Dok se talibani navikavaju na ulogu novih vladara Avganistana, druge zemlje se utrkuju da se prilagode smeni vlasti.
Došlo je do svežeg naleta diplomatske komunikacije u glavnim gradovima sveta, od Moskve do Pekinga, od Berlina do Islamabada.
I kao što dvostruki bombaški napad na aerodrom u Kabulu od 26. avgusta pokazuje, pobunjeničke grupe takođe reaguju na vladavinu talibana.
Ali kakve interese ovi igrači žele da ostvare ili očuvaju posle talibanskog preuzimanja vlasti?
Evo kako bi to moglo da utiče na neke ključne međunarodne igrače.
- „Pod vlašću talibana, biti žena je jednako smrti, one dišu, ali su mrtve"
- Očekuje li Srbiju i Balkan novi talas izbeglica iz Avganistana
- Odakle talibanima novac
Pakistan
Sused Avganistana Pakistan ima mnogo toga da dobije ili izgubi od smene vlasti u Kabulu.
Dve zemlje dele 2.400 kilometara granice, dok je u Pakistanu registrovano 1,4 miliona avganistanskih izbeglica - a procenjuje se da isto toliko živi tamo nedokumentovano.
I tako ova zemlja ima mnogo toga da izgubi od nestabilnosti u Avganistanu.
Ali Islamabad takođe verovatno ima najtešnje veze sa talibanima.
Talibani, ili „studenti" na paštunskom, prvi put su se pojavili ranih devedesetih u severnom Pakistanu.
Mnogi Avganistanci koji su se prvobitno pridružili pokretu bili su obrazovani u pakistanskim medresama (verskim školama).
Iako je oduvek negirao da pomaže talibanima, Pakistan je bio jedna od svega tri zemlje, zajedno sa Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koja je priznala grupu kad je ova preuzeli vlast u Avganistanu devedesetih.
Ona je bila i poslednja zemlja koja je prekinula diplomatske veze sa grupom.
Iako su se odnosi kasnije oteli kontroli, Umer Karim, gostujući saradnik na Kraljevskom institutu ujedinjenih službi u Londonu (RUSI) kaže da „među pakistanskim donosiocima odluka vlada opšti utisak da su ovaj put stekli određenu prednost".
Za one u Pakistanu koji svet posmatraju kroz prizmu nadmetanja sa Indijom, dolazak na vlast talibana znači smanjeni indijski uticaj u zemlji.
Karim kaže da je „Pakistanu posebno smetalo prisustvo indijskih konzulata duž avganistansko-pakistanske granice, u gradovima kao što su Džalalabad i Kandahar."
„On ih je smatrao glavnim sponzorima anti-pakistanskih elemenata, kao što su grupa Tehrek-e-Taliban na severu i razne beludžijske pobunjeničke grupe na jugu."
Sad kad su talibani došli na vlast, Pakistan veruje da može da povrati svoj uticaj, kaže Karim.
„Većina avganistanske trgovine odvija se preko Pakistana, uključujući osnovne proizvode kao što su brašno, pirinač, povrće, cement i građevinski materijali", kaže on.
Uz to, Pakistan želi preko Avganistana da izgradi „ekonomski kopneni most" sa republikama iz Centralne Azije, što bi mu pomoglo da se poveže sa privredom šireg regiona.
Ova ekonomska zavisnost mogla bi da podstakne talibane na saradnju sa Pakistanom po širokom dijapazonu pitanja, među kojima je i bezbednost.
„Talibanska vlada koja se već suočava sa globalnom izolacijom ne može da priušti da se suprotstavi i Pakistanu", kaže Karim.
Rusija
Rusija se još seća decenijskog rata koji je Sovjetski Savez vodio - i izgubio - protiv avganistanskih pobunjenika između 1979. i 1989. godine.
Iako su danas njeni interesi u samom Avganistanu vrlo skromni, nestabilnost u zemlji mogla bi da ima ogroman uticaj na njene severne susede, koji su bivše sovjetske republike još uvek tesno povezane sa Rusijom.
Glavna briga Rusije je da li bi Avganistan mogao da postane sigurna luka za džihadiste iz kavkaskog regiona, naročito one koji su povezani sa takozvanom Islamskom državom, koja je neprijatelj i Rusije i talibana.
Moskva je brzo prepoznala snagu talibana i započela komunikaciju sa grupom još pre nego što su zapadne trupe zvanično počele da se povlače.
Fjodor Lukjanov, urednik časopisa Rusija u globalnoj politici, rekao je za BBC da će Moskva nastaviti „dvostruku politiku" prema Avganistanu.
„S jedne strane, oni pokušavaju da održe kontakt sa talibanima kako bi obezbedili politički sigurnost.
S druge strane, sve je veći broj ruskih trupa u Tadžikistanu i sve je intenzivnija vojna saradnja sa Tadžikistanom i Avganistanom da bi se sprečilo da ekstremisti stignu u te zemlje sa avganistanske teritorije", kaže on.
U širem smislu, povlačenje SAD-a iz Centralne Azije smanjuje moć Vašingtona u regionu koji Rusija doživljava kao vlastitu sferu uticaja.
„Ono što je dobro za nas, loše je za Amerikance, ono što je loše za nas, dobro je za Amerikance, tako da je ovo dobro za nas", rekao je za Fajnenšel tajms Arkadij Dubnov, politički analitičar iz Moskve.
Kina
Interesi Kine u Avganistanu su i ekonomski i bezbednosni.
Posle povlačenja Amerike, kineske firme su u dobrom položaju da iskoriste rudarski potencijal Avganistana, uključujući retku zemlju koja se koristi u mikročipovima i drugoj najsavremenijoj tehnologiji.
Američki eksperti procenjuju da avganistanske rezerve vrede bilion dolara - a tri puta više prema proceni avganistanske vlade.
Ali kineske firme još uvek vagaju političke i bezbednosne rizike, napisao je 24. avgusta kineski list za međunarodna pitanja Global tajms.
Uz to, njihova sposobnost da operišu u Avganistanu zavisiće od toga koliko će se na njih odraziti bilo kakve sankcije koje bi mogao da uvede Zapad, napisao je list.
Za razliku od toga, kineske privatne firme jedva čekaju da ulete na tržište na kom „hiljadu stvari čeka da bude urađeno", piše Global tajms.
Sa strateške tačke gledišta, kineska vlada ima dobar razlog za dodatnu upletenost u Avganistan.
Zemlja se nalazi na ključnom raskršću za kinesku inicijativu Ekonomski pojas duž Puta svile, koja podrazumeva projekte iz trgovine i infrastrukture u Iranu i Pakistanu.
A poput Moskve, i Peking brine da bi Avganistan mogao da se upotrebi kao utočište za ekstremiste u regionu, naročito imajući u vidu situaciju u kineskom zapadnom regionu Sinkjang.
Džonatan Markus, diplomatski analitičar i bivši dopisnik BBC-ja, kaže da Kina „deli manji deo granice sa Avganistanom".
„Ona aktivno proganja vlastitu muslimansku manjinu i sigurno je brine mogućnost da bi anti-pekinški islamistički teroristi mogli da iskoriste Avganistan kao svoju bazu.
Nije onda ni čudo što je kineska diplomatija poslednjih nedelja bila toliko spremna da sarađuje sa talibanima."
Tokom telefonskog razgovora 25. avgusta, kineski i ruski predsednici, Si Đinping i Vladimir Putin, složili su se da budu spremni da „pojačaju napore u borbi protiv pretnje od terorizma i trafikinga narkoticima sa avganistanske teritorije."
Iran
Iran sarađuje sa talibanima već „određeni niz godina", kaže Karim, naročito preko jedinice Kuds, ogranka Islamističke revolucionarne garde (IRGC) specijalizovane za nekonvencionalno ratovanje koju SAD smatraju terorističkom grupom.
Karim kaže da ona „održava radne odnose sa talibanima".
„Ugostila je talibanske lidere i opskrbila ih oružjem i finansijskom podrškom.
Zauzvrat, talibani su bili predusretljiviji prema avganistanskim šiitima, naročito prema zajednici Hazara, zbog čega je srce Hazare u centralnom Avganistanu palo u ruke talibana bez ijednog ispaljenog metka."
Uprkos smekšavanju njihovih stavova, međutim, postoje brojni izveštaji o slučajevima talibanskih vojnika koji su zlostavljali hazarsku manjinu.
Globalna izolacija Avganistana omogućila bi Iranu da poveća svoj uticaj u toj zemlji, kaže Karim.
„Iran će takođe želeti da dobije i analizira neke od naprednijih dronova, projektila i drugih sistema naoružanja koje su za sobom ostavili Amerikanci ili koji su sada u rukama talibana, da bi ih iskoristio za vlastiti program proizvodnje odbrambenih sistema."
Uspostavljanje stabilnosti u Avganistanu takođe će smanjiti priliv migranata u Iran - koji trenutno ima 780.000 avganistanskih izbeglica i azilanata, prema agenciji za izbeglice Ujedinjenih nacija.
- Supersile na klizavom terenu: Zašto Rusiju brine povlačenje Amerikanaca iz Avganistana
- „Dobili smo rat, Amerika je izgubila“
Zapadne zemlje
Zapadni lideri će možda želeti da predstave dvadesetogodišnju kampanju kao uspeh, ali nema nikakve sumnje da talibani veruju da je pobeda njihova.
„Mi smo dobili rat, a Amerika ga je izgubila", rekao je talibanski lider BBC dopisniku Sekunderu Kermaniju u aprilu, još pre nego što je njihova munjevita ofanziva zauzela svaki veliki grad i prestonicu.
Za SAD i njene zapadne saveznike, oporavak njihovog imidža nakon ovog očiglednog preokreta mogao bi da potraje duže vremena.
Ali govoreći u nemačkom parlamentu 25. avgusta, kancelarka Angela Merkel rekla je da povlačenje „ne sme da znači kraj napora da se zaštite avganistanski saradnicima i pruži pomoć onim Avganistancima koji su ostavljeni u velikoj žurbi zbog dolaska talibana."
„Naš cilj mora biti da što više zaštitimo ono što je postignuto u Avganistanu u poslednjih 20 godina", rekla je ona.
Govoreći posle virtuelnog sastanka zemalja G7 24. avgusta, predsednik Saveta EU Šarl Mišel rekao je da je „prerano odlučiti kakve odnose želimo da uspostavimo sa novim avganistanskim vlastima".
Ovi novi odnosi će zavisiti od „postupaka i stava novog režima", rekao je Mišel dodavši:
„I u pogledu očuvanja političkih, ekonomskih i društvenih postignuća za građane Avganistana, kao i njihovih ljudskih prava, a pogotovo žena, devojčica i manjina. I u pogledu međunarodnih obaveza Avganistana - posebno, bezbednosti, borbe protiv terorizma i trafikinga narkotika."
Sprečavanje novog talasa izbeglica i azilanata takođe će biti prioritet za zapadne zemlje, pored pokušaja sprečavanja da Avganistan postane plodno tle za ekstremizam.
Ovaj rizik postao je očigledan tokom napada blizu aerodroma u Kabulu za koji je odgovornost preuzela grupa zvana Islamska država pokrajine Korasan (ISIS-K ili ISKP), ogranak Islamske države u Avganistanu.
U danima pred napad, američke obaveštajne službe upozoravale su na neposrednu pretnju od napada ove grupe, koja je rival talibanima.
Govoreći posle napada, američki predsednik Džo Bajden rekao je da će oni koji su izveli napad biti „uhvaćeni".
„Onima koji su izveli ovaj napad, kao i svakome ko želi da naudi Americi, poručujem sledeće: Nećemo oprostiti. Nećemo zaboraviti.
Ulovićemo vas i platićete za to. Braniću naše interese i naš narod svim sredstvima koja su mi na raspolaganju", rekao je on.
Deo sporazuma bio je da talibani ne dozvole ekstremističkim grupama da koriste zemlju kao bazu za organizovanje napada na SAD i njene saveznike.
Pokolj na aerodromu u Kabulu dokazuje da su ove grupe već u zemlji - i da su aktivne.
- U fotografijama: Dirljiva 3D projekcija statue Bude koju su uništili talibani
- Protivnici talibana poručuju da su spremni za borbu
Islamističke grupe
Kao što je ovaj napad pokazao, neće se samo vlade prilagođavati novom regionalnom poretku.
Novostečena moć talibana utiče i na ravnotežu snaga među pobunjeničkim grupama.
S jedne strane, eksperti upozoravaju na moguće pregrupisavanje Al Kaide, čiji su napadi na Ameriku od 11. septembra i doveli do ulaska u Avganistan 2001. godine.
S druge strane, džihadističke grupe koje je inspirisala Islamska država sada će biti „pod pritiskom da demonstriraju svoju važnost", kaže Sana Džefri, direktorka Instituta za političku analizu sukoba (IPAC) u Džakarti.
Grupe koje podržavaju Islamsku državu „odriču se" talibanske pobede kao „proistekle iz podlog sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama umesto od autentičnog džihada", rekla je Džefri za BBC.
Uprkos tome, ona talibansku pobedu opisuje kao „najbolju vest koju su grupe oko Al Kaide čule dugo vremena unazad".
„U Jugoistočnoj Aziji, na kanalima društvenim mreža koje vode ekstremistički krugovi, kao i u zvaničnim saopštenjima, viđamo opšte slavlje zbog činjenice da su pobedili talibani."
„Glavni zaključak koji su oni izvukli iz svega ovoga je da se upornost isplati. I nema sumnje da će to inspirisati mnoge ekstremiste u regionu."
Pogledajte vide o eksploziji u Kabulu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
