u elektranama i hortikulturi.

Za domaću upotrebu, većina treseta sada se iseca mašinski, međutim tu često učestvuje i manuelni rad, jer u sušenju i sakupljanju treseta podjednako pomažu i starije i mlađe generacije.

Za zemlju bez vlastite nafte, sa ograničenim snabdevanjem gasom i skoro potpuno bez uglja, treset je bio važan izbor goriva, pružajući ovoj ostrvskoj zemlji izvesnu energetsku samoodrživost.

Mnoge porodice i dalje poseduju močvarne oblasti, koje se često prenose sa kolena na koleno, iz koje mogu da izvuku dovoljno goriva da budu namireni tokom čitave godine.

To je važan deo irske kulture i nacionalnog identiteta - u pesmi „Močvarna zemlja", Šejmus Hini opisuje ga kao „nežni, crni puter koji se otapa i otvara pod nogama".

Nepogrešivi miris dima od treseta u vazduhu odvajkada je bio signal da ste ostavili za sobom grad i stigli u ruralnu Irsku.

Paula Nolan

Iako je praksa sečenja treseta stara vekovima, ako ne i hiljadama godina, a i dalje se odvija u nekoliko zemalja, sve je veće razumevanje da njegovo paljenje kao goriva nije održivo.

Treset je visoko ugljenikom zasićeno neefikasno gorivo, više čak i od uglja.

Netaknuta tresetišta su efikasni rezervoari ugljenika, ali su oštećena tresetišta ogroman izvor emisije gasova efekta staklene bašte, godišnje otpuštajući skoro 6 odsto globalnih emisija ugljen-dioksida.

Dok se Irska ubrzano trudi da prestane da koristi treset, ljudi koji zavise od ovog goriva suočavaju se sa neizvesnom budućnošću i potrebom da pronađu novu upotrebnu vrednost zemlje koja je decenijama služila za isecanje treseta.

Eoin je jedan iz grupe srednjoškolaca iz sela Ferbejn koja je učestvovala u dva štrajka zbog klimatskih promena 2019. godine.

On i njegove kolege štrajkači zbog klimatskih promena savršeno su svesni tenzije između zavisnosti od treseta i potrebe da se smanji emisija ugljenika.

Kad se srećem s njima, okupljeni su u socijalno distanciranoj grupi u učionici sa nastavnicom iz ekologije i socijalnih studija Aoibin Moloj-Roš.

Ona se potrudila da močvare postanu sastavni deo njihovog školskog iskustva, vodeći ih i na izlet do lokalne očuvane visinske močvare.

Jedna iz grupe, 14-godišnja Liad, ćerka je farmera.

„To je deo naše kulture zato što odrastamo s tim", kaže ona.

„Morate da nađete ravnotežu između više ekološke svesti i načina na koji će lokalni farmeri doći do energije - postoje alternative, ali one su skupe."


Pogledajte video: Kako je korona virus uticao na klimatske promene


Treset je veoma značajan sastavni deo ekonomije ove oblasti već više od 70 godina.

Omogućio je preko potrebno zaposlenje jednoj od najsiromašnijih oblasti Irske, preko elektrana i državne kompanije koja se bave izvlačenjem treseta - Bord na Mona.

Međutim, i komercijalno sečenje treseta sada mora da se obustavi, i to vrlo brzo, ako kompanija želi da ispuni međunarodne obaveze o emisiji ugljenika i staništima.

Zemlja svake godine emituje 13 tona gasova efekta staklene bašte po osobi, što je treći najviši rezultat u Evropskoj uniji.

Poljoprivreda, saobraćaj i potrošnja fosilnog goriva glavni su zagađivači u Irskoj, a treset je deo tog problema.

Ova oblast Ofalija posebno je pogođena iznenadnom odlukom vlasti za planiranje iz 2019. godine da ne dozvole obližnjoj elektrani Šenonbridž da nastavi da spaljuje treset.

Odluka je predstavljala ogroman šok za zajednicu, jer to znači naglo zatvaranje pogona i gubitak stotine radnih mesta, što će se domino efektom odraziti i na poslove izvlačenja treseta i druge srodne grane.

Ono što su ljudi mislili da će biti desetogodišnja faza napuštanja komercijalnog sečenja treseta, odjednom je postao jednogodišnji rok.

Srednjoškolska nastavnica Moloj-Roš smatra da je razgovor o okončanju izvlačenja treseta trebalo da bude pokrenut mnogo ranije.

„Vruć krompir prebacivan je sa vlade na vladu i sad je došlo do toga da nas čekaju masovne novčane kazne i više nije održivo ostaviti ta mesta otvorenim."

Kod kuće na obližnjoj farmi, Liadina majka Džeraldina saoseća sa pogođenima.

„Promena je teška."

„Iako su ljudi znali da dolazi, kad je to saopšteno bilo je protesta i glasnog nezadovoljstva", kaže Džeraldina.

„On je deo irske kulture - i odjednom ga više nema."

Za Džeraldinu, to je pitanje kako ispuniti ciljeve klimatske borbe, a da se ne nametne neizvesnost zajednicama koje zavise od goriva kao što je treset.

„Mnogo se govori u Liadinoj školi o klimatskim promenama i oni su veoma proaktivni. To je briljantno i ideologija je sjajna", kaže Džeraldina.

„Mi to malo zauzdavamo govoreći: 'U redu, ali kako se to sprovodi u praksi?'".

Rasprave o klimatskim promenama i energiji česte su za večerom u ovom domaćinstvu.

To nisu ostrašćene svađe, kako ističu svi članovi porodice - oni svi prihvataju da do promene mora da dođe - ali ipak na videlo isplivavaju kontradikcije.

Porodični dom i obližnja kuća Liadine bake greju se na treset isečen sa porodičnog imanja.

Dva doma mogu da se greju za 830 dolara po zimi, kaže mi Liadin deda Ronan.

On procenjuje da će grejanje dve kuće naftom koštati četiri do šest puta više.

„Ušteda je, dakle, ogromna."

Pipa Haket je političarka iz Zelene stranke i irska ministarka za upotrebu zemlje i biodiverzitet.

Ona je i farmerka ovde u okrugu Ofali.

„Naravno, prisutna je ogromna svest o tome da je došao kraj eri koja je služila ljude toliko dobro", kaže mi ona.

„Ljudi se pitaju odakle će doći radna mesta koja će moći da se mere sa dobrima koja su imali. Oni se pitaju da li će moći da ostanu u Midlendsu."

Haket smatra da vlada veliki osećaj rešenosti, pružanja otpora gubitku radnih mesta i ekonomskoj migraciji.

„Ljudi su počeli da govore o važnosti pristupa širokopojasnom internetu, pristojnom javnom prevozu - i zaštiti prirodne životne sredine."

Dugoročni pogled

Ponekad opisivana kao „minijaturne prašume" zbog njihovog obilja različitih vrsta flore i faune, tresetišta pokrivaju skoro tri odsto zemljine površine, i u jednom trenutku petinu svih irskih predela.

Tresetišta iz irskog Midlendsa su „visinske močvare", najugroženiji tip močvara sa samo 1 odsto originalnog sastava koji je sada ostao netaknut.

Treset nastaje akumulacijom istrulele vegetacije tokom hiljada godina.

U netaknutom obliku, močvarna tresetišta izvlače ugljen dioksid iz atmosfere i globalno pohranjuju dvostruko više ugljenika nego sve šume sveta zajedno.

Ali kad se močvare isušuju radi sečenja, organska materija u njima počinje da se razlaže, otpuštajući gasove efekta staklene bašte - čak i pre nego što se treset izvuče i spali, samo još više doprinevši emisijama.

To je realnost za većinu irskih močvara.

Na jednoj lokaciji blizu gradića Bar, u okrugu Ofali, žute robusne mašine utovaruju na kamione samleveni treset, obrađen u supstancu nalik zemlji.

To je poslednje poglavlje u priči ove lokacije kao izvora goriva.

Radnici sada uklanjaju samo ono što je već bilo uzeto iz zemlje, a nova količina se više neće iskopavati.

Ali sad kad će se većina komercijalnih močvara u Irskoj zatvoriti, ostaje pitanja u šta će se sada ova zemlja pretvoriti.

Na pravolinijskoj, uskoj stazi koja prolazi kroz ovu močvaru, srećem Džona Fiana, geologa i botaničara koji je tokom čitave karijere proučavao tresetišta, i koji ima viziju kako ova zemlja može da se promeni.

Sa jedne strane puta, zemlja je ravna i smeđa dok god vam seže pogled.

Međutim, nekoliko metara dalje, na drugoj strani, nalazi se šuma.

Fian mi kaže da je pošumljena oblast takođe funkcionalno močvarno tresetište, gde se treset iseca ručno.

Lokalna škola ubedila je kompaniju Bord na Mona da joj donira svoj komad zemlje od 28 hektara - Kilaun Bog - kako bi učenici tu mogli da proučavaju biodiverzitet.

„Kad pogledate tamo, imate utisak da gledate u prirodnu savanu", kaže Fian.

Dok hodamo po klizavoj daščanoj promenadi, on pokazuje na mesta gde rastu škotski borovi.

„Ovo će sve više postajati zimzelena šuma."

Nadalje nema drveća, samo zemljani pokrivač od vresa i lišajeva.

Ova vegetacija služi i kao „poklopac" za močvaru koji smanjuje emisije.

Od nečega što je suštinski bila gola močvara pre 40 godina, ovo je sada dom za mnoge vrste moljaca i leptirova, retkih puževa golaća, buba i daždevnjaka.

Ukoliko je posetilac tih, možda će imati dovoljno sreće da spazi guštere kako se sunčaju.

Pet centimetara dugi pauk ribolovac - najveći domaći arahnid u Irskoj - gotovo je kamufliran na drvenoj promenadi.

Fian smatra da ova mala oblast pokazuje potencijal koji može da se ostvari ukoliko mozaik od desetina hiljada hektara močvare širom Midlendsa bude ostavljen da se regeneriše nakon što prestane izvlačenje treseta.

„Ova zemlja je od ogromne važnosti za očuvanje biodiverziteta i dugoročnog doprinosa klimatskoj situaciji", kaže on.

„Mi govorimo o nečemu što će biti od izuzetne vrednosti sa evropskog i međunarodnog stanovišta."

Geolozi i klimatski naučnici razmišljaju u decenijama, vekovima, pa čak i milenijumima.

Ali teško je svakome u zajednici da ima tako dugoročan pogled na stvari.

Uz potencijalno razorni uticaj naglog okončanja industrije treseta koji se bliži, irska vlada finansira program Pravedne tranzicije za Midlends.

To podrazumeva prekvalifikaciju, finansiranje novih preduzeća, kao što je obnovljiva energija i ulaganje u sektore turizma, kulturne baštine i odmora.

Bord na Mona se obavezala na program obnove tresetišta i već učestvuje u razvijanju močvarnih lokacija za pogodnosti, kao što je „park otkrića" u Lu Buri, gde posetioci mogu da se prošetaju ili posmatraju ptice i iskuse močvaru izbliza.

Osim što će razvijati poslovanja s obnovljivom energijom, ove aktivnosti će omogućiti i radna mesta - samo nije jasno da li će ona pokriti broj onih koja su u međuvremenu izgubljena.

Smislena rešenja su od vitalnog značaja za radnike i njihove porodice koji u ovom trenutku osećaju udarac, kao i za sledeću generaciju koja će završavati školovanje narednih godina.


Pogledajte video: Čovek koji je energiju vetra popeo na novi nivo


Jedna članica grupe učenika koju sam posetila, Ava-Grejs (16), kaže da će učenici nastaviti školske štrajkove.

„Važno je razmišljati o tome šta možemo da učinimo lokalno", kaže mi ona.

„To mora da se uradi, zato što imamo vrlo malo vremena pre nego što klimatske promene postanu nepopravljive."

„Možemo da preokrenemo činjenicu da su nam potrebni drugi izvori energije u svoju korist - možemo da podignemo farme vetrova - možemo da pretvorimo močvarne oblasti u turističke atrakcije."

Selo u kom se nalazi njihova škola ima malo parče netaknute visinske močvare.

Eoinovi deda i baka su posedovali jedan njen deo, ali treset je bio tako lošeg kvaliteta da nije bio vredan sečenja.

Iako im je nesumnjivo nekada to predstavljalo teret, sada ta močvara može da postane javno dobro.

„Postoje planovi da se preko nje izgradi promenada", kaže Eoin.

„To će pokazati ljudima kako ona može da izgleda kad nije uništena.

„Ako pokažete ljudima alternative onome što postoji, to će ostaviti utisak na njih - više nego da im čitate statistiku i brojke."

Pipa Haket je sigurna da će, čak i kad energetska korist od močvara bude privedena kraju, one nastaviti da imaju važno mesto u regionu.

„Močvare u Midlendsu doživljavam kao 'majčinsku figuru'.

„Ona nam je generacijama grejala domove, obezbeđivala poslove, hranila nas, oblačila i obrazovala.

„Ali ona je ostarila i sad mi moramo da se staramo o njoj, dok je u penziji.

„Moramo to da prihvatimo i da je i dalje poštujemo.

„A ja verujem da mi to možemo."


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas