mehanizam koji stoji iza ovog zvuka i dalje je pomalo misteriozan

Svemir i nauka: Misterija prirode - kako zvuči Aurora Borealis

Finska studija iz 2016. konačno je potvrdila da sjeverna svijetla zaista mogu da naprave zvuk koje ljudske uši mogu da čuju

5054 pregleda 3 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

To je pitanje koje već vekovima muči posmatrače: može li polarna svetlost sa njenim divnim bojama da proizvodi prepoznatljive zvukove?

Zbog interakcije solarnih čestica sa molekulima gasa u Zemljinoj atmosferi, aurora se obično javlja u blizini polova Zemlje, gde je magnetno polje najjače.

Međutim, izveštaji o zvucima aurore su vrlo retki i naučnici su ih uvek ignorisali.

Finska studija iz 2016. konačno je potvrdila da severna svetla zaista mogu da naprave zvuk koje ljudske uši mogu da čuju.

Jedan učesnik ove studije snimio je zvuk za koji se procenjuje da je emitovan ovim fascinantnim svetlima, a došao je sa visine od 70 metara iznad zemlje.

Međutim, mehanizam koji stoji iza ovog zvuka i dalje je pomalo misteriozan, baš kao i uslovi koji se moraju ispuniti da bi se čuo.

Moje nedavno istraživanje proučavalo je izveštaje o zvuku Aurore Borealis da bi razumeli kako da prouče ovaj fenomen i utvrde da li je prijavljeni zvuk stvaran ili fiktivan.

U prvih nekoliko decenija 20. veka, zvuk polarne svetlosti bio je tačka sporenja.

U izveštajima iz naselja na severnoj polulopti u to vreme navodi se da su zvuci ponekad bili praćeni fascinantnim svetlima na nebu.

Svedoci su rekli da će tokom pojave posebno nasilnog severnog svetla doći do blagog, skoro neprepoznatljive pojave zvuka.

Na primer, početkom tridesetih godina prošlog veka, u nedeljniku Šetlandske novosti počeo je da se pojavljuje veliki broj svedočenja.

Ljudi su poredili zvuk severnih svetala sa udaranjem dasaka, pa i šuštanjem svile.

Slična svedočenja zabeležena su u severnoj Kanadi i Norveškoj.

Međutim, naučna zajednica nije ubeđena, posebno s obzirom da mali broj zapadnih istraživača tvrdi da su čuli takve neuhvatljive zvuke.

Istinost i preciznost zvučnog izveštaja aurora tom periodu tesno je povezan sa merenjem nadmorske visine fenomena Aurore Borealis.

Veruje se da samo aurora koja se spušta u nižu atmosferu Zemlje može da emituje zvukove koje ljudske uši mogu da čuju.

Problem je u tome što zapisi iz 1932. i 1933. pokazuju da se aurora najčešće javlja 100 kilometara iznad zemlje.

To pokazuje da se prepoznatljivi zvuk svetlosti ne može preneti na površinu Zemlje.

Imajući u vidu ova otkrića, poznati fizičari i meteorolozi i dalje su skeptični, misleći da je zvuk polarne svetlosti iluzija i stvar folklora.

Ser Oliver Lodž, britanski fizičar koji je razvijao radio tehnologiju, kaže da je aurora veoma živopisna i da može da izazove psihološki fenomen.

Slično tome, meteorolog Džordž Klark Simpson smatra da je Aurora Borealis na malim visinama verovatno optička iluzija uzrokovana oblacima.

Međutim, u izveštajima koje su pisali pomoćnici dvojice astronoma u 20. veku navodi se da su oni čuli auroru, što je donelo određenu dozu verodostojnosti i drugim sličnim svedočenjima.

Jedan od njih je napisao da je čuo „zvuk sličan pištaljki", dok je drugi čeo „nešto slično sagorevanju trave ili spreju".

Poznati kanadski astronom Klarens Šant je prvi put predložio odgovor na ovu misteriju i njegovo objašnjenje je kasnije dobilo najveću podršku.

On veruje da kretanje severnih svetala menja magnetno polje zemlje, što dovodi do elektrifikacije atmosfere, čak i na velikim udaljenostima.

Kada se proces elektrifikacije sudari sa prizemnim objektom, on proizvodi pucanje zvuka bliže zemlji, slično kao zvuk statičkog elektriciteta.

To se može dogoditi i sa odećom ili naočarima posmatrača.

Šantova teorija je dobro povezana sa mnogim izveštajima o zvuku aurore, a potkrepljuje je i povremeni ozonski miris koji se javlja kada se pojavi aurora borealis pojavi.

Ozonski miris sličan je mirisu varnica.

Međutim, Šanteovi radovi u osnovi nisu privukli pažnju ljudi dvadesetih godina prošlog veka.

Tek su sedamdesetih dva fizičara pregledala istorijske dokaze pre nego što su oni priznati.

Šanterovu teoriju današnji naučnici prihvataju u velikoj meri, ali i dalje postoje kontroverze oko toga kako funkcioniše mehanizam proizvodnje zvuka.

Ono što je sigurno je da se Aurora Borealis zaista može čuti ljudskim ušima u nekim, retkim slučajevima.

Ako želite da uživo čujete severna svetla, možda ćete morati da provedete dugo vremena u polarnim oblastima jer se ovaj fenomen pojavljuje vrlo retko.

Takođe, najčešće se čuje na vrhu planine, kada je samo nekoliko objekata u okolini.

Letonski kompozitor Ajriks Ešenvalds koristio je delove iz dnevnika američkog istraživača Čarlsa Hola i norveškog političara Fridtjofa Nansena, koji su tvrdili da su čuli severna svetla.

Njegovo delo Severna svetlost predstavlja mešavinu ovih zvuka sa jedinom poznatom letonskom narodnom pesmom, koja se bavi fenomenom aurora, a peva je tenor.

A možete da slušate radio signale severne svetlosti kod kuće.

U 2020. godini, program BBC Radija 3 snimio je ekstremno nisko frekventni zvuk aurore.

Iako je to drugačije od slušanja zvukova aurora borealis na vrhu planine sa snegom, ti zvuci mogu da daju ljudima prenesu osećaj strahopoštovanja prema aurori.


Pogledajte video - čudesna mesta na zemlji


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas