Negativan uticaj čovečanstva na klimu „je činjenica", navodi su u izveštaju naučnika Ujedinjenih nacija.
Stalna emisija gasova može da doprinese da se ključna temperaturna granica probije za malo više od deset godina, ističu.
Autori izveštaja navode da nivo mora raste i da ne mogu da odbace mogućnost da će dostići dva metra do kraja veka.
Ali novu nadu predstavljaju planovi za smanjenje emisija gasova koji dovode do efekta staklene bašte - to bi trebalo da stabilizuje rast temperatura.
Izveštaj Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC) objavljen je na 42 strane.
- Glečeri u svetu se ubrzano tope
- Požari u Grčkoj - na ostrvu Evija sve gore, vetar otežava posao vatrogascima
- Šest neočekivanih načina za spas planete od klimatskih promena
Sastoji se od više zasebnih, manjih izveštaja koji će biti objavljivani redovno tokom narednih meseci,
To je prva velika naučna analiza klimatskih promena od 2013.
Izveštaj je objavljen tri meseca uoči konferencija COP26 u Glazgovu na kojoj će svetski lideri razgovarati o borbi protiv klimatskih promena.
„Današnji izveštaj predstavlja crveni alarm za čovečanstvo", rekao je Antonio Gutereš, generalni sekretar UN.
„Ako udružimo snage, možemo da sprečimo klimatsku katastrofu. Ali današnji izveštaj je jasan znak da nemamo vremena za gubljenje, niti izgovore.
Računam na svetske lidere i sve ostale faktore da će osigurati da COP26 konferencija bude uspešna."
Dokument IPCC obojen je jakim, samouverenim tonom, a između ostalog, navodi se da je „nedvosmisleno da je uticaj čovek doveo do zagrevanja atmosfere, okeana i kopna".
Prema rečima profesora Eda Hokinsa sa Univerziteta Reding u Velikoj Britaniji i jednog od autora izveštaja, naučnici ne mogu biti jasniji po ovom pitanju.
„To je činjenica, ne možemo biti sigurniji - nedvosmisleno je i nesporno da ljudi dovode do zagrevanja planete."
Autori kažu da su od 1970. globalne površinske temperature rasle brže nego u bilo kom drugom pedesetogodišnjem periodu u proteklih 2.000 godina.
Ovo zagrevanje „već utiče na mnoge vremenske i klimatske uslove u svim delovima sveta".
Bilo da se radi o toplotnim talasima poput onih u Grčkoj i zapadnoj Severnoj Americi, ili o poplavama u Nemačkoj i Kini, ljudski faktor je postao „sve uticajniji u poslednjoj deceniji".
Neke od najvažnijih činjenica iz IPCC izveštaja:
- Globalna površinska temperatura Zemlje bila je 1,09 stepeni Celzijusa viša u deceniji od 2011. do 2020. nego u periodu 1850. do 1.900.
- Proteklih pet godina bilo je najtoplije od 1850. godine
- Nedavna stopa rasta nivoa mora skoro se utrostručila u odnosu na period od 1901. do 1971.
- Ljudski uticaj je „vrlo verovatno" (90 odsto) glavni pokretač globalnog povlačenja glečera od 1990-ih i smanjenja arktičkog morskog ledenog pokrivača
- „Praktično je izvesno" da su toplotni ekstremi, među njima i toplotni talasi, postali sve učestaliji i intenzivniji od pedesetih godina, dok su hladni periodi postali ređi i manje ozbiljni
Okeani će se i dalje zagrevati i postati kiseliji, a planinski i polarni glečeri će se nastaviti topiti decenijama ili vekovima - navodi se u izveštaju.
„Posledice će se i dalje pogoršavati, kako se Zemlja bude sve više zagrevala", rekao je profesor Hokins.
„I za mnoge od ovih posledica, nema nazad."
- U srcu vatrenih stihija u Kanadi i na Kipru: „Sunce se ne vidi od dima"
- Nauka je zakazala - nije predvidela poplave i velike vrućine
Kada je u pitanju porast nivoa mora, naučnici su napravili prikaze različitih scenarija u zavisnosti od količine emisije štetnih gasova.
Ne mogu da isključe mogućnost da će nivo mora porasti do oko dva metra do kraja veka, kao ni rast od pet metara do 2150. godine.
Takvi ishodi, iako malo verovatni, značili bi i pretnju poplavama za milione ljudi u priobalnim područjima do 2.100 godine.
Jedan od ključnih aspekta izveštaja je očekivana stopa rasta temperature i šta to znači za bezbednost čovečanstva.
Skoro sve države sveta saglasile su se sa ciljevima Pariskog sporazuma o klimi 2015.
Cilj tog sporazuma je da zadrži porast globalnih temperatura znatno ispod dva stepena u ovom veku i da sve zemlje nastave da ulože napore da temperatura poraste manje od 1,5 stepeni.
U novom izveštaju navodi se da, prema svim mogućim scenarijima koje razmatraju naučnici, nijedan od ovih ciljeva neće biti dostignut u ovom veku, osim ako ne dođe do velikog smanjenja emisije ugljenika.
Autori veruju da će rast od 1,5 stepeni biti dostignut do 2040. u svim mogućim scenarijima.
Ako se emisije ne smanje u narednih nekoliko godina, to će se dogoditi i ranije.
Ovakav porast temperature već je predviđen u posebnom izveštaju IPCC iz 2018. godine, a nova studija to sada potvrđuje.
„Postići ćemo rast od jedan i po stepen u pojedinim slučajevima mnogo ranije. Već smo to postigli za dva meseca tokom El Ninja 2016", rekla je profesorka Malti Majnshauzen, jedna od autorki izveštaja IPCC.
Posledice prekoračenja rasta temperature od 1,5 stepeni bile bi veoma loše za svet koji je već prolazi kroz povećan broj ekstremnih vremenskih nepogoda zbog porasta temperature od 1,1 stepen od predindustrijskog perioda do danas.
„Videćemo još intenzivnije i učestalije toplotne talase", rekla je Fridrike Oto sa Univerziteta u Oksfordu u Velikoj Britaniji i jedna od autorki izveštaja.
Pet ključnih tačaka za budućnost
- Temperature će do 2040. porasti za jedan i po stepen u odnosu na nivo iz perioda od 1850. do 1900. u svim mogućim scenarijima
- Arktik će verovatno i praktično biti bez leda u septembru barem jednom pre 2050. u svim proučenim scenarijima
- Sve češće ćemo svedočiti ekstremnim pojavama „bez presedana u istorijskim zapisima" čak i pri zagrevanju od jedan i po stepen
- Ekstremni incidenti vezani za rast nivoa mora na polovini lokacija za merenje plime i oseke, koji su se do sada dešavali jednom u veku, u budućnosti će se događati jednom godišnje
- U mnogim regionima će verovatno biti više požara
Pratite BBC dopisnika iz oblasti životne sredine Meta Mekgrata na Tviteru
Pivo kao oruđe za borbu protiv klimatskih promena
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
