Autoindustrija, Hrvatska i Balkan

Ima li sličnosti između juga i bugatija

"Rimac i Bugati su savršeni par po tome šta svako od nas donosi na sto"

8668 pregleda 2 komentar(a)
Foto: Rimac
Foto: Rimac

Kada budući vozači luksuznih modela automobila bugati budu sedali za volan, osetiće se bar delimično kao vozači nekadašnjeg juga.

Ova dva automobila spaja samo jedna stvar - pečat na razvoj oba stavljaju kompanije sa Balkana.

Kompanija Rimac Automobili objavila je da preuzima 55 odsto vlasništva u kompaniji Bugati, kao i da se ubuduće sama deli na dva dela.

To su kompanija Bugati Rimac gde će suvlasnik biti Porše i veoma važni ogranak, Rimac Tehnolodži.

„Prošli smo mnogo toga za tako kratko vreme, ali ovaj novi poduhvat podiže stvari na potpuno drugi nivo.

„Rimac i Bugati su savršeni par po tome šta svako od nas donosi na sto", rekao je Mate Rimac, mladi osnivač i vlasnik sada već imperije Rimac prepoznate kao jednog od svetskih lidera u proizvodnji električnih automobila.

U saopštenju Rimčeve kompanije navodi se da će sedište ostati u Zagrebu, dok će se automobili i dalje proizvoditi u Francuskoj.

Urednik emisije SAT na RTS Mladen Alvirović kaže da je Mate Rimac doneo odluku kojom dobija i on, ali i nemački gigant Folksvagen, doskorašnji vlasnik Bugatija.

„Rimac je mogao da proda celu sopstvenu tehnologiju, ali to nije želeo - njegove ideje će tek da vrede.

„Folksvagen je imao velike probleme sa tehnologijom koja je primenjena u Bugatiju jer nije u skladu sa modernim ekološkim standardima, pa je nađeno solomonsko rešenje da on pređe u suvlasništvo Rimca i Poršea, kao dela Folksvagena - time je kompaniji data nova snaga."

Posle nove raspodele kompanija, Mate Rimac biće na čelu čitave grupe, odakle će upravljati i Bugati Rimac segmentom koji će i dalje odvojeno praviti automobile brendirane kao bugati i rimac, ali i izuzetno važnim segmentom Rimac Tehnolodži.

Inspirisao me Tesla"

Mate Rimac rođen je 1988. godine u Livnu, tadašnjoj jugoslovenskoj republici Bosni i Hercegovini.

Posle ratnih godina koje je proveo u nemačkom Frankfurtu, 2000. godine se vraća u Hrvatsku koju bira za bazu odakle sopstvenom idejom želi da osvoji svet.

Počeo je u garaži i posle samo 10 godina rada ugovorio posao života.

„Da mi je neko pre 12 godina rekao da će se ovo dogoditi, ne bih mu verovao", rekao je Rimac na spektakularnom predstavljanju koncepta Nevera u Dubrovniku.

Kaže da je inspirisao Nikola Tesla i njegovi izumi i da je želeo da dokaže da električni automobili mogu da budu brži i uzbudljiviji od konvencionalnih.

„Dve godine pošto sam osnovao firmu, pridružila su mi se dva radnika.

„Imali smo teške trenutke, godine, nismo znali hoće li firma da preživi do idućeg meseca, mnogi meseci na početku bili su takvi čista borba za opstanak".

Kaže da je Nevera ostvarenje njegove vizije i citira izreku: „Sve je nemoguće dok to neko ne napravi".

„Nema on nikakve veze ni sa tradicijom, ni sa Jugoslavijom - on je čovek sa vizijom, vidi stvari koje mi ne možemo čak i ako stojimo na istom mestu.

„Ponekad ga nije lako razumeti šta je video i zamislio, ali on je veoma jednostavan i opušten čovek", opisuje ga Mladen Alvirović.

On je i sam test-vozač Rimčevih automobila i učesnik u njihovom razvoju na poligonu NAVAK u Srbiji.

Upravo ideje razlikovale su Mata Rimca od sličnih preduzetnika.

„Imao je mladalačku želju da jedan BMV za trke pretvori u nešto novo i bio je u pravu - najgenijalnije stvari najčešće su najjednostavnije, a on se na vreme setio nečega što se niko drugi nije.

„Pre bi se on mogao uporediti sa Nordeusom - tu nema nikakve tradicije, već ljude koji su videli nešto pre drugih i pokazali svetu da nešto može", ukazuje Alvirović na primer srpskog giganta u izradi softvera koji je nedavno postao deo američke kompanije Tejk Tu.

Rimac

On tvrdi da je hrvatski preduzetnik potpuno jedinstven primer.

„Na vreme je osetio da je elektrifikacija u autoindustriji prilika za potpuno nove igrače koji imaju znanje, ideje, ali nemaju tradiciju da uđu na prečac u svetski vrh.

„Teško je ući u taj svet, ali se dolaskom elektrifikacije pravila menjaju pa igrači sa novim idejama mogu da preskoče tih 120 godina istorije jer stari ne mogu samostalno da se prilagode novoj situaciji", kaže Alvirović.

Urednik emisije SAT kaže da je ključni momenat zapravo činjenica da je Rimac zadržao tehnologiju kao odvojeni deo nove kompanije što mu omogućava da sarađuje i sa drugim velikim gigantima.

„Osnovni proizvod kompanije Rimac nije automobil - automobil je pokazatelj šta oni umeju, demonstrator znanja i veština.

„Tehnologija koja se tiče baterije i sinhronizacije elektromotora njih je učinila tako uspešnim, a to može da se primeni svuda u autoindustriji."

Alvirović kaže da Rimca početni izostanak podrške u Hrvatskoj nije demotivisao, te da je kroz godine napravio kompaniju u kojoj rade inženjeri sa svih krajeva sveta, što projektu daje posebnu snagu.

„On je toliki kosmopolita da se ne može reći da je Hrvat ili čak i Evropljanin.

„Mi u NAVAK-u radimo treninge za njihovo osoblje i viđamo najrazličitije nacije, sa bukvalno svih krajeva sveta - to je Rimac i to nema nijedna kompanija na svetu."

Getty Images

Ima li jugoslovenske tradicije u pravljenju automobila?

Automobili rimac i buduće verzije bugatija neće biti prve u čijem je razvoju učestvovalo znanje sa prostora nekadašnje Jugoslavije.

Istraživač Instituta ekonomskih nauka Marko Miljković kaže da interesovanje za proizvodnju automobila postoji gotovo od vremena od kada postoje i automobili, ali su kapaciteti za takav poduhvat bili veoma slabi.

„Najstarije preduzeće u Kraljevini Jugoslaviji koje je proizvodilo kompletne automobile, bila je Jugoslavenska industrija motora d.d. iz Zagreba, koje je 1919. osnovao hrvatski hemičar i izumitelj Franjo Hanaman, ali je ugašena već tokom 1922. ili 1923.

Međutim, prema dostupnim podacima, stiče se utisak da to pre svega bio pogon za sklapanje automobila od uvezenih delova, a ne prava fabrika ili, još manje, industrija automobila."

I svetski giganti razmatrali su u to vreme dolazak u Kraljevinu Jugoslaviju.

„Krajem 1920-tih godina, Henri Ford je bio zainteresovan za izgradnju fabrike u Dalmaciji ili Crnoj Gori, budući da bi transport delova i gotovih vozila morskim putem bio jeftin, ali i zbog gotovo nepostojeće putne mreže u Kraljevini Jugoslaviji.

„Pregovori su trajali pune tri godine, bez mnogo uspeha, dok su konačno obustavljeni 1929, zbog posledica Velike depresije, a slična je bila sudbina pregovora sa francuskim Pežoom, koji je trebalo da gradi fabriku u okolini Čačka."

Miljković kaže da je zapravo najveća prepreka bio interes vlasti Kraljevine da prvenstveno namiri strateške potrebe vojske u pogledu tipa vozila i lokacije fabrika, dok tržište putničkih vozila uglavnom nije uzimano u obzir.

Kada govori o periodu posle Drugog svetskog rata, ovaj istraživač napraviće jasnu razliku između različitih jugoslovenskih pokušaja proizvodnje automobila.

„Jedina prava fabrika automobila je bila Crvena zastava iz Kragujevca, koja je u potpunosti osvojila proizvodnju nekoliko modela automobila, dostavnih vozila i kamiona, od kraja 1950-tih do kraja 1980-tih godina.

„Ostale fabrike, poput TAS-a iz Sarajeva (Folskvagen), IDA iz Kikinde (Opel), IMV-a iz Novog Mesta (Reno) ili CIMOS (Sitroen), činile su takozvanu šrafciger industriju, gde su, u zamenu za proizvodnju nekih komponenti za velike evropske kompanije, dobijani rasklopljeni automobili koji su montirani i prodavani na jugoslovenskom tržištu."

Miljković i aktuelnu fabriku fijatovih automobila u Kragujevcu ubraja u one gde je reč o montaži vozila od uvezenih delova, a ne o proizvodnji u pravom smislu te reči.

„Sve nekadašnje fabrike automobila u Jugoslaviji su bile bazirane na otkupu licenci i transferu tehnologija u partnerstvu sa stranim kompanijama.

„U tom smislu, Rimac automobili su išli potpuno obrnutim putem i najpre razvili savremenu tehnologiju koja je postala pokretač razvoja automobilske industrije u Hrvatskoj, koja u toj oblasti gotovo da nije imala nikakvog prethodnog iskustva", zaključuje Miljković.


Vreme mladih inovatora

U odsustvu velikih industrijskih poduhvata, na sceni na Balkanu su uveliko brojni mladi inovatori.

O jednom od njih, BBC na srpskom 2019. godine doneo je video reportažu.

Automobil koji je sam konstruisao Mario Ljubičić iz Runovića kraj hrvatskog grada Imotski, i to od materijala koje je našao u dvorištu, sam dopunjava energiju tokom vožnje.

Pogledajte njegovu priču:


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas