kako će to uraditi?

Avganistan: Svjetski lideri žele da spriječe humanitarnu i privrednu katastrofu

Američki predsjednik Džo Bajden istakao je da bi pomoć trebalo da dođe preko nezavisnih međunarodnih organizacija, a ne direktno preko talibana.

4366 pregleda 1 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Zemlje članice grupe G20 obećale su da će sprečiti da u Avganistanu dođe do privredne katastrofe.

Angela Merkel, nemačka kancelarka, rekla je da ne smeju da dozvole da Avganistan „potone u haos".

Ovaj virtualni samit održan je pošto su Ujedinjene nacije pozvale svetske lidere da investiraju milijarde dolara u avganistansku privredu.

Američki predsednik Džo Bajden istakao je da bi pomoć trebalo da dođe preko nezavisnih međunarodnih organizacija, a ne direktno preko talibana.

Ali međunarodna zajednica do sada je obezbedila pomoć koja se meri uglavnom u milionima i to za lekove i hranu.

Ursula fon der Lejen, predsednica Evropske komisije istakla je da je EU spremna da obezbedi milijardu evra pomoći za Avganistan i susedne zemlje koje prihvataju izbeglice.

Kancelarka Merkel, koja uskoro napušta najmoćniju državnu funkciju u Nemačkoj, potvrdila je da je ta zemlja spremna da pomogne sa 600 miliona evra.

„Niko od nas u međunarodnom monetarnom sistemu neće biti na dobitku ako dođe do finansijskog kolapsa u Avganistanu", rekla je Merkel novinarima.

„Naravno, uvek je teško odrediti koja je to crvena linija, da se tako izrazim, ali da gledamo kako 40 miliona ljudi tone u haos jer nemaju struju ili privredni sistem - to nije cilj međunarodne zajednice", dodala je ona.


Loša situacija postaje još gora

Jogita Limaj,BBC Njuz, Kabul

Povratak talibana na vlast doveo je do velikog šoka u privredi koja je jedva preživljala.

Banke su bile zatvorene više dana kada su talibani preuzeli vlast, a ikako su sada mnoge od njih otvorene, teško je doći do gotovine.

Mnoge poslovi su propali, jer su vlasnici pobegli iz zemlje u strahu za život.

Mnogi zaposleni nisu primili plate nekoliko meseci.

Pošto na tržištu nema gotovine, došlo je do velikog skoka cena osnovnih potrepština, pa i hrane.

Teška situacija prouzrokovana ratom, sada je postala još gora.

Žene koje su bile zaposlene i izdržavale porodice više ne mogu da rade i njihovo preživljavanje isključivo zavisi od donacija i pomoći.

U Kabulu, više stotina ljudi i dalje živi na otvorenom u šatorima, a sve je bliži početak zime.

Pomoć za razvojne projekte koje su strane zemlje davale državnim agencijama u Avganistanu kako bi bilo više gotovine u privredi, gotovo da je potpuno zamrznuta.

Ovo u praksi znači da su ljudi koji su radili na tim projektima, ostali bez zaposlenja.

Međunarodna zajednica nalazi se pred teškom odluko - kako pomoći narodu Avganistana, a ne priznati talibansku vladu.


Kancelarka Merkel je rekla da talibani moraju da dozvole pristup svim agencijama UN koje dostavljaju pomoć.

Ona je istakla da prava žena i devojčica moraju da se poštuju.

Italijanski premijer Mario Dragi, koji je bio domaćin onlajn samita, istakao je da vlade zemalja članica G20 moraju da imaju kontakt sa talibanima, ali da to ne znači priznanje njihovog režima.

Getty Images

Na samitu nisu učestvovali lideri svih zemalja članica grupe G20.

Si Đinping, kineski predsednik i Vladimir Putin, ruski predsednik poslali su izaslanike.

Italijanski premijer Dragi kazao je da su se svi učesnici saglasali da međunarodna zajednica mora više da pomogne narodu Avganistana.

Svetski lideri su razgovarali i o tome kako da spreče da Avganistan postane raj za ekstremističke grupe poput Al Kaide i Islamske države.

Složili su se i da je važno osigurati siguran sistem za izlazak iz Avganistana za strance i domaće stanovništvo koje to želi.

Samit se održava pošto su se prethodno predstavnici zapadnih zemalja i avganistanskih zvaničnika sreli u Kataru da razgovaraju o mogućim terorističkim pretnjama i evakuaciji stranaca.

To su bili prvi direktni razgovori otkako se američka vojska povukla iz Avganistana u avgustu, a talibani se vratili na vlast.

'Nemamo šta da jedemo'

Međunarodna zajednica odlučila je da reaguje pošto se Avganistan suočava sa ozbiljnom humanitarnom krizom.

Avganistanci su za BBC opisali sa kakvim se poteškoćama susreću svakodnevno.

„Ničega nema, a čak i kada se pojavi, preskupo je", rekao je jedan od nezaposlenih.

„Prošle godine sam radio i dobio platu, a sada još čekam novac. Ne mogu da kupim hranu za decu."

Jedan činovnik u severnom gradu Takaru, žalio se da zvaničnici lažu o isplati plata.

„Ništa nisam bodio. Kakva je ovo vlada? Da zaposleni ne ide na posao, odmah bi stigla žalba i otvorili bi istragu. Ali ako ne dobija platu, kako da preživi?"

Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, prošlog meseca na donatorskoj konferenciji u Ženevi je upozorio da broj siromašnih raste i da su javne službe blizu kolapsa.

Oko 40 odsto avganistanskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) - potiče od strane pomoći, pokazuju podaci Svetske banke.

Američke vlaste zamrzle su imovinu centralne avganistanske banke vrednu oko 10 milijardi dolara kada su talibani preuzeli vlast.

Za siromašne ljude u Kabulu prioritet je da ne budu gladni, nedavno je objasnio BBC novinar Džeremi Bouen koji je izveštavao iz Avganistana.


Pogledajte video o deci koja zarađuju krijući se pod kamionima u pokretu


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas