BBC o jubileju Crne Gore

„Slavi se 30 izgubljenih godina" - da li je ispunjen cilj o prvoj ekološkoj državi na svijetu

„Upravo u danima i mesecima u kojima smo raspredali ove teške misli i grozničavo tražili načina da se oslobodimo more… pojavila se spasonosna zamisao", napisao je prvi predsednik ove države Momir Bulatović u knjizi Manje od igre - više od života.

7101 pregleda 62 reakcija 1 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

U godini u kojoj se rešava sudbina SFRJ Jugoslavije i Balkan već gori, političari Crne Gore sede na Žabljaku 20. septembra 1991. i drže sednicu na otvorenom.

Razmišljaju kako da sukob ne dođe i u Crnu Goru, ali i kako zemlju da izvedu na pravi put.

„Upravo u danima i mesecima u kojima smo raspredali ove teške misli i grozničavo tražili načina da se oslobodimo more… pojavila se spasonosna zamisao", napisao je prvi predsednik ove države Momir Bulatović u knjizi Manje od igre - više od života.

„Doktor Dragan Hajduković, fizičar sa zadivljujućom moći imaginacije… iznosio je ideju da Crnu Goru učinimo prvom ekološkom državom na svetu".

To se i dogodilo pre tačno tri decenije, kada je Crna Gora u ustavu nazvana ekološkom državom.

Dragan Hajduković danas iza sebe ima karijeru u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN), a za BBC kaže da to ,,nije bila samo ideja zaštite prirode".

„Mi smo mali narod koji može postati veliki samo ako se uzdigne do visine primera nečeg dobrog", kaže Hajduković.

„To dobro je trebalo da bude ekologija".

U mesecu u kojem Vlada države najavljuje brojne ekološke projekte kako bi se „uspostavio državni odnos prema prirodi", a brojne ekološke organizacije protestuju zbog uništavanja iste, Haduković kaže da se „slavi 30 izgubljenih godina.

Šta je bila ideja ekološke države

Fizičar Dragan Hajduković u CERN-u je godinama radio na dokazivanju sopstvene teorije bipolarnosti gravitacije.

Uveo je pojam kvantnog vakuma, za koji veruje da predstavlja realno stanje materije podjednako kao i tečno, čvrsto i gasovito, a sada čeka da se njegova teorija proveri u naučnim krugovima.

Ipak, kada je pre tri decenije predložio ekologiju za ideju vodilju Crne Gore, sve to još nije postigao.

„Detinjstvo sam počeo u brdima Crne Gore u selu bez struje i vode", kaže on.

„Zato sam video da je u prirodi spas".

Ekološka država za Hajdukovića nije bila samo projekat zaštite prirode „već prilika da se promoviše celokupna ideja".

„Na primer - očekivali smo podršku uglednih glumaca iz celog sveta za jedan koncept koji je sada u svetu stvarno veliki", kaže naučnik.

Kao četvrtu vlast je predlagao znanje, odnosno skup naučnika koji bi nadgledali političare i sudije.

Ipak, Hajduković nije ni učestvovao na sednici na Žabljaku jer je prethodno došlo do njegovog razlaza sa Momirom Bulatovićem.

„Na žalost, umešala se politika, ja sam bio za nezavisnu Crnu Goru, on za Jugoslaviju sa Srbijom", kaže on.

U politiku zemlje se vratio zvanično 2018, kada se kandidovao sa nezavisnog kandidata na predsedničkim izborima.

,,Za život": Koji su najveći ekološki problemi Crne Gore

„Kada uđete u pogrešan voz, svaka stanica je pogrešna."

Ovako biolog i ekolog Vuk Iković odgovara na pitanje BBC-ja - gde su najveće prirodne rupe Crne Gore.

On je sa grupom nezadoljnih državnim odnosom prema ekologiji u nedelju 19. septembra šetao ulicama Podgorice.

Demonstranti su nosili transparente „U more će Crnja stići, kroz cijevi neće ići", „Ne damo rijeke", „Sloboda rijekama", „Neću piknik pored cijevi", na protestu protiv izgradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima Crne Gore.

„Imamo neusaglašenost između ekonomije, tehnologije, ekologije i kulture", kaže Iković.

„Tako se sudaramo sami sa sobom i predstavljamo kočiju koju vuku četiri konja koji ne sarađuju jedan sa drugim.

„Zato nam svako malo kočija sklizne sa puta".

Vuk Iković

Iković radi u nevladinoj organizaciji KOD u Crnoj Gori, a misli da ,„rukovodstvo zemlje i dalje sumnja da su reke, šume, zemljište i more stvarno ugroženi jer dominatno ocenjuju situaciju iz kancelarije".

„Hvalimo se da nam je čak 70 odsto teritorije pod šumama, a zaobilazimo činjenicu da je polovina tih šuma lošeg kvaliteta jer su sečene i paljene", dodaje on.

„Promovišemo se kao turistička država, a većina gradova ispušta otpad i otpadne vode u reke i more.

„Izdajemo smeštaj u hotelima čije otpadne vode završavaju u reku koja se izliva na plažu gde istim tim turistima izdajemo ležaljku i suncobran".

Kao primer nasilne urbanizacije, Iković pominje praksu u Evropskoj uniji da grad ima od 25 do 50 kvadrata zelenih površina po stanovniku.

„Podgorica ima svega tri kvadrata po čoveku", kaže on.


Borba za Adu Bojanu:


Durmitor, mesto na kojem su se političari pre 30 godina našli da dogovore ekološki put zemlje ima, kaže Almer Mekić iz nevladine organizacije Euromost, najviše reka u zaštićenom području.

Slično je i sa predelom oko planine Prokletije.

„Na Prokletijama su izgrađene dve mini hidroelektrane upravo u zaštićenom području, a narodu je rečeno da je sve urađeno u skladu sa zakonom", kaže Mekić.

„Kako može biti u skladu sa zakonom, ako je zabranjeno graditi u zaštićenim delovima?".

Mekić kaže da Crna Gora ima neverovatne prirodne potencijale.

„Za sat vremena možete iz Podgorice otići i na more i popeti se na planinu, ali se iz godine u godinu trudimo taj potencijal uništimo", kaže on.

Šta radi država: Kako unaprediti imidž

Jedna od najpoznatijih mera očuvanja prirode, barem turistima koji dolaze u Crnu Goru, bila je ekološka taksa, čiji prihod je korišćen za zaštitu životne sredine.

Taksa je 2008. godine uvedena za sva inostrana drumska vozila, a plaćala se do početka 2011. prilikom ulaska u Crnu Goru.

Važila je godinu dana, a iznosila je od deset do 150 evra.

Ukinuo ju je premijer Igor Lukšić, a Predrag Mitrović, predsednik Unije poslodavaca Crne Gore, je tada rekao da je taksa napravila više štete nego koristi.

„Turisti iz Srbije su se, na primer, prema eko taksi poneli jako loše, a njen doprinos u budžetu nije značajan", rekao je 2010. Mitrović.

Iako je taksa uvedena 2008, već u martu naredne godine je Andrija Lompar, ministar saobraćaja, najavio njeno ukidanje.


Morska stvorenja Crna Gore:


Ovog leta, Vlada Crne Gore najavila je veliki broj aktivnosti kako bi se obeležilo tri decenije od kako je u njihov Ustav uveden termin - ekološka država.

Premijer Zdravko Krivokapić na društvenim mrežama je objavio odluku o proglašenju zaštićenog područja Park prirode Katič.

Ostrvo Katič kod Petrovca drugo je zaštićeno morsko područje u Crnoj Gori.

U aprilu, status park prirode dobio je rt Platamuni, u opštini Kotor.

Uspostavljanje državnog odnosa prema prirodi je srž Deklaracije o ekološkoj državi Crnoj Gori, rekla je generalna direktorka Direktorata za prirodu, Tamara Brajović.

Da je ekološka država ipak i dalje samo cilj, a ne i dostignuće, pokazuje informacija iz Vlade Crne Gore o obeležavanju 30 godina od stvaranja ekološke države.

„30 godina, uprkos brojnim uloženim naporima…nismo u prilici da ocenimo realni stepen napretka ka realizaciji ideje o ekološkoj državi", piše u ovoj informaciji.

„Oživljavanje koncepta koji je kreiran 1991. godine mora dobiti novu dimenziju kroz suštinske inicijative koje je potrebno realizovati u narednom periodu".


Pogledajte video: Zašto je ovaj momak bacio 4.000 plastičnih boca u Savu


(Ne)procenjiva šteta

Hajduković sada na rodnom Cetinju čeka rezultate svoje teorije o nastanku kosmosa, za koje naučnici, ako se dokaže da je tačna, tvrde da može da donese velike promene u svetu fizike.

„Nisam bio pozvan na Žabljak pre 30 godina, a niko me nije zvao ni na zvanično obeležavanje 20. septembra ove godine", kaže on.

„Nije mi ni krivo jer ništa od te ideje nije ni urađeno. Samo je napravljena neprocenjiva šteta".

Zašto je Cetinje duša Crne Gore i kako različiti pogledi na istoriju boje sadašnjost

Fizičar tvrdi da je „teško naći istorijskog neprijatelja koji Crnoj Gori naneo veću štetu od nas samih".

„Državu je Bog velikodušno nagradio prirodom, a surovo kaznio političarima", dodaje Hajduković.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas