nije prvi put da su moćni politički lideri izrazili podršku istrazi

Odakle je potekao koronavirus: Opskurna teorija zavjere, "kampanja blaćenja", "svaljivanje krivice"...

„Teorije o hipotetičkom čovečjem poreklu SARS-CoV2 temeljno su opovrgnute", napisala je grupa naučnika u Američkom časopisu za tropsku medicinu i higijenu, u julu prošle godine

11159 pregleda 6 komentar(a)
Istraživači su prikupljali slepe miševe u pokušajima da utvrde poreklo Kovida-19, Foto: Getty Images
Istraživači su prikupljali slepe miševe u pokušajima da utvrde poreklo Kovida-19, Foto: Getty Images

„Pravovremena, transparentna, ekspertska i naučno zasnovana" studija - to je ono što lideri G7 tvrde da žele od naučnika u potrazi za poreklom virusa koji izaziva Kovid-19.

Ovo nije prvi put da su moćni politički lideri izrazili podršku istrazi koja bi otkrila odakle je potekao virus odgovoran za aktuelnu pandemiju.

Američki predsednik Džo Bajden nedavno je izdao naređenje svojim obaveštajcima da pojačaju napore i pojave se s izveštajem za 90 dana, uključujući detaljnu analizu mogućnosti da je korona virusa potekao iz kineske laboratorije.

Kontroverzna hipoteza o bekstvu virusa iz laboratorije, koju su nekada odbacili svi kao opskurnu teoriju zavere, nedavno je ponovo dobila na težini, dodatno komplikujući ionako teške odnose između Kine i Zapada.

Kina je uporno odbacivala teoriju kao „kampanju blaćenja", povod za „svaljivanja krivice" iz zapadnih zemalja.

Godinu i po dana kasnije otkako je Kovid-19 prvi put zabeležen u Vuhanu, pitanje kako se virus pojavio i dalje ostaje misterija.

Kako zapravo izgleda naučna potka ove potrage - i zašto je važno prenebregnuti politiku i pronaći pravo poreklo virusa?

Šta znamo… a šta ne znamo

Virus SARS-CoV-2 prvi put je otkriven u Kini krajem 2019. godine, a do juna 2021. godine, raširio se čitavom svetom, dovevši do 178 miliona potvrđenih slučajeva zaražavanja i 3,9 miliona smrti.

Neki od ranih slučajeva bili su povezani sa pijacom morske hrane u gradu Vuhanu, gde je otkrivena prva grupa zaraženih sa Kovidom-19.

Proteklih meseci, naučnici su postigli široki konsenzus da se virus raširio kao posledica „zoonotičkog prelaska" - što je „skok virusa" sa zaraženih životinja na ljude, pre nego što on postane visoko prenosiv sa ljudi na ljude.

Međutim, konkurentska teorija sugeriše da je virus isto tako mogao da pobegne iz velike ustanove za bioistraživanja locirane relativno blizu dotične pijace, Vuhanskog instituta za virusologiju (VIV), gde naučnici već više od decenije proučavaju korona viruse u slepim miševima.

U ranim danima pandemije, ovu kontroverznu tvrdnju zastupao je tadašnji američki predsednik Donald Tramp.

Neki su odlazili toliko daleko da sugerišu da ga je možda napravio čovek da bi ga upotrebio kao biološko oružje.

Istraživanje je od tada pružilo dokaze protiv ideje o kreiranom virusu.

„Teorije o hipotetičkom čovečjem poreklu SARS-CoV2 temeljno su opovrgnute", napisala je grupa naučnika u Američkom časopisu za tropsku medicinu i higijenu, u julu prošle godine.

Virus ne sadrži „genetske otiske niti genetske sekvence koji bi bili 'unapred inženjerski izvedeni' iz ranije postojećih virusa", otkrili su oni.

Američki šef za zarazne bolesti doktor Entoni Fauči takođe je nedavno odbacio ovu ideju, rekavši da „Kinezi koji namerno prave nešto što će njih ubijati… Mislim da je to prosto preterano."

A opet je tvrdnja da je virus mogao da se raširi kao posledica nepoznatog laboratorijskog incidenta ponovo počela da dobija na težini.

Potraga za poreklom

Neki naučnici podržavaju ideju da se istraže obe ove sučeljene ideje - bekstvo iz laboratorije virusa koji je prethodno pronađen u prirodi, naprema prirodnom zoonotičkom prelasku (tokom kog su infekcije mogle da pređu sa slepih miševa na ljude, direktno ili putem životinje posrednika kao što je pangolin ili neki drugi još neotkriveni sisar).

Ovo prvo je „još uvek validna mogućnost koja ne bi smela tek tako da se odbaci", pisali su u martu naučnici iz Austrije, Japana, Španije, Kanade, SAD-a i Australije.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) poslala je početkom ove godine grupu eksperata u Kinu da istraži to do kraja, a opet izveštaj koji su oni načinili nije sadržao nikakve zaključke o tome odakle je došao SARS-CoV-2 i, po mnogima, ponudio više novih pitanja nego odgovora.

U maju je 18 istaknutih naučnika napisalo pismo u časopisu Sajens zahtevajući dalju istragu.

„Moramo ozbiljno da shvatimo hipoteze i o prirodnom i o laboratorijskom prelasku sve dok ne budemo imali dovoljno podataka", napisali su oni.

Oni su istakli i da „prava istraga treba da bude transparentna, objektivna i motivisana činjenicama", kao i „podložna nezavisnoj kontroli".

Jedna od autorki pisma je profesorka Akiko Ivasaki, imunološkinja iz Medicinske škole sa Jejla.

Ona uporno tvrdi da je razumevanje porekla ovog virusa od ključne važnosti za sprečavanje budućih pandemija.

„Ako se pokaže da je virus direktno skočio sa slepih miševa na ljude, moramo da preduzmemo mere da minimizujemo buduće kontakte i pojačamo nadzor zaražavanja kod ljudi za koje znamo da su imali kontakte sa slepim miševima", rekla je ona za BBC.

Za to vreme, „ako je virus slučajno pobegao iz laboratorije, moramo pobliže da proučimo kako je do toga došlo i primenimo jače bezbednosne mere kako bismo sprečili da do takvih incidenata dođe u budućnosti."

Profesor Dejvid Robertson, virusolog sa Univerziteta u Glazgovu, ima isti stav.

„Čak i ako je institut u Vuhanu umešan u ovo, i dalje moramo da znamo odakle je virus došao, gde su ga oni našli.

Ali virusi kojima su se oni bavili (pre pandemije) nisu dovoljno bliski SARS-CoV-2-u da bi oni bili njegovo poreklo", rekao je profesor Robertson za BBC.

Reuters

On odbija da tretira „teoriju o bekstvu iz laboratorije i teoriju o prirodnom poreklu kao ravnopravne".

Iako su oba scenarija moguća, kaže on, prirodno poreklo je mnogo verovatnije.

Na osnovu naučnih tragova koji su do sada dostupni, većina naučnika, poput profesora Robertsona, prednost trenutno daje ideji prirodnog događaja.

A, opet, jedna manjinska grupa tvrdi da su dokazi koji potkrepljuju teoriju bekstva iz laboratorije slabi samo zato što ona do sada nije bila temeljno istražena.


Prirodni događaj ili incident u laboratoriji - Argumenti

Za sledbenike teorije o prirodnom prelasku, dokaze pruža puka istorija epidemiologije: većina zaraznih bolesti krenula je sa jednom takvim nepotpomognutim „skokom" virusa iz prirode - kao što se desilo sa influencom, HIV-om ebolom ili mersom.

A prisustvo korona virusa koji mogu da zaraze ljude u kineskim slepim miševima već je dobro dokumentovano pre pandemije, delom zahvaljujući upravo istraživanju laboratorije u Vuhanu.

Pobornici teorije bekstva iz laboratorije, s druge strane, smatraju sumnjivim što se prvobitna epidemija desila upravo u gradu koji je dom više centara maksimalne bezbednosti koji drže opasne korona viruse.

Oni navode izveštaj američke obaveštajne službe u kom se kaže da se troje naučnika iz VIV-a razbolelo u jesen 2019. godine, pre nego što je virus počeo da se širi - što je tvrdnja koju su kineske vlasti kategorički odbacile.

Još značajnije, teorija o bekstvu iz laboratorije poziva se na činjenicu da korona virus najsličniji SARS-CoV-2-u pronađen u prirodi, poznat kao RaTG13, deli svega 96 odsto njegovog genoma - zašto onda bliži rođak još nije pronađen u životinjama 18 meseci kasnije, pitaju se oni.


Zaustavimo buduće pandemije!

Dok broj ljudskih žrtava nastavlja da raste, većina naučnika podržava potragu za poreklom kao načinom da se spreče buduće pandemije.

Kao što je glavni urednik Sajentifik amerekina Džoš Fišman napisao u jednom skorašnjem članku, „u svetu postoji još mnogo virusa koji izazivaju bolesti", tako da bi dolazak do odgovora „mnogo značio, zato što znati kako je pandemija virusa započela usmerava našu pažnju na sprečavanje sličnih situacija."

A ta otkrića ne bi imala uticaja samo na medicinu i javno zdravlje. Otkrivanje porekla onoga što se nekada nazivalo „kineskim virusom" moglo bi da pomogne da se razveju stereotipi i izbegnu rasističke pretpostavke.

„Spekulacije neutemeljene u činjenicama da su nemarni kineski naučnici pustili virus u svet, a koje su bile česte pod Trampovom administracijom, izazvale su ogromni talas anti-azijskog rasizma u SAD-u, dovevši do stotina činova nasilja", napisao je Fišman.

A moglo bi da bude i dugoročnih posledica po privrednu proizvodnju i naučna istraživanja.

Potvrđeni zoonotički prelazak mogao bi da dovede do strožih regulativa za pijace sa živom hranom, kakve su popularne širom Azije, kao i novih smernica za uzgoj i komercijalnu eksploataciju divljih životinja.

Ako se umesto toga pokaže da je istinita teorija o bekstvu iz laboratorije, to će promeniti neke pretpostavke prema kojima se vrše istraživanja na visokom nivou danas - posebno takozvani eksperimenti „sticanja funkcije", kada se patogen čini opasnijim da bi simulirao različite scenarije epidemije.

A mogao bi da dovede i do novih propisa u laboratorijama za bio-bezbednost, koje eksperti širom sveta odavno zahtevaju.

Kina zagovara i drugu teoriju, da je korona virus možda ušao u zemlju u pošiljci smrznutog mesa, što je pretpostavka koju je potkrepilo istraživanje jednog od njihovih vodećih virusologa.

Ako se, pak, ova teorija potvrdi, ona bi svakako imala posledice po međunarodnu trgovinu, transport hrane i druge trgovinske poduhvate.

Hoćemo li ikad saznati konačan odgovor?

Nauka po samoj svojoj definiciji stalno koriguje samu sebe: kako se pojavi neki novi dokaz, stare teorije se konstantno preispituju i obaraju.

I zato možda nikad nećemo doći do definitivnog odgovora, a čak i ako dođemo, često je potrebno da prođe mnogo godina pre nego što se utvrdi odakle nove bolesti dolaze.

Na primer, poreklo sarsa iz slepih miševa nije bilo potvrđeno sve do 2017. godine, 15 godina nakon epidemije u kojoj je stradalo oko 800 ljudi.

Profesor Robertson se oslanja na svoja iskustva u istraživanju porekla HIV-a, virusa humane imunodeficijencije koji izaziva sidu.

HIV je privukao pažnju sveta osamdesetih i od tada se procenjuje da se od njega zarazilo 76 miliona ljudi. Uprkos neumornom istraživanju, tek je sredinom 2000-tih poreklo virusa povezano sa divljim šimpanzama.

„Isprva je bilo vrlo malo uzoraka od šimpanzi sa HIV1, moralo je da prođe mnogo vremena pre nego što se shvatilo odakle treba da se uzimaju uzorci", kaže virusolog.

On smatra da bi istraživanje moglo biti jednako mukotrpno i ovaj put, jer su „novi korona virusi pronađeni u Junanu u Kini, a novi virusi u Jugoistočnoj Aziji."

Još važnije, postojeći dokazi o SARS-CoB-2 „nisu se promenili od proleća 2020", kako je napisao naučni novinar Adam Rodžers.

„Ti dokazi nikad nisu bili kompletni, a možda nikad neće ni biti", napisao je on u članku za Vajerd.

„Istorija i nauka pokazali su da je skok sa životinje mnogo verovatniji od bekstva iz laboratorije/zataškavanja. Dakle, sada govorimo o tome kako ljudi oblikuju vlastite stavove na osnovu oskudnih dokaza koje posedujemo."

Zbog toga ova potraga nikad ne može da pobegne od politike koja ju je oblikovala od samog početka, tvrdi Rodžers.

„Bilo koji dobronamerni pokušaj da se razume poreklo virusa može da se pretvori u političku alatku", smatra profesorka Ivasaki.

Mnogi se slažu s njom, a postoji i rizik da će proces izvršiti dodatni pritisak na odnose između SAD-a i Kine u godinama koje su pred nama.

„Savršeno sam svesna potencijalnih posledica igre okrivljavanja, naročito zato što sam naučnica azijskog porekla. Poslednja stvar koju želimo da postignemo je da izazovemo još mržnje prema Azijcima."

Laboratorija ili prva linija fronta

A potom je tu pitanje koje je važno naučnicima iz svih krajeva sveta: može li istraga porekla virusa zaista da stvori bezbednije okruženja za dalja istraživanja?

Čak i ako se dokaže da je došlo do bekstva iz laboratorije i uvedu se nove bezbednosne mere, ne može da se garantuje da se to neće ponoviti, upozoravaju eksperti.

Virusi i drugi bacili već su bežali iz istraživačkih ustanova i zaražavali ljude u prošlosti - kao u slučaju Ruskog gripa 1977. godine i epidemija sarsa iz 2004. godine.

Rizik deluje kao redovna prateća pojava rada u laboratorijama visoke bezbednosti, preko potrebnih da bi se unapredila nauka i medicina.

I dok pandemija nastavlja da ubija ljude, neki tvrdi da iako je potraga za poreklom virusa važna, ona trenutno nije prioritet.

„Kao lekaru, moj prioritet je da spasavam živote", kaže doktorka Mari-Marsel Dešamp, koja neguje pacijente od Kovida-19 u klinici u Port o Prensu na Havajima, gde se nedavno broj slučajeva zaražavanja utrostručio.

Naučnici imaju mnogo važnije zadatke, kaže ova lekarka sa prve linije fronta, koja vodi neprofitnu zdravstvenu grupu Geskio.

„Imamo ograničene resurse i moram da sprečim da se ljudi zaražavaju, dakle realno gledano, poznavanje porekla virusa neće mi neposredno pomoći da obavljam svoj posao", rekla je doktorka Dešamp za BBC.

Na duže staze, međutim, ona se slaže da bi više izvesnosti moglo da pomogne da se spreči još jedna globalna zdravstvena kriza.

„Postoji potreba da se razume šta se desilo - tada će odakle je sve došlo, u naučnom smislu, postati važno."


Pogledajte video: Kako nastaje kolektivni imunitet



Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas