Život u Heratu pod talibanima - "ovdje sam kao u zatvoru"

Procjenjuje se da Herat ima više od 500.000 stanovnika a u rukama talibana našao se 13. avgusta

7875 pregleda 1 komentar(a)
Foto: EPA
Foto: EPA

Ljudi koji žive u Heratu, trećem najvećem gradu u Avganistanu, rekli su za BBC da su im se životi potpuno promenili otkako su talibani preuzeli vlast.

Procenjuje se da Herat ima više od 500.000 stanovnika a u rukama talibana našao se 13. avgusta.

To je strateški važan glavni grad pokrajine na zapadu zemlje, i nalazi se blizu granice sa Iranom i Turkmenistanom.

BBC je razgovarao sa Sanom, ženom koja je nekoliko godina radila za nevladinu organizaciju, i Sajedom, studentom.

Oboje su u prošlosti radili za strane organizacije, što ih potencijalno više dovodi u opasnost od talibana nego druge.

*Imena su im izmenjena da bi im se zaštitili identiteti

Sana

„Svaki dan slušam priče kako talibani vrše nasilje nad civilima.

„Na primer, čula sam pre nedelju dana da su tu blizu odsekli šake dvoje ljudi koji su ukrali nešto.

„Čula sam da su talibani zvali ili slali poruke ljudima govoreći da oni sada kontrolišu vlast i da uvode nova pravila.

„Oni kažu da žene ne smeju da idu na posao; ako žena želi da izađe, mora da ima mušku pratnju; muškarci ne smeju da nose džins i majice sa kratkim rukavima; žene moraju da nose hidžab ili burku i da kriju lice od ljudi.

„Ljudi se plaše da idu u grad sada kada su talibani tamo, naročito žene. Skoro 99 odsto žena ostaje kod kuće.

„Čak se i muškarci plaše da izađu. Talibani nose oružje. Oni ne vole normalne ljude.

„Muškarci koji izađu kažu da u gradu ima mnogo talibana i teško im je da ostanu dugo u gradu.

„Muškarci samo odlaze na posao i trude se da se odmah vrate kući".

Reuters

„Prvi put u mom životu, ostajem kod kuće.

„Provela sam kod kuće oko nedelju dana. Ovde sam kao zatvorenica.

„Ovo je možda kraj mog života. Nema posla, nema studiranja.

„Čak i ako želim da izađem, moram da nosim burku ili kompletan hidžab, što me unesrećuje.

„Svakako sam veoma zabrinuta za budućnost - 100 posto zabrinuta.

„Mislim da sam ugrožena zbog mog posla u prošlosti.

„I u ovoj situaciji ne mogu da izađem i kupim sebi nešto.

„Neću lako moći da idem do kancelarije, u druge gradove ili zemlje radi obrazovanja ili usavršavanja, kao što sam mogla ranije".

„Moj život se zaustavio"

„Ne mogu da radim stvari koje sam mogla u prošlosti.

„Mislim da je moja budućnost potpuno uništena.

„Ako ostanem u Avganistanu, neću imati svetlu budućnost.

„Mislim da se moj život ovde zaustavio.

„Možda ću se uskoro naći na meti.

„Radila sam za nevladine organizacije, naročito za one koje se bore za prava žena.

„A talibani mrze kad čuju reči 'ljudska prava'.

„Zbog toga će pokušati da me ubiju.

„U gradu ima dovoljno hrane i lekova, ali putevi za daleke oblasti bili su zatvoreni poslednjih nekoliko nedelja.

„Ljudi nisu mogli da dođu u grad i kupe nešto, suočavali su se sa mnogim problemima, sa nestašicom lekova i hrane.

„Srećom, prošle nedelje su putevi otvoreni.

„I ponovo su otvorene granice sa Iranom i Turkmenistanom. Čula sam da sada hrana i lekovi pristižu u Herat.

„Skoro dve nedelje nismo imali struju u našem kraju, zato što su talibani oštetili električnu mrežu.

„U većini delova Herata, ljudi nisu imali struju. Ponekad nismo imali ni pijaću vodu.

„Neki ljudi su napustili Herat i prešli u Iran, ili druge pokrajine kao što su Kabul, pre nego što su je talibani zauzeli.

EPA

„Ponekad zatvorim oči i pomislim da možda sanjam, da je sve samo noćna mora.

„Poslednjih 20 godina niko nije ni pomislio da bi talibani mogli jednog dana da se vrate i da zauzmu čitav Avganistan.

„I sve se desilo veoma brzo, za dve do tri nedelje.

„Čak i sada, još sam u šoku.

„Herat je bio jedan od gradova koji je bio dobro obezbeđen.

„Bilo je nemoguće pomisliti da talibani mogu da zauzmu Herat."

Sajed

„Svi letovi i usluge su ukinuti a banke su zatvorene.

„Kancelarije koje su izdavale pasoše su zatvorene, što ljudima otežava da pobegnu iz Avganistana.

Reuters

„Škole su otvorene za devojčice i za dečake.

„Talibani su poručili učenicama da dolaze u kompletnom hidžabu".

Pretresi od vrata do vrata

„Talibani su svuda po gradu.

„Uprkos opštoj amnestiji koju su najavili, oni nastavljaju pretrese od vrata do vrata.

„To brine mnoge ljude - a među njima sam i ja. Čuo sam da su odveli jednog pesnika, koji se još nije vratio.

„Za mene je sad sve gotovo. Trebalo je da diplomiram, a sad neću završiti čak ni poslednji semestar.

„Sve što smo postigli u poslednjih 20 godina sad je izgubljeno i mi zaista više nemamo nikakve nade.

„Veoma sam razočaran. Međunarodna zajednica je samo oprala ruke od Avganistana.

„Ona više ne radi na tome da Avganistanci imaju svoje slobode.

„Već vidite da su žene nestale iz televizijskih emisija i kao voditeljke vesti.

„Sve što radim i o čemu samo mislim je kako da odem iz Avganistana, da omogućim sebi nekakvu budućnost, zato što ne verujem da je ona moguća u Avganistanu.

„Ne onako kako sam je ja zamišljao".


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: