djelić sekunde može biti koban

Pustolovi i priroda: Kada avantura preraste u ozbiljnu prijetnju po život

Ljubav prema prirodi i životinjama, ali i stalno izlaganje opasnostima, zajedničke su osobine svih avanturista i prirodnjaka

8007 pregleda 0 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Cokule na nogama, šešir na glavi i ranac na leđima, ali pre svega oko sokolovo tempirano da uoči i najmanju opasnost koja u dubini guste džungle ili negostoljubive močvare, vreba iz prikrajka izazivajući povremeno neobuzdani strah, ali češće ključanje adrenalina.

U glavnoj ulozi je pustolov - istinski ljubitelj prirode i entuzijasta željan događaja punih uzbuđenja, nepredvidivih situacija koje lede krv u žilama i drugih rizičnih poduhvata.

Davljenje u živom pesku, ujed zmije ili škorpije, napad krokodila, bežanje od medveda i ubod na otrovnu biljku nisu nepoznanica u ovom svetu, koji su godinama gradili i široj publici predstavljali velikani ovog posla poput Dejvida Atenboroa, Žaka Kustoa, Dejvida Belamija, ali i srpskog novinara Jovana Memedovića.

Neki od pustolova su i život izgubili u ovim avanturama, a najpoznatiji je verovatno Stiv Irvin, čuveni australijski prirodnjak i televizijski voditelj, koga je pre tačno 15 godina usmrtila džinovska raža.

Hod po ivici i pad

Ljubav prema prirodi i životinjama, ali i stalno izlaganje opasnostima, zajedničke su osobine svih avanturista i prirodnjaka.

I upravo je delić sekunde potreban da neki nesmotreni potez ili odsustvo pažnje dovede do fatalnog ishoda, što potvrđuje primer Stivena Roberta Irvina, lovca na krokodile koji je svetsku popularnost stekao vodeći istoimenu dokumentarnu seriju.

Iako se bezbroj puta hvatao u koštac sa divljim životinjama, kobne ubode zadala mu je džinovska raža dok je ronio u blizini australijskog Velikog koralnog grebena, snimajući novu emisiju.

„Mislio sam da će to biti sjajan snimak, ali odjednom se raža okrenula i počela da ga ubada u grudi.

„Imao je šest centimetara široku ranu i obilno je krvario", govorio je kamerman Džastin Lajon koji je često snimao sa Irvinom.

Kada su ga doneli na istraživački brod, četrdesetčetvorogodišnji pustolov je već bio mrtav, ne dočekavši dolazak hitne pomoći.

Irvin se još kao mali zaljubio u životinje, posebno gmizavce, jer su njegovi roditelji od 1970. držali park posvećen njima u gradiću Birva, država Kvinslend, koji će nekoliko decenija kasnije poneti ime Australian Zoo.

Prvu otrovnu zmiju lovac na krokodile je uhvatio sa šest godina.

U školu je navodno redovno kasnio jer je stalno terao majku da zaustavi kola nasred puta kako bi sklonio guštera koga je prethodno spazio.

Pomažući ocu, već sa devet godina se rvao sa mladim krokodilima, što će kasnije usavršiti i nastaviti da praktikuje do kraja života.

Međutim, njegove metode hvatanja divljih životinja i danas su meta kritike.

Američka organizacija za zaštitu životinja - Peta, okarakterisala je takav Irvinov pristup kao uznemiravanje, dok su pojedini autori govorili i o tome kako je njegova smrt zapravo „osveta životinja".

Mnogi su mu zamerali i kada je ušetao u kavez sa krokodilima sa jednomesečnim sinom u naručju, dok su mediji to ocenili kao lakomislen i neodgovorni potez.

Njegov sin Robert sada ima 17 godina i nastavio je očevim stopama, a njegova majka i Irvinova udovica Teri vodi zoološki vrt u kome je Australijanac sahranjen.

Getty Images

Prvak u preživljavanju koji voli Novaka Đokovića

U nehumanim i ekstremnim uslovima, kakvi se često susreću u prirodi, pustolovi su primorani da se snalaze kako znaju i umeju.

Jedan od najpoznatijih avanturista na svetu - Ber Grils, jednom prilikom je tako morao da utoli žeđ ispijajući sopstveni urin, pa i tečnost iz slonove balege koju je prethodno rukama iscedio.

Ovaj prvak u preživljavanju i bivši engleski vojnik snimio je veliki broj televizijskih emisija o opstanku u divljini, izlažući sebe izuzetno opasnim situacijama.

Ipak, jedna isprva bezazlena, mala povreda mogla je da ga košta života 2008. godine.

Tragajući za medom u obližnjoj košnici, Grilsa je ubola pčela i izazvala mu alergijsku reakciju.

Pošto nije znao da je alergičan na ubod pčele, postojala je bojazan od potencijalnog anafilaktičkog šoka koji je sprečen brzom intervencijom bolničara.

„Ironija je da od svih ogromnih, smrtonosnih, agresivnih krokodila, zmija i aligatora, sa kojima se suočavam svih ovih godina, umalo da me sredi jedna pčela", izjavio je tada engleski avanturista.

Bolnu uspomenu poneo je i iz afričke pustinje Sahare kada ga je ujela škorpija ostavivši mu nabubreli ožiljak u obliku boba.

Ber Grils - veliki fan srpskog tenisera Novaka Đokovića - boravio je početkom jula u Srbiji, na Staroj planini, gde je snimao nove epizode njegove emisije „U divljini sa Berom Grilsom".

BBC

Put oko sveta za godinu i po dana

Istančani instikt za preživljavanjem poslednjih decenija pokazuje još jedan bivši vojnik - Švajcarac južnoafričkog porekla Majk Horn.

On je 2001. godine postao prvi avanturista koji je sam, bez motorizovanog prevoza, obišao Zemlju po ekvatoru - zamišljenoj kružnici koja opasuje planetu.

Na ovaj put dužine 40.000 kilometara, pošao je 1999. godine, koristeći isključivo sopstvene tabane, brod, biciklu i kajak.

Prva njegova ekspedicija odigrala se dve godine ranije, kada je prelazio preko Južne Amerike, delimično preplivavši reku Amazon.

Na ovom šestomesečnom putovanju susreo se sa negostoljubivim brzacima, polomio je koleno prelazeći preko vodopada, lokalno pleme mu je ukralo opremu i neko je pripucao sa obale reke.

Međutim, najgore je bilo kada ga je ujela zmija zbog čega je izgubio osećaj na licu i pet dana ništa nije video.

„Nisam mogao da se javim kući, sve što sam imao bio je lični lokator sa 16 unapred kodiranih poruka koje sam mogao da pošaljem ženi.

„Posle tri dana osećao sam se toliko loše da sam se pripremao da pošaljem poruku - umreću, ali sam pao u nesvest pre nego što sam uspeo da pritisnem dugme", govorio je Horn ranije.

Švajcarac je kasnije nastavio pustolovine, od severnog (Arktika) do južnog pola (Antarktika).

Eskpedicija Pangea je trajala čak četiri godine i pridružilo mu se oko sto mladih istraživača.

Getty Images

Kapetan Kusto

Posebno mesto u panteonu pustolova zauzima, po mnogima najveći svih vremena - Žak Iv Kusto.

On je, za razliku od njegovih kolega koji uglavnom istražuju na Zemljinoj površini, po dnevnu dozu avanture odlazio u podvodna prostranstva, među okeanski i morski biljni i životinjski svet.

Francuski naučnik i avanturista je za života napravio više od 100 dokumentarnih filmova, a najvažniji je televizijski dokumentarni serijal - Podvodni svet Žaka Kustoa.

U istraživački desant na podvodni svet odlazio je brodom pod imenom Kalipso - ratnim plovilom preuređenim u mobilnu laboratoriju za podvodna istraživanja.

On mu je pomogao pri proučavanju ajkula u Crvenom moru i Indijskom okeanu, kod praćenja migracije sivih kitova kod obala Kalifornije (SAD), prilikom snimanja podvodnog parenja, a potom i polaganja jaja morskih kornjača u Mozambičkom kanalu između afričkog kontinenta i ostrva Madagaskar.

Neposredni naučni doprinos izučavanju okeanskog bespuća Kusto je dao još tokom Drugog svetskog rata kada je sa inženjerom Emilom Ganjanom radio na akvalangu - ronilačkom aparatu i sistemu koji je, nezavisno od dubine, roniocu davao onoliko vazduha koliko je bilo potrebno da udahne.

Iskusni pustolov je preminuo 1997. - u 87. godini, ostavivši iza sebe veliki broj nagrada, filmova, knjiga i fondaciju koja se bavi zaštitom životne sredine.

Reuters

Dejvidi i Jovan

I dvojica Dejvida - Atenboro i Belami, svakako zaslužuju da se nađu na listi najznačajnijih pustolova i prirodnjaka.

Iako je prve emisije o životinjama snimao još ranih pedesetih, prekretnica u karijeri ser Dejvida Atenboroa nastupila je 1979. godine kada je na BBC-ju počelo emitovanje serije Život na Zemlji.

Procenjuje se da ju je pogledalo 500 miliona ljudi širom sveta.

U seriji je zabeležen i čuveni susret prirodnjaka i grupe planinskih gorila u Ruandi.

Za razliku od devedesetpetogodišnjeg kolege i imenjaka koji je veliki borac protiv klimatskih promena, Dejvid Belami je za života govorio da je globalno zagrevanje „izmišljotina".

Ipak, ovaj britanski prirodnjak i televizijski voditelj koji je preminuo krajem 2019, bio je izuzetno voljen u socijalističkoj Jugoslaviji.

Stigao je da poseti Plitvička jezera u Hrvatskoj, da odustane od skoka sa mosta preko Neretve u Mostaru i naposletku da pojede kavijar u Beogradu.

Po mišljenju mnogih, najpoznatiji pustolov i prirodnjak među novinarima u Srbiji je Jovan Memedović.

Njegova emisija Sasvim prirodno u kojoj putuje po zemlji i svetu snimajući prirodu, životinje i ljudi koji tamo žive, emituje se od 2003. godine na prvom programu Radio-televizije Srbije.

„Shvatio sam da će ljudima boravak u prirodi biti deficitaran.

„Onda smo pre dvadesetak godina stavili taj naslov ,Sasvim prirodno', i ispostavilo se da sam sasvim bio u pravu što sam ljudima počeo da nudim da gledaju selo, prirodu i jednostavan život", rekao je Memedović u intervjuu za Novosti.


Pogledajte video o Srbinu koji je preveslao Atlantik


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas