Svijet i postignuća

Sve što treba da znate o Nobelovoj nagradi

U početku se dodjeljivala samo u pet oblasti, da bi od 1968. na inicijativu Švedske centralne banke bila uvedena i nagrada za ekonomiju kao šesta kategorija

4137 pregleda 1 komentar(a)
Foto: AlfredNobel.org
Foto: AlfredNobel.org

Na prizor muškarca sa okruglim naočarima koji u zimu 1961. godine u svečanom fraku silazi niz stepenice u čuvenoj sali Koncert hol u Stokholmu, ne bi li primio Nobelovu nagradu i danas u oku mnogih sa prostora bivše Jugoslavije zasvetluca iskra ponosa.

Njegovo ime je Ivo Andrić i već šezdeset godina jedini je čovek sa prostora nekadašnje socijalističke države koji je ovenčan titulom nobelovca i to u oblasti književnosti.

To je jedna od šest kategorija u kojima se Nobelova nagrada dodeljuje svake godine, a preostale su fizika, hemija, medicina, ekonomija i doprinos miru u svetu.

Ali, zbog čega je titula nobelovca tako prestižna?

Zašto se Nobelova nagrada dodeljuje

Nobelova nagrada dodeljuje se za „najveća postignuća koja su doprinela ljudskom rodu" tokom proteklih godinu dana.

Citirani deo navodi se u testamentu švedskog preduzetnika i pronalazača dinamita Alfreda Nobela, u čiju čast je nagrada i dobila naziv.

On je veći deo sopstvenog bogatstva zaveštao fondu iz kojeg se ovo priznanje do dan danas dodeljuje.

Nobelova nagrada je prvi put dodeljena 1901. godine - pet godina posle smrti čoveka prema čijoj je želji utemeljena.

U početku se dodeljivala samo u pet oblasti, da bi od 1968. na inicijativu Švedske centralne banke bila uvedena i nagrada za ekonomiju kao šesta kategorija, navodi se na sajtu Nobelove fondacije.

Datum dodele je uvek isti - 10. decembar, jer je to godišnjica Nobelove smrti.


Nobel u brojevima

U periodu od 1901. do 2020. godine, Nobelova nagrada, među kojima i priznanje iz oblasti ekonomije, dodeljena je 603 puta.

Zaključno sa prošlog godinom, titulu laureata ponelo je 934 ljudi i 28 organizacija.

Kako postoji mali broj višestrukih dobitnika, nagradu je do sada osvojilo 930 pojedinaca i 25 organizacija.

Izvor: The Nobel Prize


Kako je Ivo Andrić postao jedini Nobelovac iz bivše Jugoslavije

Bettmann/Getty Images

„Vreme je bilo divno, sa malo magle koja je bojila ceo pejzaž rumenom bojom", zabeležila je u vlastitom dnevniku supruga Ive Andrića Milica Babić povodom njihovog ispraćaja u Stokholm iz Beograda, 5. decembra 1961. godine.

Kada su sleteli duvao je vetar, pa su foto-reporteri Andrića zabeležili kako ganja svoj šešir po aerodromu, navodi se na sajtu Zadužbine Ive Andrića.

Usledile su posete raznim institucijama, a 10. decembra - i dodela Nobelove nagrade, koju je jugoslovenskom piscu uručio švedski kralj Gustav Adolf VI.

„Andrić nosi u sebi mnogo nežnosti za ljude, ali ne uzmiče pred strahotama, niti pred nasiljem, koje u njegovim očima potvrđuje stvarnost zla", najavio ga je tadašnji predsednik Nobelove fondacije.

„On je pisac koji je majstor jednog sasvim ličnog, originalnog kruga motiva.

„On otvara jednu dosad nepoznatu stranicu svetske hronike i obraća nam se iz dubine napaćene narodne duše Južnih Slovena".

Govor koji je Andrić održao prilikom dodele, naslovljen O priči i pričanju i danas se neretko citira.


Šta dobijaju laureti

Svaki od laureta dobija:

  • Nobelovu diplomu, pri čemu je svaka unikatno umetničko delo
  • Nobelovu medalju, koja se izrađuje u nekoliko varijacija
  • Novčanu nagradu u iznosu od devet miliona švedskih kruna (oko 886.300 evra) koja se deli između laureata ukoliko ih ima više, a dobitnici moraju da održe predavanje da bi dobili novac

Kako izgleda proces selekcije

O izboru pobednika u svakog od šest kategorija odlučuju različite organizacije.

U odluka o dodeli u pet kategorija donosi se u Švedskoj, dok se dobitnik Nobelove nagrade za mir bira u Norveškoj.

Nominacija podnose akademici, profesori univerziteta, naučnici, prethodni dobitnici i mnogi drugi.

Prema pravilima Fondacije Alfreda Nobela, spisak nominovanih koji su ušli u uži izbor čuva se kao tajna 50 godina od ceremonije dodele.

Dobitnici nagrade nose titulu laureatkinja i laureata, a ove reči izvedene su naziva za lovorov venac, koji se u staroj Grčkoj dodeljivao pobednicima kao najveća počast.

U svakoj od kategorija može ih biti najviše troje u jednoj godini.

Bilo je i godina kada nagrada nije dodeljena - uglavnom tokom dva svetska rata.

Pravila Nobelove fondacije navode da, ukoliko komisija zaključi da niko ne zaslužuje nagradu u određenoj kategoriji, ona se ne dodeljuje.

U takvim slučajevima, novac od nagrade čuva se za sledeću godinu.

Na šta laureati troše novac od nagrade

Dobitnici Nobela za fiziku 1903. godine Marija i Pjer Kiri uložili su novac u dalja naučna istraživanja.

Ivo Andrić je svotu donirao Bosni i Hercegovini za izgradnju biblioteka i kupovinu knjiga.

Britanski biohemičar Ričard Roberts, laureat iz 1993, uložio ga je u teren za kriket, dok je američki genetičar Filip Alen Šarp kupio sto godina staru kuću.

Još jedan Britanac, ser Pol Nurs - laureat Nobelove nagrade za medicinu 2001. godine, kupio je veoma skup motor.

Književni laureat iz 2006, turski pisac Orhan Pamuk, osnovao je muzej u rodnom Istanbulu pošto je nagradu dobio povodom istoimenog romana.


Muzej knjige i putovanja: Od knjige od slonovog izmeta do legata Pavla Vuisića


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk