Nema lakih rešenja za složene probleme kao što su klimatske promene.
Ali bilo je trenutaka u prošlosti kada se svet ujedinio u pokušaju da reši ekološke krize.
Kako smo se izborili sa kiselim kišama, na primer, ili rupom u ozonskom omotaču?
I da li se tu kriju lekcije za rešavanje krupnijeg problema kao što je globalno zagrevanje?
- Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
- Šest stvari koje nestaju zbog klimatskih promena
- Top deset saveta za borbu protiv klimatskih promena
Sedamdesete, osamdesete, devedesete: Kisele kiše
Osamdesetih godina prošlog veka ribe su nestajale u rekama širom Skandinavije.
Drveće u delovima šuma ostajalo je bez lišća, a u Severnoj Americi su neka jezera bila toliko lišena života da su im se vode pretvarale u sablasno providno plavu.
Uzrok: oblaci sumpor dioksida iz elektrana na ugalj koji su putovali daleko vazduhom i padali nazad na Zemlju u obliku kiselih kiša.
„Osamdesetih je poruka praktično bila da je ovo najveći ekološki problem svih vremena", kaže Peringe Grenfelt, švedski naučnik koji je odigrao ključnu ulogu u skretanju pažnje javnosti na opasnost od kiselih kiša.
U vestima je bilo uobičajeno da se upozorava na pretnju od kiselih kiša.
Godinama je dolazilo do zamagljivanja problema, negiranja i diplomatskih pat-pozicija, ali jednom kad je nauka postala uverena u to van svake sumnje, pozivi na delanje brzo su uzeli maha.
Doveli su do međunarodnih sporazuma koji su zaustavili zagađivače u daljem sagorevanju fosilnih goriva koje dovodi do kiselih kiša.
Izmene Zakona o čistom vazduhu u SAD dovele su do nastanka sistema određivanja ograničenja i trgovine, dajući kompanijama podsticaj za smanjenje emitovanja sumpora i azota i da zamene sve suvišne dozvole.
Svake godine, ograničavanje je postajalo strože sve dok emisije nisu drastično opale.
I da li je to funkcionisalo?
Kisele kiše danas su uglavnom stvar prošlosti u Evropi i Severnoj Americi, mada i dalje predstavljaju problem na nekim drugim mestima, posebno u Aziji.
Međutim, kanadski naučnik Džon Smol, mladi istraživač osamdesetih, kaže da su u mnogim aspektima kisele kiše bile „uspešna priča", pokazavši da zemlje mogu da se ujedine i izbore sa velikim međunarodnim problemom.
„Ako ne počnete da naplaćujete zagađivanje, ljudi će zagađivati. To smo dobro naučili", kaže on.
- Klimatske promene u sedam tačaka: Gde smo, gde idemo i koliko je loše
- Zagrevanje sveta - duplo više vrelih dana sa temperaturom iznad 50 stepeni
- Klimatske promene i hrana - čega neće biti na rafovima
Osamdesete: Ozonska rupa
Vest o još jednom ekološkom problemu koji se nadvio nad nas stigla je 1985. godine.
Naučnici iz Britanskog antarktičkog istraživačkog centra (BAS) upozorili su svet na veliku i sve veću rupu u ozonskom omotaču iznad Antarktika.
Izazvali su je hlorofluorougljnici - gasovi efekta staklene bašte poznati kao CFC - koji su se tada koristili u aerosolima i rashladnim sredstvima.
„Samo kaže 'bum' i ubrzano se smanji", kaže polarna naučnica iz BAS-a Ana Džons, govoreći o dramatičnog istanjivanju gasnog pojasa koji štiti planetu od štetnih UV zraka.
Ozon iznad Antarktika smanjivao se još od sedamdesetih, ali vest da rupa sada prekriva gotovo čitavi antarktički kontinent izazvala je uzbunu u čitavom svetu.
Svetski lideri su 1987. godine potpisali revolucionarni Montrealski protokol, hvaljen kao jedan od najuspešnijih ekoloških sporazuma svih vremena.
Hemikalije koje istanjuju ozon polako su izbačene iz upotrebe, a industrija se prebacila na limenke aerosola „lišene CFC-a" koje su bile privlačne za zelene potrošače.
„Bio je to globalni problem, ali su se industrija, naučnici i političari udružili", kaže doktorka Džons.
„Delovali su brzo; delovali su uz pomoć mehanizma koji je omogućio neprestano postrožavanje tog protokola.
To je jedan veoma važan obrazac kako da učinite da nešto funkcioniše."
- Obećanje svetskih lidera - „sačuvaćemo pluća naše planete", protesti u Glazgovu
- „Kraj korišćenja uglja je na vidiku" - koje zemlje ne žele da potpišu sporazum
Uprkos uspehu Montrealskoj protokola, bilo je i problema.
Otkriveno je da su hidrofluorougljenici (HFC), napravljeni kao alternativa hemikalijama koje istanjuju ozon, snažni gasovi efekta staklene bašte.
A došlo je i do misterioznog rasta CFC-a u Kini.
Oba su dovela do novih akcija.
I iako je „ozonska rupa na putu oporavka", hemikalije koje istanjuju ozon dugo ostaju u atmosferi, što znači da je oporavak dugotrajan i spor proces.
- Drveće „najbolje rešenje" za klimatske promene
- Naučnici hoće da ožive mamute da se bore protiv klimatskih promena
- „Bogovi su ljuti“ - kako klimatske promene utiču na istočnu Afriku
Od 1920-tih do 2020-tih: Olovni benzin
Decenijama smo kao gorivo koristili olovni benzin - budući da su kompanije dodavale olovne aditive kako bi pomogle da benzin efikasnije gori.
Olovni benzin ispušta olovne čestice u izduvne gasove vozila koji mogu da se udišu, izazivajući razne zdravstvene probleme, kao što su srčani udar, moždani udar i zaostali mentalni razvoj dece.
Posle duge borbe između naučnika, regulatornih vlasti i industrije, postignut je konsenzus oko opasnosti po zdravlje, i bogate zemlje su zabranile olovni benzin od osamdesetih nadalje.
Upotreba u zemljama u razvoju se, međutim, zadržala, zato što je ovo gorivo bilo jeftinije za proizvodnju od bezolovnog benzina.
Posle duge kampanje nevladinih organizacija, industrijskih grupa i vlada, pod kišobranom Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), poslednja kap olovnog benzina ubrizgana je u rezervoar nekog automobila tek pre nekoliko meseci.
I iako je svet zvanično iskorenio olovni benzin, zagađivanje olovom i dalje ostaje u životnoj sredini u prašini i zemlji, gde može da se zadrži još dugo vremena.
Lekcije za klimatske promene?
I dok klimatske promene dominiraju vestima, danas čujemo vrlo malo toga o problemima kao što je ozonska rupa.
A opet postoje paralele između ovih kriza i monumentalne krize koju predstavljaju klimatske promene.
Dugo vremena su kisele kiše bile izvor međunarodnih sukoba, dok su neki poricali samo njeno postojanje, a industrija fosilnih goriva je pružala otpor ekološkim aktivistima.
Da li vam to zvuči poznato?
Prema profesoru Smolu, rasprave i svađe oko kiselih kiša poslužile su kao obuka za složenija pitanja klimatskih promena.
„Prva lekcija koju sam naučio bila je da moramo efikasno da prenesemo rezultate naših studija, ne samo drugim naučnicima, već i političarima i najširoj javnosti", kaže on.
„Ako postoji vakuum u informacijama, odmah će ga popuniti interesne grupe."
Profesor Smol kaže da je situacija još komplikovanija danas, uz uspon društvenih mreža i rast širenja dezinformacija.
Kad je u pitanju međunarodna inicijativa za uklanjanje olovnog benzina, Rob De Jong, šef jedinice za održivu mobilnost UNEP-a, kaže da je ključna lekcija bila vrednost usklađenog pristupa.
„Čitava kampanja oko olovnog benzina uložila je mnogo u javnu svest, uložila je mnogo u društvenu i akciju u zajednicama, uložila je mnogo u usredsređivanje na uticaj koji sve to ima na decu."
I koraci koje je preduzela međunarodna zajednica da bi smanjila hemikalije koje istanjuju ozonski omotač pokazuju - na manjem planu - kakva vrsta saradnje će biti potrebna da bi se rešio problem sveta koji se zagreva.
„Problem klimatskih problema je mnogo komplikovaniji za rešavanje od problema sa ozonom zato što nemamo spremne alternative za fosilna goriva onako kao što smo imali alternative za CFC", kaže doktorka Džons.
„Ali to nije razlog da se nešto ne uradi - problem je suviše važan, suviše krupan i on prosto mora da se reši."
„Kad su se industrija i vlade udružile u prošlosti, oni su rešili ekološki problem koji je ugrožavao čitav svet - a sada moraju da pokažu da mogu to ponovo."
Pratite Helen na Tviteru.
Možda će vas zanimati i ovaj video: Pivom u borbu protiv klimatskih promena
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
