prisluškuju ih i prate decenijama prije nego izvrše njihovo hapšenje.

Tajni život lovaca na mafijaše: Kako italijanski Katurandi hvataju kriminalce

Jedini put kad imate priliku da vidite pripadnika Katuranda je kad bude uhapšen neki mafijaš. Oni su ljudi „bez imena i bez lica" - kad izvode svoje operacije, nose fantomke da bi bili sigurni da ih niko neće prepoznati

17086 pregleda 9 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Mafija je generacijama sastavni deo života na Siciliji, baš kao i napori policajaca da uhapse njene lidere.

Elitna jedinica koja ih juri zove se Katurandi - od glagola koji znači „uhvatiti" - a jedan od njenih pripadnika je ispričao Maksu Paradizu sve o mračnom svetu u kom radi i kako je krio zanimanje od svoje devojke sve dok ona nije prepoznala njegovu zadnjicu na televiziji.

Jedini put kad imate priliku da vidite pripadnika Katuranda je kad bude uhapšen neki mafijaš.

Oni su ljudi „bez imena i bez lica" - kad izvode svoje operacije, nose fantomke da bi bili sigurni da ih niko neće prepoznati.

„Volimo kad nas zovu 'Čopor lavova' jer mi smo to: divlji, slobodni i spremni da napadnemo u bilo kom trenutku u ovoj džungli", kaže IMD.

Ima ih manje od 20, a postoji očigledan razlog zašto se ne ističu.

„Onomad biste dobijali pretnje smrću od zlikovaca, slali bi vam kozje glave direktno na kuću - nije baš bilo prijatno", kaže on.

Devedesetih je dobijao i fotografije svojih registarskih tablica, obeležene crvenim krstom.

Pretnje su navele neke od njegovih kolega da napusti Katurande, ali ne i IMD - a tokom godina rizik od atentata se smanjivao.

On i njegove kolege policajci često izgrade neobično intimne odnose sa kriminalcima koje prate.

Nekad ih prisluškuju i prate decenijama pre nego što izvrše njihovo hapšenje.

„To vam je kao da živite sa tim ljudima. Slušate ih kako začinju decu, slušate njihove porodične probleme, gledate kako im deca odrastaju i njihove emocije postaju vaše emocije", kaže IMD.

Jedan od prisluškivanih bio je lekar iz Palerma, koji je sada u zatvoru.

„Bio je zaista obrazovan, naučili smo čitavu italijansku književnost stalno ga slušajući.

„Hvatali bismo beleške, nabavljali knjige koje je pominjao u beskrajnim predavanjima koja je držao svojoj deci.

„Kao da smo slušali radio emisiju i svi smo bili fascinirani njegovim manirima, načinom razmišljanja i kreativnošću.

„Bilo je teško poverovati da je mafijaš."

Getty Images

Nedelje nakon hapšenja umeju da budu uznemirujuće.

„Više ih ne viđate - psihološki je teško izaći na kraj s tim i, budući da su deo vašeg svakodnevnog života, počinju da vam nedostaju", kaže IMD.

Tokom dve decenije koje je proveo u policiji, IMD je pomogao da se uhapsi skoro 300 mafijaša, uključujući Đovanija Brusku, ozloglašenog zbog otmice i mučenja jedanaestogodišnjeg sina drugog mafijaša koji ga je izdao.

Bruska je dao da se dečak ubije i telo rastvori u kiselini - zbog čega detetova porodica nije mogla da ga sahrani.

U trenutku hapšenja, kad su Katurandi upali u mafijaševu kuću, IMD kaže da ume da ima suprotstavljena osećanja.

„Želite da im postavite mnoga pitanja: Koga ste ubili? Zašto to radite drugom ljudskom biću?"

Ali prilike za razgovor su ograničene, a bilo kakav dijalog ume da bude nezadovoljavajući.

„Kad smo uhvatili Brusku, tzv. 'Svinju', on je počeo da plače kao dete.

„Provencano, šef nad šefovima, s druge strane, uporno je ćutao i šaputao mi: 'Nisi svestan šta činiš.'

„Ali uhvatili smo ih, a to je najvažnije."

Bruska je bio ključni igrač u zločinu koji je naveo IMD-a da postane policajac.

Dvadeset trećeg maja 1992. godine, mafija je postavila pola tone eksploziva na putu za međunarodni aerodrom u Palermu, ubivši glavnog sudiju u borbi protiv mafije Đovanija Falkonea.

Bruska je kasnije identifikovan kao čovek koji je pritisnuo dugme za aktiviranje bombi.

„Bio sam na žurki za osamnaesti rođendan svoje devojke", kaže IMD, koji je u to vreme bio student biologije.

„Njen otac je bio šef udarne policijske brigade u Palermu i kad je bomba eksplodirala, istovremeno su se oglasili pejdžeri svih policajaca na žurki i svi su se našli u suzama.

„To je bio svečani ulazak te devojke u društvo."

IMD je odmah želeo da sazna šta se dešava, ali kad je shvatio da je put za aerodrom zatvoren, odlučio je da se umesto toga odveze motociklom do centra Palerma da vidi kako ljudi reaguju.

EPA

„Eno tamo", priseća se IMD, pokazujući prstom na mali trg, „video sam gomilu ljudi kako se smeju i vesele dok jedu panine.

„Otišao sam do njih i rekao im da je sudija Falekone ubijen, a oni su mi na to rekli: 'A što bi nas bilo briga?'"

„Tada sam znao šta želim da uradim.

„Naredni dan sam se prijavio u policiju da bih uhvatio što više zlikovaca."

U ono vreme je malo mladih Sicilijanaca želelo da se pridruži Katurandima - delom zašto što je posao bio suviše opasan - tako da je IMD-ovo prijavljivanje oberučke prihvaćeno.

„Većina ljudi koje poznajete prestala bi da razgovara sa vama ili bi vam pljunula u lice zato što se biti policajac smatralo neizrecivom izdajom", kaže on.

Getty Images

Napustio je studije i dok su njegovi stari drugari sa fakulteta „jurili devojke po noćnim klubovima", kako on to kaže,

IMD je pratio Đovanija Brusku i druge mafijaške gazde kao što su Salvatore „Toto" Rina, koji je izdao naređenje za ubistvo Falkonea.

Dok je pratio Brusku, IMD i jedan od njegovih kolega završili su u Cinisiju, gradiću blizu Palerma.

„Tu je bila grupa devojaka i mi smo im prišli.

„Ideja je bila da se upoznamo sa ljudima u Cinisiju kako bismo bili manje sumnjivi.

„Naravno, upalilo je… pronašli smo begunca, ali morao sam posle toga da se oženim njom", smeje se on.

Njihovi izlasci bili su neobični.

Njegova devojka - nesvesna šta se dešava - pružala mu je koristan paravan.

„Umesto da odvedem devojku, danas moju ženu, na lepe plaže i da se ljubimo pod zvezdama, vodio bih je na užasna mesta, ćorsokake prepune smećem, samo zato što sam pratio begunčevu ljubavnicu.

„Počeli bismo da se grlimo, a ona bi pitala: 'Zašto baš ovde od svih mesta?'"

„Nakon što bih je odbacio kući, odlazio bih u kancelariju da podnesem izveštaj."

Svojim najbližima govorio je da radi na odeljenju za pasoše.

Ali kad su on i njegove kolege iz Katuranda uhvatili Brusku, „svi su bili ispred svojih TV ekrana, snimajući na video kasetu hapšenje", kaže on.

„Kad je moja žena [tada devojka] videla te ljude sa fantomkama, zapazila je poznatu zadnjicu na jednom od njih i pozvala me.

„Više nisam mogao da krijem istinu.

„Rekao sam joj: 'Molim te, samo ne govori ništa baki inače će čitav svet znati.'

„Srećom, uspela je da sačuva tajnu."

EPA

Najtraženiji mafijaš u Italiji danas je Mateo Mesina Denaro, poznat i kao Dijabolik - što je nadimak koji je pozajmio od neuhvatljivog lopova iz stripova.

Šef sicilijanske mafije je u bekstvu od 1993. godine - policija veruje da živi u inostranstvu, najverovatnije u Južnoj Americi.

Jednom se hvalio da može da „napuni čitavo groblje" svojim žrtvama, a prošle godine se pokazalo da je komunicirao sa kolegama kriminalcima uz pomoć šifre koja se odnosila na ovce.

Poruke između njih sadržale su tekstove kao što su „Ovcama je potrebno šišanje" i „Makaze moraju da se naoštre".

Jedanaest ljudi je uhapšeno na Siciliji - IMD je bio prisutan - ali Denaro je bio neuhvatljiv kao i uvek.

EPA

Iako sicilijanska mafija nije tako moćna kao što je bila pre 20 godina, i dalje predstavlja problem na ostrvu.

„Oni znaju da više ne mogu da ubijaju ljude kao što su nekad i zato se čitav sistem sada razvio u složenu mrežu interesa koji uključuju politiku, finansije i samu strukturu sicilijanskog društva", kaže IMD.

Za neke, naročito tinejdžere i turiste, mafija i dalje nosi romantičnu auru.

Na ćoškovima ulica Palerma na štandovima se glasno reklamiraju majice sa slikama iz Kuma, upaljači u obliku pištolja i statue ljudi sa brkovima i sačmaricama sa jednom rukom preko usta.

Muto sugno, Ni reči, piše na postolju tih minijatura.

Jedan od ovih štandova nalazi se samo ćošak od Vie D'Amelio, stambenog ćorsokaka u kom je 19. jula 1992. godine mafijaška bomba ubila jednog drugog sudiju, Paola Borselinija.

On je bio poznat kao „dobri čovek Palerma" zbog čvrstog stava prema organizovanom kriminalu.

„Ti ulični štandovi su paradoks, baš kao i ovaj čitav grad", kaže IMD.

„Voleli bismo da budemo jednako civilizovani kao ostatak sveta, ali nikad ne odustajemo od te perverzne fascinacije kriminalnim podzemljem."


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas