Bjelorusija, Evropa i migranti:

Kako Minsk pomaže „turistima“ da uđu u EU

Idris govori o Lukašenkovom upozorenju početkom godine da neće više zaustavljati prelazak migranata i droge u zemlje članice EU.

2312 pregleda 0 komentar(a)
Foto: BBC
Foto: BBC

Belorusija je optužena da se sveti Evropskoj uniji za uvedene sankcije izdavanjem turističkih viza migrantima i pomaganjem da pređu granicu.

BBC je pratio jednu grupu koja je pokušavala da stigne do Nemačke.

Kamera mobilnog telefona pomera se levo i desno, ali na slici niko ne mrda.

Iscrpljeni putnici leže raspršeni na zemlji među drvećem.

Džamil drži glavu u rukama, njegova žena Rošin nagnuta je napred kraj njega.

Drugi deluju mrtvo.

Svetlo kasnog popodneva probija se koso kroz šumu, dok borova šuma formira gusti prirodni zatvor.

Pešačili su od četiri ujutro.

„Slomljeni smo, apsolutno slomljeni", recituje Džamilov rođak Idris, gotovo mehanički.

Da bi stigli dovde, prijatelji iz Sirije morali su da se probijaju kroz guste čestare i gaze kroz močvare neprijatnog mirisa.

Već su propustili prvi sastanak sa krijumčarem, a ponestalo im je i hrane i vode.

Sirijci su utrnuli od hladnoće, ali se ne usuđuju da potpale vatru.

Prešli su iz Belorusije u Poljsku, tako da su konačno stigli u EU.

Ali još nisu na sigurnom.

Hiljade drugih, koje Belorusija podstiče da pređu u Poljsku, Litvaniju i Letoniju, završili su umesto toga u pritvoru.

Najmanje sedmoro njih umrlo je od hipotermije (smrzavanja) u poljskim šumama.

BBC

Pratimo Idrisa i njegove prijatelje otkako su krajem septembra napustili severni Irak.

Idris je snimao njihov napredak na telefonu i slao nam niz snimaka usput.

Grupu čine sirijski Kurdi, u svojim dvadesetim, koji se uzdaju u Evropu kao bolju budućnost.

Svi su iz Kobanija, poprišta žestokih borbi između kurdskih boraca i ekstremista Islamske države 2014. godine.

Ali iako su njihovi motivi - politička nestabilnost kod kuće, strah od regrutovanja, nezaposlenost - poznati refren migranata iz čitavog sveta, ruta kojom su pošli je sasvim nova.

Idris priznaje da možda ne bi ni pokušao da napusti Siriju da beloruski autokrata Aleksandar Lukašenko, nije ponudio novu, naizgled bezbedniju putanju.

„Belorusija je u tekućem sporu sa EU", rekao mi je on, kad sam ga pitao zašto je odlučio da proba da otputuje u Evropu.

„Beloruski predsednik odlučio je da otvori granice prema EU."


Pogledajte video: Da li Belorusija stvara novu izbegličku krizu u Evropi?


Idris govori o Lukašenkovom upozorenju početkom godine da neće više zaustavljati prelazak migranata i droge u zemlje članice EU.

Beloruski lider besan je zbog niza sankcija, uvedenih zbog osporenih predsedničkih izbora u njegovoj zemlji iz 2020. godine, potonjeg progona političkih protivnika i prisilnog skretanja aviona Rajanera koji je prevozio opozicionog novinara Romana Protaševiča i njegovu devojku, Ruskinju Sofiju Sapegu.

Zvaničnici u susednoj Litvaniji kažu da su primetili znakove upozorenja za tako nešto još u martu.

„Krenuli su kao nagoveštaji beloruske vlade da je spremna da pojednostavi postupak za dobijanje vize… za 'turiste' iz Iraka", kaže nam zamenik ministra unutrašnjih poslova Litvanije Kestutis Lancinskas.

Umesto da pođu na opasno putovanje brodom preko Mediterana, sve što migranti treba da urade sada je da stignu avionom do Belorusije, voze se nekoliko sati do granice, a potom prosto peške pređu granicu u jednu od tri susedne zemlje - Poljsku, Litvaniju ili Letoniju.

U julu i avgustu, Litvanija je imala 50 puta više podnosilaca zahteva za azil nego u čitavoj 2020. godini.

„Ova ruta je očigledno mnogo lakša nego kroz Tursku i Severnu Afriku", kaže Idris.

On i njegovi prijatelji krenuli su iz Irbila u severnom Iraku 25. septembra.

Idris je radio tamo i ostavio je ženu i bebe blizance u Kobaniju, obećavši im da će mu se oni pridružiti kasnije u Evropi, ako stigne do nje.

BBC

Oni su deo generacije Sirijaca čiji životi su uništeni desetogodišnjim građanskim ratom.

Idris je već proveo neko vreme kao izbeglica u susednoj Turskoj.

„Duga je to priča, prijatelju moj, i žalim za mnogo čime", rekao mi je Idris preko telefona kad sam ga pitao šta ga motiviše da ide dalje.

„Ali ništa nije u našoj moći. Za mene nema budućnosti u Siriji."

Na jednim od prvih Idrisovih snimaka, načinjenih pred aerodromom u Irbilu, on je očigledno optimističan u vezi sa putovanjem koje ga čeka.

Dobili su karte i sedmodnevne turističke vize za Belorusiju.

Spremni su za polazak.

Postupak je do tada bio relativno jednostavan.

Da bi saznali koliko tačno, odleteli smo u severni Irak da upoznamo ljude koji učestvuju u akciji.

Irbil je uzavreli glavni grad autonomne kurdske regije u ovoj zemlji.

Grad od više od milion i po stanovnika sada je dom za stotine hiljada izbeglica iz susedne Sirije, kao i drugih delova Iraka.

Za mnoge je to i mesto na kom počinje njihovo putovanje u Evropu.

To i nije očigledno na prvi pogled. Svakako imate turističke agente.

I to mnogo njih.


Pogledajte video: Džinovska lutka Amal šeta Evropom - šta ona predstavlja


Ali je ovo posao koji se obavlja uglavnom od usta do usta, dok se saveti za putovanje šire preko interneta u Fejsbukovim i čet grupama.

U kancelariji prepunoj pasoša - uglavnom sirijskih - Murad mi objašnjava kako teče taj proces.

Murad nije njegovo pravo ime.

Iako njegova uloga nije protivzakonita - sve što on radi je da ugovori vize i letove za glavni grad Belorusije Minsk - on ne želi da bude identifikovan.

Letos, kad je objavljena vest o Lukašenkovoj pretnji Evropskoj uniji koja se proširila svuda po društvenim mrežama, Murad je kontaktirao sa prijateljima u Belorusiji, raspitujući se kod njih za nova pravila dobijanja viza.

„Oni su mi rekli: 'Da, sada ih je lako dobiti'", priseća se Murad.

„Znao sam da će biti isto kao ono što se desilo sa Turskom 2015. godine."

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan se 2015. godine takođe našao u svađi sa EU.

On je dopustio stotinama hiljada migranata da prođu kroz njegovu zemlju, sve dok EU nije pristala na sporazum u vrednosti od šest milijardi evra pomoći Ankari kako bi se izborila sa troškovima ogromnog priliva ljudi.

Za migrante koji sada traže bezbedan prolaz preko Minska, beloruske turističke agencije isprva su izdavale elektronske pozive kako bi ljudi mogli da se popnu u avion za glavni grad.

Ali kako su ilegalne operacije počele da zarađuju novac preko lažnih poziva, pravila su se promenila.

Sada je migrantima potreban fizički pečat za vizu u pasošu pre nego što mogu da zakažu let.

Potrebno im je nešto više vremena za to, ali to i dalje nije komplikovano.

BBC

Sledeći na redu je krijumčar. Tu sve postaje značajno skuplje.

Murad kaže da ne sarađuje sa krijumčarima, savetujući klijente da im je zapravo jeftinije i pouzdanije da ga pronađu kad stignu u Minsk.

Ali kad smo mi upoznali jednog, bilo je to na ulici ispred Muradove kancelarije i njih dvojica su se očigledno poznavali.

Rečeno nam je da je Džouvan - ponovo nije njegovo pravo ime - iskusni krijumčar, budući da je organizovao putovanja kroz Tursku i Grčku tokom migrantske krize 2015. godine.

„Ako koristite krijumčara", kaže Džouvan, „to će vas koštati. I to između 9.000 i 12.000 dolara".

Na kraju krajeva, to je jedno nepredvidivo putovanje, kaže Džouvan.

„Prolazite kroz nepoznate šume, u stranoj zemlji. Pljačkaši vas čekaju da vam otmu novac. Mafija motri na vas.

„Ima divljih životinja, reka i močvara koje treba preći. Zalazite u nepoznato, čak i ako koristite GPS."

Upitan za belorusku vlast, Džouvan je nedvosmislen po pitanju njene uloge.

„Ona omogućuje sve ovo. Ona pomaže ljudima."

Kad su Idris i njegovi prijatelji stigli do beloruske prestonice Minska, otkrili su da je prepun migranata koji putuju istim putem u Evropu.

Na Idrisovom snimku sa aerodroma u Minsku vide se prepune hodnici za dolaske - putnici su ispruženi po podu dok čekaju da budu pregledani.

U avgustu, Iraki ervejz popustio je pod pritiskom EU i otkazao direktne letove iz Bagdada za Minsk.

Ali migranti nastavljaju da pristižu na letovima iz Istanbula, Dubaija i Damaska.

BBC

Kao i mnogi koji stignu na ovaj način, Idris i njegovi prijatelji su imali rezervacije u Hotelu Sputnjik u Minsku, koji se reklamira kao „idealan za poslovna putovanja i porodične odmore".

Drugi nisu bili te sreće. Na snimku podeljenom na društvenim mrežama tvrdi se da se vide migranti u vrećama za spavanje, koji su se sklonili ispod obližnjeg nadvožnjaka.

Kad sam uspeo da dobijem Idrisa na telefonu, rekao mi je da su oni trenutno u kontaktu sa krijumčarima koji treba da ih prevedu preko poljske granice, a potom do Nemačke.

Bližio se trenutak njihovog polaska.

Idris je bio svestan da ih čekaju krupni izazovi.

„Prelazimo granicu ilegalno. Ne znamo šta će se desiti. Ne možemo da verujemo nikome, čak ni našem krijumčaru. Svu našu veru položili smo u božje ruke."

Putovanje od Irbila do Belorusije, rekao je on, već ih je koštalo 5.000 dolara po osobi, uključujući avionske karte, hotelske rezervacije i turističke vize.

Još se cenkaju sa krijumčarima oko predstojećeg putovanja.

Dan kasnije smo ponovo razgovarali. Došlo je do komplikacija.

Grupa je napustila Minsk prekasno da bi se na vreme sastala sa krijumčarem i stigla u Poljsku.

Sad su u drugom hotelu, blizu granice.

Troškovi se samo gomilaju.

Grupa je morala da iznajmi dva privatna automobila iz Minska, od kojih je svaki koštao po 400 dolara.

Počela je da ih obuzima velika strepnja, zato što, uprkos svim troškovima, ishod i dalje može da bude katastrofalan.

„Ne znamo da li ćemo uspeti ili nećemo", rekao mi je on.

„Hoćemo li ostati zaglavljeni u šumi ili će se sve svesti na svega četiri ili pet sati hoda, kao što nam je rekao krijumčar?"

Još jedan kratki video snimak stiže pre nego što polaze.

„Molite se za nas", kaže Idris u kameru.

Preko severozapadne beloruske granice, u Litvaniji, otkrili smo da su raspršene molitve i snovi hiljade migranata.

Do avgusta je granicu uglavnom bez ograde prešlo njih više od 4.000.

Neki su stigli sve do Zapadne Evrope, ali su mnogi usput uhvaćeni.

Sada ih drže u pritvorskim centrima širom zemlje dok Litvanija ne odluči šta će s njima.

Iako je nekima od njih odobren azil, do sada među njima nije bio nijedan Sirijac ili Iračanin.

U Kubartaiju, na zapadu, više od 670 migranata prebačeno je u zatvor.

Vlasti se trude da on bude što pristupačniji za život.

Tople ćelije su definitivno napredak u odnosu na kampove sa šatorima blizu granice, gde su migranti donedavno držani.

Ali kad smo ga mi posetili, visoki zidovi, bodljikava žica i kule stražare stvarale su nedvosmisleno sumornu atmosferu.

„Želimo slobodu", vikalo je nekoliko ljudi iz ćelija.

Zatvorenici su sve bili solo muškarci, iz više od 20 različitih zemalja.

Većina su bili Iračani i Sirijci, ali drugi su došli sa tako udaljenih mesta kao što su Jemen, Sijera Leone, pa čak i Šri Lanka.

BBC

Abas, iz Iraka, kaže da su uslovi užasni i da su migranti tretirani kao kriminalci.

„Je li naša krivica što je Belorusija otvorila granice ka EU?", pita se on.

Na samom kraju njegovog putovanja, beloruski graničari su ga nakratko zadržali u pritvoru.

Ali činilo se da od njega samo žele suvenir.

„Napravili su selfije sa nama i pustili nas da idemo", rekao je on.

Pošto mu je dozlogrdio način na koji ga tretiraju i svestan je da je njegovo putovanje od 11.000 dolara stiglo do naglog, ponižavajućeg kraja, Abas sada razmišlja o tome da se vrati.

„Ali neću živeti u Iraku. Živeću u Turskoj. Ne znam šta će se desiti, međutim. Nemam više novca."

Međutim, iako su pritvorenici svesni da su pioni u geopolitičkoj igri između Belorusije i EU, uglavnom su zahvalni Lukašenku što im je pružio ovu šansu.

„Kad izađem, istetoviraću njegovo ime na ruci", rekao mi je Azal, drugi Iračanin.

Priliv migranata u Litvaniju sada je zaustavljen, delom zahvaljujući povećanoj bezbednosti na granici ove zemlje, uz pomoć agencije EU za graničnu stražu Fronteks.

Ali čuvari su nam takođe pokazali mesta na kojima je granica još slabo čuvana, ponekad jedva nešto više od brisanog prostora u šumi.

BBC

Na jednom takvom mestu, beloruski graničari i vojnici prošli su pored nas sa druge strane, snimajući nas mobilnim telefonom, ali izbegavajući kontakt očima sa nama.

„Nekada smo imali zaista dobru komunikaciju u vezi sa ilegalnim imigrantima", rekao mi je Vitautas Kuodis, iz litvanske graničarske službe.

Sve se to okončalo tokom leta.

Na pozive sa litvanske strane sada više nema odaziva.

„Uglavnom nas ignorišu", kaže Kuodis.

Iako na desetine migranata i dalje svakodnevno pokušava da pređe u Litvaniju iz Belorusije, većina se sada kreće ka Poljskoj.


Pogledajte video o izbeglicama koji beže iz Francusku u Englesku preko Lamanša


Drugi pokušaj Idrisa i njegovih prijatelja da pređu poljsku granicu završio se - baš kao i prvi - neuspehom.

Video snimci, snimljeni krišom na Idrisovom mobilnom telefonu, prikazuju napete razgovore kraj puta, sa glasovima na ruskom, engleskom i arapskom.

Došlo je do zastrašujućeg susreta sa beloruskom policijom, koja je zaustavila grupu, oduzela im pasoše i naredila vozačima da vrate migrante u Minsk.

Oni su se odvezli nazad u Hotel Sputnjnik, gde su vozači potom tražili nadoknadu da bi pokušali da povrate njihove pasoše od policije.

U hotelu, Idris i njegovi prijatelji sada su otkrili da postoji sve raširenija mreža krijumčara, koji obezbeđuju smeštaj i logistiku.

A hotel je bio prepun novih pridošlica - Sirijaca, Iračana i Jemenaca.

„Brojevi rastu svaki dan", kaže Idris u videu snimljenom ispred Sputnjika.

Da sve bude komplikovanije po našu grupu, turističke vize su im istekle, što ih je primoralo da se odjave iz hotela i iznajme stan.

Konačno, 11 dana pošto su stigli u Minsk, pokušali su iz trećeg puta da stignu do Poljske, putujući do Bresta na dalekom jugozapadu Belorusije.

Ovog puta su uspeli da se probiju do poljske granice, stigavši tamo neposredne posle ponoći.

U tom trenutku, beloruski vojnici su izveli ključnu intervenciju.

Baš kao i Amar, učitelj zadržan u Litvaniji, i drugi koji su objavljivali na društvenim mrežama, Sirijci su otkrili da su beloruski vojnici i te kako voljni im da pomognu.

Dok je grupa stajala blizu granice, pojavili su se vojnici i rekli im da sačekaju.

Nekoliko minuta kasnije, stigla su oklopna kola i odvezla iz do vojnog kamiona, gde su Idris i njegovi prijatelji zatekli još 50 migranata zbijenih unutra.

Kamion se vozio kratko, rekao je Idris.

„Potom nas je vojnik zamolio da sačekamo, da bi bio siguran da je put do poljske granice otvoren."

Getty Images

Potom je ispratio čitavu grupu narednih 200 metara i, kaže Idris, pokazao im put do Poljske.

Idris je rekao da im je vojnik čak konkretno pomogao da pređu granicu.

„Mislim da nam je isekao ogradu."

Razdvojivši se u manje grupe i sa GPS-om koji ih je vodio do mesta sastanka nekoliko kilometara unutar poljske granice, putnici su zašli duboko u šumu.

Na snimcima koje je Idris slao naredna dva dana vidi se da su prijatelji do sada najviše klonuli duhom, nakon što je putovanje konačno počelo da uzima danak.

Razdaljina koju je trebalo da pređu pešice nije bila duža od desetak kilometara, ali dvodnevno pešačenje kroz močvare i gustu šumu dovelo ih je do izmaka snaga.

U jednom trenutku, Idris je pao u jarak i povredio nogu, protraćivši dragoceno vreme za čitavu grupu.

Konačno, 9. oktobra, stigli su do ugovorenog mesta susreta blizu poljskog mesta Milejčice, gde ih je čekao automobil.

Pred zoru bili su u Nemačkoj, a ubrzo posle toga razišli su se i pošli svako na svoju stranu.

Džamil i Rošin u Frankfurt, Zozan u Dansku, da se tamo sretne sa verenicom.

Idris je produžio do Holandije, gde planira da se prijavi vlastima.

Čuo je da ako dobije azil, holandska pravila o okupljanju porodice omogućiće mu da dovede ženu i blizance iz Kobanija.

Ali za to će biti potrebno vreme.

„Istraživao sam izbeglički status u Evropi", kaže on.

„Mislim da će potrajati godinu ili dve."

Teško je znati koliko je ljudi stiglo do željene destinacije otkako je Lukašenko otvorio kapije svoje zemlje.

Belorusija poriče optužbe da je navela migrante da lete do njih pod lažnim obećanjem legalnog ulaska u EU i okrivljuje zapadne političare za situaciju na granici.

Trenutno je u pritvoru najmanje 10.000 migranata - na Baltiku, u Poljskoj i Nemačkoj.

Za mnoge od njih, bilo je to mučno putovanje.

Skupoceno gubljenje vremena i novca i, u nekim slučajevima, života.

Širom zahvaćenih zemalja, pozivi na strožu kontrolu sve su učestaliji.

Ali za sada, nema naznaka da će Lukašenko popustiti.

Getty Images

Dodatno izveštavanje: Debi Rendl

Ilustracije: Getty Images


Pogledajte i ovaj video: Kako izgleda odrastanje u najvećem izbegličkom kampu na svetu


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Preporučujemo za Vas