Njemačka i špijuniranje

Slučaj Jozef Huber - šef nacističke policije u Beču radio za Zapadnu Njemačku

Huber je preuzeo kontrolu nad Gestapoom u Beču neposredno pošto je Adolf Hitler anektirao Austriju u martu 1938. godine i na toj funkciji je bio do kraja 1944. godine

13246 pregleda 3 komentar(a)
Foto: National Archives of Slovenia
Foto: National Archives of Slovenia

Nacistički SS general odgovoran za proterivanje desetina hiljada Jevreja u logore smrti radio je za zapadnonemačke obaveštajne službe posle Drugog svetskog rata, zaštićen od krivičnog gonjenja.

Zaštitu pruženu Francu Jozefu Huberu otkrila je nemačka špijunska služba BND, u arhivi u koju je uvid imala nemačka javna televizija ARD.

Huber je vodio Gestapo u Beču, drugo po veličini sedište tajne policije posle Berlina.

Američka vojska je znala za njegove zločine.

Huber je preuzeo kontrolu nad Gestapoom u Beču neposredno pošto je Adolf Hitler anektirao Austriju u martu 1938. godine i na toj funkciji je bio do kraja 1944. godine.

Prilagodite se i preživite

Kada su saveznici okupirali nacistički rajh koji se raspadao, Huber je bio na američkoj poternici i američke snage su ga uhapsile u maju 1945. godine.

Bio je u pritvoru skoro tri godine, ali je američka vojska utvrdila da je spreman da sarađuje i pustila ga je 1948. godine, pa je izbegao krivično gonjenje za ratne zločine, prenosi Njujork Tajms.

Novinama je omogućen pristup ARD-ovom materijalu.

Istoričar BND-a, Bodo Hečelhamer, rekao je ARD-u da je u to vreme „nailazio Hladni rat, pa su pre svega, naravno, tražili tvrde antikomuniste".

„Nažalost, prečesto su tražili i pronašli takve tipove među bivšim nacistima."

Od 1955. do 1967. godine, Huber je bio zaposlen u zapadnonemačkoj obaveštajnoj službi, BND.

Prvobitno je to bila Organizacija Gelen, na čijem je čelu bio bivši nacistički oficir Rajnhard Genel, a koji je vodio agente na Istočnom frontu.

Huber je penzionisan 1967. godine, pošto je BND zaključio da ne može biti zadržan, da njegova uloga „ne bi ugrozila službu".

Izvukao je nemačku penziju za državnu službu, ali je takođe radio za kompaniju za kancelarijsku opremu, živeći pod svojim imenom u Minhenu sve do svoje 73. godine.

Među nacističkom elitom

U Austriji koju su vodili nacisti, Huber je radio ruku pod ruku sa Adolfom Ajhmanom, koji je osnovao Centralnu agenciju za jevrejsku emigraciju u Beču.

Rukovodio je masovnom deportacijom Jevreja.

Jedan od prvih Huberovih poslova kao šefa Gestapoa u Beču bio je slanje vođa jevrejske zajednice u koncentracioni logor Dahau u blizini Minhena.

Pre nego što se pridružio nacističkoj stranci 1937. godine, bio je viši policajac u Minhenu, svom rodnom gradu.

Oko 65.500 austrijskih Jevreja - većinom bečkih - ubijeno je u Holokaustu.

Posle rata, izraelski agenti zarobili su Ajhmana - jednog od ključnih organizatora holokausta - u Argentini.

Suđeno mu je u Izraelu i pogubljen je 1962. godine.

Huber je u Beču imao 900 zaposlenih u Gestapu.

Procenjuje se da su tamo, u zloglasnom hotelu Metropol, brutalno ispitali 50.000 ljudi.

Hotel, jedan od najboljih u Beču, pre nego što su ga nacisti zaplenili, otvoren je 1873. godine na Morcinplacu.

Srušen je eksplozijama 1945. godine, kada su sovjetske snage okupirale grad.

Getty Images

Glavni šef Gestapoa bio je Hajnrih Miler, koji je bio u berlinskom bunkeru tokom poslednjih dana Adolfa Hitlera, ali je zatim nestao 1945.

Njegova sudbina još nije poznata.

Izveštaj iz arhiva američke vlade otkriva da je Huber, kada su ga ispitivale američke okupacione snage, priznao da je posetio nekoliko koncentracionih logora: Dahau 1936. godine, Zahsenhauzen 1936. godine i Mauthauzen 1939.

„Ali, rekao je, tamo nikada nije video nikakvu okrutnost, da su zakoni ljudskosti uvek bili njegovo najviše pravilo ponašanja", piše u izveštaju „Hitlerova senka".

Zapravo, logoraše tih logora SS-ovci su tukli, izgladnjivali i mučili, a malo ih je preživelo.

Fotografije iz 1941. godine u nemačkoj državnoj arhivi (Bundesarhiv) takođe prikazuju Hubera u Mauthauzenu u pratnji SS komandanta odreda Hajnriha Himlera.

Getty Images

Nemački sud za denacifikaciju je 1945. godine u Nirnbergu oslobodio Hubera svake odgovornosti za zločine, navodi se u izveštaju.

Ipak, u Nirnbergu su saveznici sudili nekim nacističkim vođama, a deset ih je pogubljeno 1946.

Glavno interesovanje američke vojske za Hubera u to vreme bilo je u vezi sa pokušajem lociranja odbeglog šefa Gestapoa, Milera.

Huberov rad za zapadnonemačku obaveštajnu službu započeo je nakon puštanja iz američkog pritvora.

Štefan Majning, istoričar uključen u istraživanje ARD-a, kaže da je BND „tačno znao da Huber nije bio sitni gestapovski ubica već SS general, koji se kretao u najužim krugovima nacističkog terorističkog aparata i bio odgovoran za smrt desetina hiljade Jevreja i protivnika režima".


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas