Predsednik Srbije i premijer Mađarske proveli su dan u Beogradu i zajednički foto album obogatili slikama sa zvaničnog sastanka, sa terase Predsedništva i iz zajedničke posete vinogradu na Fruškoj Gori.

Podeljene na društvenim mrežama Aleksandra Vučića, ove fotografije trebalo bi da oslikaju ono što su domaćin i gost gotovo identičnim rečima rekli na još jednom u nizu sastanaka.

„Mađarska će uvek moći da računa na srpsko prijateljstvo", rekao je Vučić, na šta mu je Viktor Orban uzvratio: „Srbija može da računa na Mađarsku".

Istoričar Arpad Hornjak, čija je oblast interesovanja upravo relacija Beograd-Budimpešta, nema dilemu kako da opiše odnose dva suseda.

„Mađarska je u poslednjoj deceniji u veoma delikatnoj situaciji i važno joj je da ima saveznika, pa ga je našla u Srbiji, što i Srbiji odgovara u smislu podrške za ulazak u Evropsku uniju.

„Odnosi dve zemlje nikad nisu bili na tako visokom nivou kao u poslednjih pet-šest godina."

• Viktor Orban, političar koji ljuti Evropu
• Orban u Beogradu: „EU mora da shvati da je Srbija ključna zemlja regiona“
• Hoće li u Mađarskoj antigej zakonom biti proterane omiljene serije i filmovi

BBC na srpskom analizirao je tri ključna uzroka zašto su Srbija i Mađarska postale toliko bliske.

1. Ideološka bliskost vladajućih stranaka

Lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor dobro poznaje političku scenu sa obe strane severne granice Srbije - u vojvođanskoj vlasti je koalicioni partner Srpske napredne stranke (SNS), dok održava i dobre veze sa zvaničnom Budimpeštom.

On smatra da je Srbiju i Mađarsku približila srodnost Vučićevog SNS-a i Orbanovog Fidesa, dve stranke koje su delile i članstvo u evropskom društvu konzervativnih partija sve dok iz te koalicije Orbanova stranka nije istupila.

„Oni dele ubeđenje da se mora graditi suverena, jaka država koja u centru svog delovanja ima osnaživanje nacionalnih interesa i na tome baziranih saveza.

„Mislim da je veoma bitno kako država učestvuje u globalnim tokovima - da li im se povinuje i služi globalne igrače, ili vodi računa o svom interesu i traži saveznike", kaže Pastor za BBC na srpskom.

Ideološku sličnost primećuje i Vedran Džihić, viši istraživač na Austrijskom institutu za međunarodnu politiku, kome su balkanski odnosi predmet užeg interesovanja.

„Obe stranke su snažno strukturirane, na čelu sa jakim vođom koji monopolizuje prošlost sopstvenog naroda.

„Obojica imaju nešto mesijansko u nastupu prema nacionalnom pitanju", kaže Džihić.

• Udar na slobodu medija u Mađarskoj - otkaz cele redakcije zbog smene urednika
• Seks skandal: Orbanov saradnik navodno bežao sa gej orgije, pa dao ostavku

2. Lični odnos Vučića i Orbana

Dvojicu lidera, Vedran Džihić zajednički će opisati kao „autoritarnu braću u zagrljaju".

„Danas u akademskim debatama govorimo da je Mađarska primer autoritarnog neoliberalnog populizma koji su mnogi sledili, a Vučić jeste primenio Orbanova iskustva otkad je preuzeo SNS.

„U ovom momentu, to je pragmatična bliskost i interesna zajednica koja se pokazuje kako na nivou politika, tako i na simboličkom nivou kroz posete i ordenje."

Raščlanjujući opisnu kovanicu za dva društva, Džihić kaže da se autoritarna komponenta vidi iz težnje dva lidera da kontrolišu celokupno društvo.

„U odnosima prema vladavini prava, slobodnim medijima i javnosti, i Orban i Vučić nastoje da ostvare što veću kontrolu nad društvom, da što više suzbiju pluralizam u društvu.

„Obojica dele javnost - na dobre i loše Srbe, odnosno dobre i loše Mađare, da su svi koji nisu sa nama, zapravo protivnici.

„Onda se ide se na moraliziranje da smo mi bolji, gde se pod mi misli na pripadnike SNS-a ili Fidesa."

Populistički stav, smatra Džihić, dalje se rađa u odnosu prema Evropi i spoljnoj politici, gde se „pragmatično i populistički gleda šta je popularno u narodu pa se tako oblikuje spoljna politika".

Vučić i Orban u Beogradu su se sreli u jeku lavine kritika iz Brisela na račun nepoštovanja prava LGBT zajednice, slobode medija i opšteg stanja demokratije u Mađarskoj, dok ta zemlja istovremeno snažno zagovara ulazak Srbije u Evropsku uniju.

Konačno, neoliberalnu komponentu Džihić vidi u ekonomiji.

„Ne postavlja se pitanje stranog kapitala, investicija, poput onoga što Kina radi na globalnom nivou.

„Nijedan suštinski ne obraća prava na radnička prava, nejednakosti, osim retorički - obojica pokušavaju da budu konkurentni, ali do toga stižu kroz klijentelističke strukture, stvaranja sprege između partije i ekonomije, baš poput Kine."

Ištvan Pastor kaže da je za odnos dvojice lidera ključno poverenje.

„Poverenje se gradi između ljudi, a velika politika je odnos ključnih ljudi - pa i dva čoveka.

„Ne mislim da se oni razumeju jer ih proglašavaju autokratama, već zato što imaju sličan pogled na svet."

Pastor, ipak, veruje da je odnos dve države zapravo mnogo dublji od odnosa dva lidera.

„Verujem da je priča mnogo dalje otišla od odnosa dva lidera - ona je možda tako počela, ali je u pozitivnom smislu otišla mnogo dalje.

„Da je pre više od deset godina neko rekao da će dve države u kontinuitetu održati šest zajedničkih sednica vlada, niko ne bi verovao, a to se ne može jednostavno baciti kroz prozor."

Kao primer da će odnosi nastaviti da se grade, predsednik Skupštine Vojvodine navodi da će u septembru biti potpisan veliki sporazum o dugoročnom strateškom partnerstvu Srbije i Mađarske.

• Mađarska zabranila istopolnim parovima da usvajaju decu
• Mađarska zabranjuje sadržaje za decu koji pominju LGBT zajednicu

3. Interesi na globalnoj sceni

Susedska međusobna upućenost za Ištvana Pastora osnov je za traženje zajedničkih interesa u regionalnoj, evropskoj i svetskoj politici.

„I jedni i drugi traže mesto pod suncem kao atraktivnog prostora koji privlači, a ne odbija, koji dovodi investicije, zadržava svoje stanovništvo.

„Teško je zamisliti da je to moguće ako nema povezanosti, pre svega infrastrukturne, a granice stoje kao barijere."

Projekat izgradnje brze pruge od Beograda do Budimpešte započeo je 2014. godine, a prva obećanja govorila su da će vozovi juriti već 2018. godine.

Rok je sada uveliko pomeren bar do 2025. godine, a ni deonica od Beograda do Novog Sada još nije završena, mada se to najavljuje do kraja tekuće godine.

Ovaj projekat deo je kineskog strateškog poduhvata „Pojas i put", a bio je tema upravo samita Kine sa šesnaest država centralne i istočne Evrope.

Vedran Džihić kaže da dvojica lidera imaju sličan odnos i prema međunarodnim partnerima.

„Oni nemaju skrupula s kim i na koji način sarađuju, ako je to u njihovom interesu.

Obojica sede na više stolica u geopolitici i grade moć i politiku na principu balansiranja između stolica i to jeste nedosledno, ali oni u toj poziciji izvlače maksimum", zaključuje on.

---

Istorijska perspektiva

Istoričar Arpad Hornjak kaže da su odnosi Srbije i Mađarske u prethodnom veku bili prilično promenljivi i da ih je definisalo to da li postoje zajednički interesi sa obe strane granice.

„Uvek je bio potreban politički cilj zbližavanja, a on se uglavnom pojavljivao u Mađarskoj.

„U srpskim i jugoslovenskim planovima, Mađarska nikad nije bila važna, kao što je Mađarskoj bila bitna Srbija ili Jugoslavija."

Kao najbolje momente saradnje Beograda i Budimpešte, viši naučni saradnik Istorijskog instituta u Budimpešti identifikuje sredinu dvadesetih godina 20. veka, kao i, posebno, kratak period neposredno pred Drugi svetski rat.

„Ne možemo reći da su Horti i regent Pavle bili u posebno direktnim odnosima, ali su obojica pokušali da održe neutralnost svojih država i da ne budu uvučene u Drugi svetski rat.

„Tokom 1940. godine i velike sile su blagonaklono gledale na ovo zbližavanje, ali sve to je kratko trajalo - do marta 1941. godine."

Mikloš Horti bio je regent Mađarske u periodu između dva svetska rata i sve do 1944. godine, a njegova zemlja učestvovala je u Drugom svetskom ratu na strani nacističke Nemačke.

Knez Pavle Karađorđević bio je jedan od tri namesnika koji su upravljali Kraljevinom Jugoslavijom nakon ubistva kralja Aleksandra u Marseju 1934. godine.

Ipak, bilo je i situacija kada su odnosi bili veoma loši, a Hornjak ih smešta u godine neposredno nakon Prvog svetskog rata, kao i u period od 1948. godine.

Ovi periodi dolaze posle svetskih ratova u kojima je oba puta Srbija bila na strani pobednika, dok je Mađarska bila na strani poraženih.

„Odnosi Srbije i Mađarske su se brzo menjali i zato što sam Balkan to traži.

„Na ovim prostorima stalna je atmosfera traženja odgovora na nove izazove", zaključuje Hornjak.

Posebnu tačku odnosa Srbije i Mađarske predstavlja zgrada ambasade nekada Jugoslavije, a danas Srbije, koja se nalazi na centralnom budimpeštanskom Trgu heroja.

U nju se 1956. godine, tokom Mađarske revolucije i protesta protiv komunističkih vlasti pod kontrolom Sovjeta, sakrio premijer Imre Nađ.

Uprkos obećanjima novih vlasti koje su se učvrstile uz pomoć intervencije sovjetskih trupa da neće biti revanšizma, Nađ je po izlasku iz ambasade uhapšen, osuđen i pogubljen.

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk