Li Mejvers je lider, autor i kreativna snaga The La's, britanskog sastava iz severnog dela Liverpula.
Bend je objavio samo jedan album, koji je pratio samo jedan hit singl, a od 1990. nije objavio nijedan sekund nove muzike.
Ipak, nasleđe benda i mesto u rok istoriji daleko prevazilazi njegovu skromnu diskografsku zaostavštinu.
Taj singl, There She Goes, predstavlja savršenstvo gitarskog popa, koje stoji rame uz rame sa bilo čim što je napisano posle njihovih duhovnih predaka Bitlsa, kao i dobro čuvani dragulj na koji generacije drugih bendova gledaju sa strahopoštovanjem.
- Svađa svih svađa: Priča o „viktorijanskom pesničenju" braće Galager tokom snimanja čuvenog albuma
- Šta je sve sporno u velikom hitu grupe The Pogues
- Kako je Lu Rid zauvek promenio rokenrol
- Čak Di - zašto je pesma „Fight the Power" i dalje važna
The La's je nagovestio eru britpopa u britanskoj muzici devedesetih, predvođene bendovima poput Oasis i Blur.
Noel Galager je jednom prilikom tvrdio da je „Oasis hteo da dovrši ono što je započeo The La's" - dok se njihov uticaj proteže izvan te scene, do bendova kao što su The Libertines, Arctic Monkeys i Fontaines DC.
„Nalik The Velvet Underground", kaže gitarista The La's Beri Saton, „nisu svi znali za The La's, ali svi oni koji su odlučili da imaju bend, i kojima je muzika značila nešto više, znali su za nas."
O razmeri Mejversovog talenta najbolje govori činjenica da je reputaciju genija stekao na osnovu malobrojnih studijskih snimaka.
Ali, njegove savršeno skladne pesme, koje su obradili autori i bendovi različitih senzibiliteta, u rasponu od Robija Vilijamsa do Pearl Jam, smeštaju ga u društvo klasičnih pop autora, stekavši posvećene sledbenike i uvažavanje muzičkih velikana.
Erik Klepton je 1991. u intervjuu za Rolingstoun rekao da je „jedino što mi se sviđa (u skorije vreme) muzika tipa po imenu Li Mejvers... on ima stav i stil koji su, po meni - zadivljujući", dok je 2013. bivši gitarista sastava The Smiths Džoni Mar rekao magazinu Kju da je Mejvers „ono za šta ga svi smatraju".
Ipak, Mejversa danas mnogi smatraju jednim od „izgubljenih" velikana pop muzike. Tokom poslednje tri decenije je nepokolebljivo odbijao da objavi pesme koje je u međuvremenu napisao.
Od 1991. svirao je samo 20 zvaničnih koncerata, a poslednji u tom nizu je održan pre gotovo 10 godina.
Njegovi javni nastupi su toliko sporadični da je za pojedine novinare njegovo lociranje postala opsesija.
Metju Mejsfild je 2003. objavio knjigu pod nazivom Tajanstveni Liverpul: U traganju za The La's, u kojoj je opisao kako se četiri godine upinjao da organizuje susret sa Mejversom, što mu je na kraju i pošlo za rukom u njegovom domu u Liverpulu.
Zbog Mejversove misterozne prirode, kao i činjenice da savremenoj rok muzici nedostaje istinski predvodnik, on još uvek zaokuplja maštu ne samo fanova, već i štampe i industrije.
Uprkos tome što je već godinama neaktivan, njegov status je takav da se ne tako davno, 2015, pronela glasina da će sarađivati sa Lijamom Galagerom.
Debi album the La's, nazvan po imenu benda, nedavno je proslavio tri decenije od izlaska i predstavlja paradigmatičan primer kultnog ostvarenja.
Na top listi je stigao do tridesetog mesta usled skromne prodaje nakon izlaska.
Snimljen pod uticajem bendova The Beatles, The Who, Love i Pink Floyd, svojim akustičnim ritmovima, snažnim oslanjanjem na senzibilitet šezdesetih, uz prevlast melodije, bio je sušta suprotnost u odnosu na tada preovlađujuće stilove: madčester, grandž i šugejz.
Međutim, upravo je taj bezvremeni kvalitet učinio da ploča izdrži test vremena.
Pesme poput Timeless Melody i epska Looking Glass otkrivaju jedinstven talenat za pisanje dobre pop pesme koji i danas mami slušaoca.
Ipak, album je postao legendaran ne toliko zbog briljantnih pesama koliko zbog bizarne i mučne atmosfere tokom snimanja, kojoj su doprineli Mejvers i nebrojeni članovi benda i producenata koji su se smenjivali.
Zahvaljujući brojnim pričama o Mejversovom opsesivnom perfekcionizmu i haotičnom ponašanju u studiju, album je vremenom samo pojačao status ozloglašenog.
Prema jednoj urbanoj legendi, Mejvers je pronašao autentičnu prašinu iz šezdesetih i posuo je po instrumentima, pokušavajući i na taj način da dobije pravi štimung.
- Elton Džon ili Oejzis – čija će se pesma pevati na Vembliju
- Džonatan Ričmen – radikalno pozitivan muzičar
- Zašto je Doli Parton najvoljenija svetska zvezda
- Četiri decenije Paket aranžmana - „svetog grala“ novotalasnog Beograda
Evolucija benda na staklenim nogama
Za fanatične obožavaoce benda razdvajanje činjenica od priča ima posebnu draž, budući da u vezi s njim ništa nije onako kako izgleda.
Uprkos tome što je glavni akter priče, Mejvers čak nije ni osnovao bend (nazvan je jednako po muzičkoj noti kao i po liverpulskoj skraćenici za „lad" - dečko).
To je uradio Majk Bedžer 1983. u gradu Liverpulu, koji je, usred tačerovske ere, bio „preplavljen heroinom, malodušnošću i nezaposlenošću", kako kaže Bedžer.
Bedžer i Mejvers su se površno upoznali 1981, ali su se 1984. zbližili posle slučajnog susreta u gradskoj dvorani „Everyman Theatre".
Jedan drugom su se predstavili u kraćim crtama, shvatili su da dele ljubav prema Keptan Bifhartu i ubrzo je svaki od njih dorađivao pesme onog drugog.
„On je bio veoma zabavna, veoma talentovana, veoma kul osoba", kaže Bedžer za BBC Kulturu.
„Kada bi svirao gitaru, pomislio bih: Niko ne može da se poredi sa njim".
Bend je, nakon dolaska još dvojice članova - basista Džon Pauer i bubnjar Pol Rods - postao popularan u lokalnim okvirima, objavljujujući sporadično demo verzije pesama koje će se naći na debi albumu.
„Spremili smo materijal, a onda su počeli problemi", kaže Bedžer.
Mejvers je pokazivao sve manje interesovanja za Bedžerove ideje i postao je netrpnjljiv.
Posle svađe koja se zapodenula pred jednu svirku u decembru 1989, Bedžer je napustio bend.
„Mejvers mi je rekao: 'Tvoje vreme u ovom bendu uskoro ističe.' Reagovao sam: 'Šta? Druže, ovo nije tvoj bend! Palim odavde.' Spakovao sam gitaru i otišao na autobus. Bio sam potpuno skrhan. Dve godine su preko noći bile izbrisane."
Kao autor i jedini vođa, Mejvers je sada imao potpunu kontrolu nad bendom.
Do 1987. The La's je postao nova nada etikete Go! Discs, naoružan sjajnim pesmama i jasnim ciljem: insistiranje na organskom zvuku demo snimaka koji će biti zabeležen na dvostrukom albumu pod nazivom Callin' All.
Ali, ništa, ili tačnije: niko nije mogao da zadovolji Mejversove zacementirane standarde. Ispostavilo se da je njegovu viziju nemoguće pretočiti u delo.
Producenti, među kojima su Džon Leki (The Stone Roses, Radiohead) i Majk Hedžiz (The Cure, Manic Street Preachers) bili su unajmljivani i otpuštani, gitaristi i basisti su se menjali po nahođenju.
Saton je postao član benda 1988. ali je to potrajalo godinu dana. „Ne želim da ispadne kao da je Li negativac jer je veoma duhovit.
Međutim, atmosfera koju stvara ne podstiče ljude da obave posao najbolje što mogu", kaže on, objašnjavaući zašto je bio u bendu.
„Sve vreme se insistiralo na tome da linije budu odsvirane isto do u ton, korišćeni su čudni štimovi gitare, pritisak je bio ogroman. To se negativno odrazilo na moje sviranje. Sve vreme sam bio duboko paranoičan. Laknulo mi je kad me je otpustio."
U decembru 1989. Etiketa Go! Discs je angažovala producenta Stivija Lilivajta (U2, Simple Minds), koji je isprva bio zadivljen Mejversovim talentom.
„Dajte mu akustičnu gitaru i videćete da je, kad se sve sabere, bolji od svih drugih. On je dinamit, zapanjujuće je kreativan", kaže Lilivajt za BBC Kulturu.
Ipak, uvek bi se javljali isti problemi.
„Nalik igri zmije i merdevine", kaže on, „u svakom trenutku snimanja čuo bi nešto što mu se nije sviđalo. Neprestano smo se vraćali na početak."
Lilivajt iz filozofskog ugla gleda na Mejversov kriticizam:
„I danas kad slušam album, zadovoljan sam jer na njemu ima magičnih trenutaka. Ali on je umetnik: ukoliko ne bismo do u detalj stvorili zvuk koji je zamislio, to bi značilo da smo podbacili."
- Morisi slavi 60. rođendan: Srpski fanovi o omiljenom mizantropu
- Preminuo bluz muzičar Dr Džon
- Kajli Minog je najpotcenjenija pop ikona
- Kad je na pruzi svirao bluz: Legendarni koncert Madija Votersa i Sestre Rozete Tarp
Pogledajte video: Romi i muzika: Aleksandrina i Silvijina priča
Povlačenje iz javnosti
Bend u kome je preovlađivala sumorna atmosfera je još neko vreme bio aktivan, više po inerciji, a onda se raspao nakon odlaska Pauera u decembru 1991.
Pauer, koji je kao vođa benda Cast postigao uspeh zahvaljujući procvatu britpopa, bio je u The La's lojalan vojnik i skladna muzička protivteža.
Bez njega, bend kakav su svi znali je prestao da postoji.
Mejvers se povukao iz javnosti s namerom da ponovo snimi pesme s njihovog jedinog albuma tako da zadovolji svoje želje.
U njegovom odsustvu, glasine u Liverpulu - oduvek poznatom po govorkanju - dostigle su usijanje.
U knjizi Tajni Liverpul: u potrazi za The La's pedantno su sakupljene priče koje variraju od zabavnih, preko zabriljavajućih do bizarnih: postao je slikar ili dekorater; heroinski ovisnik; on je pravi autor hita The Changingman koji je 1995. objavio Pol Veler.
Ponajbolja je ona prema kojoj je živeo u manastiru, pri čemu su monasi tvrdili da ima talenat ravan Mocartovom.
Takvi mitovi su od suštinskog značaja za kult o Mejversu.
Međutim, istina je daleko banalnija.
Svega nekoliko priča je ikada bilo potvrđeno - u tu grupu, nažalost, ne spada ona o korišćenju prašine iz 1960 - a sam Mejvers je Mejsfildu opovrgao glasinu o Velerovoj pesmi.
Čak i ona koja je bila istinita - Mejvers jeste tokom devedesetih prošao kroz period heroinske ovisnosti, kako je potvrdio Denijlu Rejčelu za potrebe knjige Ostrvo buke: Razgovori sa najboljim britanskim autorima iz 2013 - raspalila je drugi mit o tome da pesma There She Goes (u kojoj se nalaze stihovi: „evo je, opet prolazi / pulsira kroz moje vene") govori o drogi.
Bedžer je u knjizi Ritam i plima: Liverpul, The La's i večnost iz 2015. napisao da mu je Mejvers lično rekao da je ta priča netačna.
Za sve to vreme, fanovi su iščekivali novu muziku - ali to se nikada nije dogodilo.
Mejvers je u međuvremenu okupljao različite postave The La's za potrebe živih nastupa, rešen da snimi solo album dok je paralelno pisao nove pesme.
Godine 1999. Mejvers i Bedžer su se, u tajnosti, ponovo udružili. „Njegove pesme su sjajne", kaže Bedžer.
„Dao sam mu rok od šest meseci - ali sve je bilo isto osim godine, ponovo je ispoljio opsesivno ponašanje. Želim mu sve najbolje, ali prosto nisam mogao da se upustim u to."
Čak ni iznenadna povratnička turneja iz 2005, sa Pauerom u postavi, nije rezultirala mitskim drugim albumom.
Otada se Mejvers retko pojavljivao u javnosti, ako izuzmemo gostovanje na koncertu Pita Doertija - navodni planovi o saradnji sa Doertijevim bendom Babyshambles se nikada nisu ostvarili - i kratku turneju održanu 2011. u svedenoj postavi sa lokalnim muzičarem Gerijem Marfijem.
Već više od 30 godina nakon debija fanovima ostaje da slušaju ozloglašene „butlege" pesama benda koji nikada nisu uobličeni u zvanične verzije i da na osnovu njih zamišljaju obrise obećane budućnosti.
Šansa da Mejvers objavi nove pesme danas su manje nego pre.
Tokom pisanja ovog teksta pokušao sam da stupim u kontakt sa Mejversom, ali budući da iza njega ne stoje nijedna etiketa niti menadžer, pokazalo se, nimalo iznenađujuće, da je neuhvatljiv - jedan poznanik mi je rekao da se Mejvers pojavljuje često koliko i „skauzerski jednorog".
Mejl koji sam uputio na adresu zvanične fejsbuk stranice benda mi se vratio jer je server sa dolazećom poštom bio preopterećen.
Pitao sam ljude koje sam intervjuisao i moje kontakte sa liverpulske muzičke scene da mi pomognu: neki su me odbili, drugi su kontaktirali Mejversa preko zajedničkih poznanika.
Ali sve obećavajuće staze ka njemu su završile u ćorsokaku, što je više nego prikladna metafora.
Pogledajte video: Kako od oružja nastaje muzika
Razdvajanje mita i stvarnosti
Kruže brojne teorije o tome zašto je Mejvers toliko uporno odbijao da nastavi muzičku karijeru, makar javno.
Bedžer smatra da je sveprisutnost There She Goes, koju je obradio američki sastav Sixpence None The Richer, i koja je postala „sigurica" u romantičnim trenucima u serijama i na filmu, postala za njenog autora prokletstvo jednako koliko i blagoslov.
„There She Goes je istovremeno nešto najbolje i najgore što se desilo Liju", kaže on.
„Napisao je savršenu pesmu, ali to je značilo da ne mora više ništa da radi jer je imao stalni izvor prihoda."
- Džimi Hendriks: „Muzika električne crkve“ i dalje odzvanja
- Folk muzika na filmu: Komedija ili teška depresija
- Ramonsi i muzika: Prvi album kao pank lektira
Rejčel - jedina osoba koja je tokom proteklih 19 godina sa njim uradila ozbiljan intervju za njegovu, u prethodnom delu teksta već pomenutu knjigu iz 2013, veruje da je Mejversovo neučestvovanje u javnom životu posledica strogog umetničkog integriteta autora koji odbija da objavi bilo šta novo što ne doseže njegove specifične ideale.
„Ako se ono što čuje na snimku ne poklapa sa zvukom koji je imao u glavi, to će doživeti kao potpuni fijasko", kaže Rejčel.
„Zapanjujuće je kad vidite da se neko toga [najviših merila koje je zacrtao] pridržava sve vreme tokom dugog perioda. Ali zašto bi pravio kompromise? On nije taj tip umetnika."
Koji god bili pravi razlozi Mejversove odluke da se povuče iz muzičke industrije, ona nije iznenađujuća.
Tekstovi pesama The La's nagoveštavaju dušu nezadovoljnu situacijom u kojoj se našla.
Tokom čitavog albuma, Mejvers peva o osećanjima izgubljenosti, skučenosti, okovanosti, vezanosti, zatim o traženju slobode i traganju za melodijom koja bi raspršila koloplet misli koje se vrzmaju po glavi.
Deluje kao da pojedini stihovi predviđaju ono što će uslediti:
„Ako želite, ispričaću vam životnu priču / o čoveku koji se neprestano rve sa svojom prošlošću" danas zvuči izrazito proročki.
Ipak, Mejversa često opisuju kao izmučenog genija, što je preterivanje.
Od Brajana Vilsona do Seda Bereta, sa kojima ga često porede - mit o ukletom umetničkom geniju koji ispašta zbog svoje umetnosti često se javlja u popularnoj kulturi, iznova namećući izjednačavanje patnje i izuzetnosti.
Mejvers, međutim, odbija tumačenja koja se oslanjaju na taj motiv.
Uz podsmeh je rekao Rejčel: „Čitava ta beretovska priča... hvala vam na tom adutu. Svaki put ću ga koristiti... Da sam hteo, bolju priču ne bih mogao da izmislim."
Kad je reč o stvarnosti, Mejvers živi u predgrađu Liverpula, odavno je prestao da konzumira droge i sada je posvećeni porodični čovek.
„Ja sam danas otac. Decenijama nisam konzumirao ništa od toga... Sada sam samo tip koji ima četvoro dece i prosto živi i razmišlja kao što to radi i bilo ko drugi."
Deluje da je zadovoljan povučenim životom, muzikom se bavi isključivo radi razonode, neopterećen komercijalnim prohtevima i očekivanjima.
Bez obzira na to što priča o tome šta je moglo da bude i dalje raspaljuje maštu fanova, po svoj prilici je ovaj izuzetni talenat dao sve što je želeo da da.
„Mislim da ništa nismo izgubili", kaže Rejčel. „Dao mi je nešto što će me čitavog života pratiti."
Iako je ideja o njemu kao geniju-samotnjaku blizu odumiranja u ovom dobu prekomernog šerovanja na društvenim grupama, verovatno je Mejversova zasluga što je do danas ostao jednako nedokučiv i nepristupačan.
Ali, s obzirom na sve mitove i legende koji ga okružuju, možda se vredi prisetiti šta je Mejvers rekao Mejsfeldu: „Ja sam samo čovek, tip. Osoba."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
