Pet razloga za uspon slovenačke košarke

Slovenci se, poslije zlata na Evropskom prvenstvu 2017, u Tokiju nisu borili za najsjajniju medalju, ali malo je reći da su i bez toga postali heroji nacije

9213 pregleda 283 reakcija 6 komentar(a)
Dončić, Foto: Kevin C. Cox/Getty Images
Dončić, Foto: Kevin C. Cox/Getty Images

Do kraja polufinalnog meča Olimpijskih igara ostalo je pet sekundi, Slovenija gubi od Francuske 90:89, a lopta stiže do Klemena Prepeliča.

Kreće Prepelič ka obruču i Slovenci širom sveta zadržali su dah.

Uspeo je košarkaš Valensije da se probije i krene na ulaz, video je verovatno već loptu u košu, finale je bilo na samo nekoliko centimetara… I ništa.

Nikolas Batum se odjednom pojavio iza njega i blokirao ga - Francuska je u finalu.

Slovenci se tako, posle zlata na Evropskom prvenstvu 2017. godine, u Tokiju nisu borili za najsjajniju medalju, ali malo je reći da su i bez toga postali heroji nacije.

„Juče sam bio u Merkatoru i svi su pričali samo o njima", kaže za BBC na srpskom Gašper Petovar, slovenački novinar.

Petovar ističe da je za Sloveniju, koja od samostalnosti nikada nije bila u vrhu svetske košarke, neverovatan uspeh biti u četiri reprezentacije na OI.

„Velika je senzacija što smo uopšte učestvovali na Igrama i naravno da bismo voleli da su došlo do zlata, ali eto… Za to je falilo malo sreće", dodaje.

Za Luku Dončića i njegove saborce se tokom Igara navijalo širom Balkana, a BBC vam predstavlja pet razloga dobrih igara slovenačke reprezentacije.

Dončić

Razlog broj jedan je naravno Luka Dončić, jedan od najboljih košarkaša na svetu.

„Pre 30 godina svi su voleli Dražena Petrovića, bio je atraktivan, dobar, simpatičan… Takav je i Dončić", kaže za BBC Zmago Sagadin, bivši selektor Slovenije.

„Njegova slika je ovde gde god se okrenete", dodaje uz osmeh.

Dončić ima 22 godine, košarkaš je Dalas Maveriksa i sa Slovenijom već ima zlato sa Evropskog prvenstva 2017. godine.

Koliko utiče na igru Slovenije govori i to da je protiv Francuske pretrpeo tek prvi poraz u reprezentativnom dresu, a debitovao je 2017. i do sada odigrao 18 mečeva.

I to sve u reprezentaciji koja pre njega nije bila važan faktor na košarkaškoj mapi Evrope, a kamoli sveta.

„Ne samo što je najbolji, već i sve druge igrače u reprezentaciji čini boljima… On je motor ekipe, daje joj energiju - to je kvalitet prave zvezde", smatra Petovar.

„On je kamenčić koji je falio mozaiku, sa njim se sve poklopilo", dodaje.

Protiv Francuske je, na primer, postao tek treći košarkaš u istoriji Igara koji je na jednom meču ostvario tripl-dabl učinak - 16 poena, 18 asistencija i 10 skokova.

Pre njega to je uspelo samo Lebronu Džejmsu u Londonu 2012. i čuvenom Aleksandru Belovu iz Sovjetskog Saveza u Montrealu 1976. godine.

Na Svetsko prvenstvo u Kini 2019. Slovenija se nije plasirala zbog kontroverznih „prozora" - kvalifikacionih mečeva na kojima nisu mogli da igraju košarkaši koji nastupaju u Evroligi i NBA ligi.

Čim mu je omogućeno da nastupi, Dončić se pojavio u reprezentaciji i počeo da pravi razliku.

„Verovatno je najbolji bek na svetu u ovom trenutku, pravi je lider, takmičar, sve je uzeo pod svoje i jednostavno hoće da napravi vrhunski rezultat", kaže Sagadin.

Dakle, Dončić je u Sloveniji kao Novak Đoković u Srbiji.

„Da, ljudi koji nikada nisu gledali NBA, sada zbog njega prate utakmice", kaže Petovar uz osmeh.

Gregory Shamus/Getty Images

Tim

Naravno, ni Dončić ne može sve sam.

Kada ga čuvaju dvojica ili trojica protivničkih igrača, na scenu stupaju ostali.

„Španci su, na primer, do neke mere odsekli Dončića, ali ostali su onda pogurali", kaže Petovar.

Pre svega Klemen Prepelič i Majk Tobi, košarkaši španske Valensije, kao i Zoran Dragić iz Baskonije.

Tu su i Vlatko Čančar, saigrač Nikole Jokića u Denver Nagetsima, kao i četiri igrača Cedevita Olimpije - Edo Murić, Jaka Blažić, Žiga Dimec i Luka Rupnik.

Značajnu ulogu na Evropskom prvenstvu 2017. godine imao je i Goran Dragić, košarkaš Majami Hita.

Sagadin ističe da okosnica reprezentacije igra zajedno već sedam-osam godinama, kao i da je Košarkaški savez Slovenije „napravio odličan posao sa strancima".

„Tobi (inače Amerikanac) je igrao sa Prepeličem, koji ga je preporučio i to je ispalo izuzetno, (Entoni) Rendolf je pomogao da se osvoji Evropsko prvenstvo, a i (Džordan) Morgan je isto bio odličan."

On smatra i da način igre slovenačke reprezentacije odgovara modernoj košarci.

„Pre 10 godina sve je išlo na visinu i Gasol je sve mleo pod košem - u današnjoj košarci odlučuju bekovi, a tu je Slovenija najjača", kaže.

Atmosfera

Ono što ljubitelji košarke u Srbiji veoma dobro znaju, jeste da velika imena nikako ne znače i dobar tim.

Zbog toga su, na primer, neuspesi nacionalnog tima i izostanak medalja na Evropskom prvenstvu 2005. i Svetskom prvenstvu u Kini 2019. tako gorke uspomene.

Ono što je važno za uspeh slovenačke reprezentacije jeste da svako zna sopstvenu ulogu i da igrači ginu jedan za drugog.

„Da, hemija je vrlo dobra", kaže Sagadin.

„Jedan moj prijatelj je gledao kvalifikacije za Tokio u Beogradu i već posle prvog dana mi je rekao 'ovo nije to, ovo neće na dobro da izađe'… I tako je i bilo."

Košarkaši Srbije poraženi su u finalu kvalifikacionog turnira od Italije, a Slovenci su, na primer, na gostujućem terenu pobedili Litvaniju.

Kakva je atmosfera vidi se i u izjavama posle mečeva.

„Mi smo mala država, ali smo pokazali da uvek dajemo sve od sebe, da ostavljamo sve na parketu", izjavio je Dončić posle plasmana u polufinale.

Dragić je dodao da se veliki trud uložen u protekla dva meseca isplatio.

„Znamo šta želimo od starta, sada je to postalo stvarnost - ostavili smo srce na terenu", naveo je.

„To je pravi timski duh, mi smo kao porodica, svakog dana neko drugi može da iskoči - znamo da imamo Dončića i da je mnogo lakše igrati sa njim, ali tu su i brojna druga oružja", dodao je.

Treba istaći i to da Dončić, inače svetska zvezda, koji na dresu nosi broj sedam, u reprezentaciji nosi 77 - zato što je broj sedam već dugo kod Prepeliča.

I to nešto govori o atmosferi u timu.

Mentalitet

Kada se sve to uklopi, onda se lakše dođe i do pobedničkog mentaliteta - da se ekipa ne plaši i uvek ide na pobedu, ko god da je sa druge strane.

„To su doneli zlato na Evropskom prvenstvu i Dončić, preneo je samopouzdanje na ostale igrače", smatra Sagadin.

„On je veliki takmičar, hoće sve da pobedi i ako se to ne dogodi onda ubija", kaže uz osmeh.

Petovar navodi da je sve to veliki napredak, jer su, kako tvrdi, slovenački reprezentativci u ekipnim sportovima uvek imali problem sa samopouzdanjem.

„Uvek su igrali dobro i onda popuštali kad je najvažnije.

„Na primer, fudbaleri su na Evropskom prvenstvu 2000. godine mislili da je protiv Jugoslavije sve gotovo i da su pobedili i na kraju ništa", dodaje.

Slovenija je tada vodila 3:0, ali su reprezentativci Jugoslavije uspeli da izjednače i meč je završen 3:3.

To se promenilo pre nekoliko godina, kaže Petovar.

„Sada u mečeve ulaze sa stavom 'hoćemo da pobedimo, možemo da pobedimo i daćemo sve za pobedu'", kaže.

Selektor

Na kraju, najvažnije je da na klupi sedi neko ko zna košarku i ko se dobro slaže sa igračima.

A očigledno je da Aleksandru Sekuliću, selektoru Slovenije, dobro ide.

„On je veliko iznenađenje za sve", kaže Petovar.

„Bio je pomoćnik Igora Kokoškova, pa Trifunovića i Savez je želeo da posle njega dovede nekog stranca, nisu mogli da se dogovore i postavljen je Sekulić", dodaje.

Kako navodi, Sekulić do tada „nije bio trofejni trener, niti je radio u velikim klubovima".

Vodio je, između ostalog Krku, Triglav i Primorsku u Sloveniji i dugo radio sa mlađim kategorijama u reprezentaciji.

Poslednje dve godine je glavni trener u češkom Nimburku.

„Umeren je, studiozan i sklopio je kockice tako da sve funkcioniše kako treba", kaže Petovar.

Budućnost

Dakle, slovenačka košarka je poslednjih godina u velikom usponu - kao i biciklizam - ali ni Sagadin, ni Petovar nisu baš sigurni da je budućnost tako svetla.

„Slovenačka klupska košarka je ispod svakog nivoa, ne radi se sa mladima i kada ova generacija prestane da igra to će biti to", kaže Petovar.

On to smatra iako Dončić ima tek 22 godine i voli da igra za reprezentaciju.

„Da, ali šta će on bez saigrača… Sam ne može", kaže.

Koji su problemi?

Sagadin tu pre svega ističe veliki broj stranaca u klubovima čitavog regiona, ne samo Slovenije.

„Bivša Jugoslavija je bila poznata po vrlo dobrom selektiranju i stavljanju mladih talenata u prvi plan, a sada šest-sedam stranaca nosi kvalitet u svim klubovima", smatra bivši trener Crvene zvezde.

„Mene ta legija stranaca ubija, to nije budućnost, već korak unazad", dodaje kratko.

Petovar ukazuje na nedostatak vizije kada je reč o radu sa mladima.

„Upis mladih u Sloveniji na neki sport uvek bude veći posle velikog uspeha", kaže on.

„Zašto sada imamo dobru rukometnu reprezentaciju? Zbog Evropskog prvenstva 2004. godine, kada smo osvojili srebro.

„Momci koji danas igraju su tada bili klinci, upisali su se na rukomet i imao si kasnije veliki izbor igrača".

Slična navala na jedan sport dogodila se i pre nekoliko godina sa košarkom, posle zlata Slovenije na Evropskom prvenstvu.

Međutim, kako kaže, za razvoj novih košarkaša potrebne su godine, kao i vizija saveza i klubova za rad sa njima, a toga sada nema.

„Ništa ti ne vredi što imaš mnogo mladih koji žele da igraju, ako nemaš program da nešto od njih napraviš", zaključuje.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: